Sve Jutjub boje sveta

Već godinama je poznato da je Jutjub glavni distributer muzike – danas se računa da čak oko 70 odsto muzičkog sadržaja dolazi do konzumenata preko njega – i prema popularnosti određenih video-spotova koju on beleži moguće je pratiti i popularnost izvođača. Svi se sećamo vremena kada se pravo niotkuda (kako je tad doživljavana Južna Koreja) pojavio Psy, koji je eksplozivno brzo tokom leta 2012. postao autor najslušanije pesme na svetu, pod tada pomalo zagonetnim imenom Gangnam Style (ubrzo smo saznali da je Gangnam elitni kraj u Seulu). Turbo hip hop slavljenje ovog lokalnog identiteta i to na nepoznatom azijskom jeziku, uz spot prepun svima razumljivih gegova i zaraznog plesa, preskočilo je te godine sve barijere najavljujući novo doba panglobalnog popa.

Ispostavilo se da je to bilo jutro nove ere u popularnoj muzici: već 2018. od 10 najviše gledanih spotova na svetu – samo jedna pesma je bila na engleskom jeziku (Arijana Grande), a sve ostale na španskom, hindu ili korejskom… još 2015. situacija je bila obrnuta, sa očekivanih devet pesama na engleskom među deset. Specijalizovane šou biznis industrijske medije upravo su obigrali prvi podaci za 2019 – oni rečito pokazuju da se ustalio novi trend apsolutne dominacije hitova koji ne dolaze sa angloameričkog govornog područja, niti iz njihove industrije zabave. Bez obzira na to što se nama na teritoriji uticaja ove pop škole još uvek čini da ona dominira – jer je naš ukus izgrađen na njoj, a uho već odavno naviknuto na taj stil i jezik – stvarnost širom sveta polako, ali sigurno, postaje drugačija.

fotografije: youtube.com printscreen

Evo trenutne liste najslušanijih pesama u prvom polugodištu 2019, koja dovoljno govori sama za sebe šta trenutno drži pažnju dve milijarde korisnika Jutjuba:

[ime pesme, umetnik, broj pregleda , država]

1. „Con Calma“, Daddy Yankee & Snow, 1.160.000.000, Portoriko

2. „Secreto“, Anuel Aa & Karol G, 729.000.000, Portoriko

3. „Rowdy Baby“ Dhanush & Sai Pallavi, 557.000.000, Indija

4. „Con Altura“ Rosalia& J Balvin, 499.000.000, Španija

5. „7 Rings“, Ariana Grande, 484.000.000, SAD

6. „Kill This Love“ Blackpink, 470.000.000, Južna Koreja

7. „Hp“, Maluma, 453.000.000, Kolumbija

8. „Boy With Luv“ Bts, Halsey, 441.000.000, Južna Koreja

9. „Vaaste Song“ Dhvani Bhanushali & Tanishk Bagchi, 411.000.000 Indija

10. „Te Robare“, Nicky Jam & Ozuna, 386.000.000, SAD

Zaključak je jasan: latinoamerički izvođači su trenutno u ogromnoj ekspanziji, a za njima slede korejski i nadolaze indijski, svi zajedno definišući jednu novu globalizovanu pop estetiku, najčešće oslonjenu na miks hip hopa sa lokalnim zvucima.

MOBILNA MUZIKA

Mada se na prvi pogled čini da je novonastala masovna popularnost autora iz nekadašnjeg Trećeg sveta zapravo zasnovana na dostupnosti Jutjuba sve širim krugovima korisnika mobilnih telefona u tamošnjim mnogoljudnim zemljama – to zapravo nije pravo objašnjenje, pa sve i da svaki od milijardu i 200 miliona Indusa ima po dva telefona u džepu. Portoriko, pre svega, ima četiri miliona stanovnika, koliko ima i recimo Hrvatska, a Južna Koreja je ipak nešto manja od Velike Britanije, Francuske ili Italije. Mora biti da tamo ipak nešto dobro rade, pa ih ceo svet razume, mada ni približno ne govore srpski.

U stvari, ako pogledamo večnu listu najgledanijih spotova svih vremena po Jutjubu, videćemo da se sličan trend polako ali sigurno pomalja, bez obzira što je ona još uvek prilično puna zapadnjačkih imena koja prepoznajemo na prvu loptu:

1. Luis Fonsi Ft. Daddy Yankee – „Despacito“ (6.320.000.000), Portoriko

2. Ed Sheeran – „Shape of You“ (4.300.000.000), Velika Britanija

3. Wiiz Khalifa Ft. Charlie Puth – „See You Again“ (4.170.000.000), Sad

4. Maša i Medved – „Recept za propast“ (3.920.000.000), Rusija

5. Mark Ronson ft. Bruno Mars – „Uptown Funk“ (3.610.000.000), SAD

6. Psy – „Gangnam Style“ (3.380.000.000), Južna Koreja

7. Justin Bieber – „Sorry“ (3.160.000.000), SAD

8. Pinkfong – „Baby Shark Dance“ (3.090.000.000), Južna Koreja

9. Maroon 5 – „Sugar“ (2.990.000.000), Velika Britanija

10. Katy Perry – „Roar“ (2.860.000.000), SAD

Ubedljivo najviše pregleda u istoriji pop muzike opet ima potorikanska pesma – fenomen Despacito Lusia Fontea, najduži staž ima pomenuti dalekoistočni superstar Psy, dok se uz lestvicu najbrže penje korejska dečja pesma, a sve to je garnirano – ruskim crtanim filmom. Svi su izgledi da je ovakav raspored već deo istorije, više nego stvarnost, te da bi bilo bolje napraviti screenshot ovog spiska i sačuvati ga za nekakav budući muzej pop muzike, pošto je pitanje trenutka kad će najpopularnije pesme na svetu biti one iz najnovijih bolivudskih blokbastera pravljenih za globalno tržište… Obratite pažnju na to da Kina nije obuhvaćena ovom statistikom, te da se njihov kreativni doprinos i glas javnosti tek očekuju u budućnosti.

Sa druge strane, analiza pojedinih nacionalnih tržišta pokazuje još jedan zanimljiv trend: od 25 najpopularnijih pesama na Jutjubu u Francuskoj i Italiji prošle godine, skoro sve su na francuskom i italijanskom. Naravno, u pitanju su snažne nacionalne muzičke škole sa dugom tradicijom, koje nam nude i nove globalne hitove (setite se samo Zaz) – što ipak ne objašnjava potpuni nestanak dominacije američke R & B produkcije, čija se planetarna popularnost do skora nije dovodila u pitanje ni u ovim zemljama… Mada se Rijana ili Bijonse i dalje smatraju standardima za sve druge, a naročito za najnoviju devojačku generaciju – sad izgleda kao da su se sve cure širom sveta ujedinile u naporu da ih dostignu i prestignu, ali na svoj način i na svom jeziku.

Kad je Jutjub pokrenut, pre petnaestak godina, očekivalo se da će samo pomoći da se zacementira naizgled večna dominacija anglosaksonske škole pop muzike, odnosno poslužiti kao još jedno sredstvo da se ono što je komponovano i upakovano u Londonu, Njujorku ili Los Anđelesu, proda celom svetu još brže i u većim količinama. Ispostavilo se da su ipak u pravu bili oni koji su u njemu videli samo kanal za distribuciju – savremeni svet je mnogo dvosmerniji nego što bi se to reklo, te bar u sferi eskapističke zabave postoji neka demokratičnost u kojoj vešti preduzetnici iz bivših kolonija diktiraju ritam. Zašto bi inače mladi u pomenutom Londonu, Njujorku i Los Anđelesu slušali Gangnam Style ili Despacito, osim ako nisu u potrazi za nečim boljim i emotivno sadržajnijim u svojim životima?

Tačno je da su topli zvuci sa udaljenih destinacija – od Havaja do Kube – uvek služili da unesu razbibrigu u imperijalne centre, ali nikad do sad nisu ovako ubedljivo dominirali, niti je bila vidljivija kriza identiteta na Zapadu, koji i dalje ima moćne industrijske mišiće, ali polako gubi svoju muziku.

LOKAL STAJL

U ovom novom kontekstu postaju jasniji i zaista veliki dometi ženskih pop zvezda poreklom sa Kosova – Rita Ora odranije, a Dua Lipa odnedavno, učinile su da se odrednica o njihovom poreklu pominje u afirmativnom tonu širom sveta. Bez obzira što su obe deo londonske scene, lansirane kao sveži pop sa blago egzotičnim odmakom, one su postale planetarno poznate, otvarajući vrata za sve devojke iz istog podneblja sa sličnim aspiracijama i talentima, kao što je pre svega Bebe Rexha, čije uporište je u SAD, gde je i rođena, a posle jednog albuma već beleži saradnje sa proslavljenim hit mejkerima kao što su Chainsmokers, David Guetta, Martin Garrix, Quavo iz Migos, Nicki Minaj, One Direction i mnogi drugi. Na poslednjem dodeljivanju nagrada Grammy, Dua Lipa je pobedila u kategoriji „Najbolji novi umetnik“ u 2018. ostavivši iza sebe upravo Bebe Rexha, između ostalih…

Ovo je očigledno utrlo put i najnovijim zvezdama poreklom sa Kosova koje beskompromisno pevaju na maternjem jeziku, a ne na engleskom, kao što su Tayna, Era Istrefi, Dafina Zeqiri, Dhurata Dora i još desetak drugih, sve sa brzorastućim milionskim pregledima na Jutjubu u poslednje dve do tri godine – Istrefi je sa Vilom Smitom i Nikijem Džemom izvela pesmu Live It Up na zatvaranju Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji 2018, ali posebno je fascinantan proboj Tayne, rođene u Prizrenu, sa stanom u Prištini, koja je potpuno tamošnji proizvod (izdavači Friends Entertainment, autori Cricket Music). Njeno povezivanje ženstvene drskosti i uličnog stava tako poznatog svima na Balkanu – sa latinoameričkim motivima i stilizacijom spotova, ne samo da po samosvesnosti nadilazi sve što se trenutno radi u bivšoj Jugoslaviji, već i pokazuje koji estetski ključ možda donosi bingo dobitak za regionalne umetnike: što pre sebe modelujemo u pop svetu kao meksikance i brazilce evropskog kontinenta, to ćemo im pre postati razumljivi, miliji i draži kao proizvod… Pritom, ne lažemo ni sebe ni njih: samo oživljavamo stereotip koji nam pripada – onaj o siromašnom ali veselom predgrađu Evrope.

To je, bez sumnje, dosad najuspešniji balkanski doprinos svetskom muzičkom mainstreamu, nadmašujujući komercijalne podvige rumunske eurodance scene, koja je posle pojave Morandija tokom ove decenije uspela da se nametne kao relevantna kontinentalna pojava, često u saradnji sa nemačkim investitorima. U našim zemljama u kojima posla i tako nema, pa omladina ima dovoljno vremena da peva pesme ili igra neki sport pre nego što zapali u inostranstvo, ovo je bilo očekivano čudo, nešto za šta smo znali da će se desiti jednog od ovih dana. Neobična je samo činjenica da su ga iznele pre svega umetnice – u jednom društvu koje se spolja čini uniformno konzervativnim, upravo mlade albanske žene učinile su glavne proboje na javnoj sceni kad su u pitanju sve moguće slobode, uz neprekidno popularisanje svog kutka sveta.

Tako postaje očigledno da je uspeh IDJ video-kanala i Bassivity produkcije u Beogradu, koji su uspeli da pre oko pet godina lansiraju regionalnu verziju trapa, kroz ogromnu popularnost Raste, Cobyja ili Senidah, te slične kuće Imperia u Sarajevu gde rade Jala Brat i Buba Corelli – od ključne važnosti za dalekosežnu pozitivnu vidljivost naše male lokalne sredine, čak i bez pevanja na engleskom. Zapravo najzabavnija činjenica vezana za ovaj fenomen jeste lakoća sa kojom je novi pop idiom prevazišao sve moguće jezičke nedoumice i postao integrativni faktor svuda gde se bivši srpsko-hrvatski razume – zaista od Triglava do Đevđelije, da pomenemo te neopravdano zaboravljene geografske odrednice. Svuda gde su mladi stisnuti bedom koja im omogućava da snošljiv život vide samo u video-spotu.

Još od Gangnam Stylea, pokazuje se da svet može biti zainteresovan za nas sa lokala i naš lični fazon, ali da ga možemo plasirati samo na način koji je svima u tom velikom društvu razumljiv – naravno, tu je od presudne važnosti vladanje jezikom pop kulture i svim njegovim mogućim istorijskim slojevima i referencama, te baratanje savremenom produkcijom što pesmu mora učiniti univerzalno jasnom i lako doživljivom svima širom ove sve intimnije umrežene planete. U idealnoj situaciji, praktično svaki spot izvođača iz Srbije koji bi pokazao potencijal da se probije negde tamo, morao bi biti podržan od nekog imaginarnog Muzičkog centra (kao pandana onom Filmskom), samo zato što povećava pozitivnu vidljivost ovog regiona i pravi povoljnu atmosferu oko njega. U stvarnosti digitalizovanih društvenih odnosa, u kojoj su sve industrije postale servisne i polako se slivaju jedna u drugu, i muzika je postala usluga pružanja zabave – ovo saznanje nalaže nam sledeći praktičan zaključak: kao što se ulaže u turizam i infrastrukturu, trebalo bi i u kulturu, odnosno upravo u onaj njen najvidljivi pop-kulturni deo, koji se ne stidi da zabavlja, te ima šansu da generiše prihode i za one koje zbilja treba u potpunosti subvencionisati. Koncept kreativne industrije tek na ovom terenu ima smisla, a ulaganje u popularnu muziku kao izvoznu privrednu granu može doneti rezultat u povećanom broju lajkova pored našeg imena.

I ne pravite se da ne znate da se od lajkova danas živi ili mre.