Da li Srbiji preti navala hrastovog četnika na urbane sredine? Jer, Nemačka je upravo u panici zbog žarnih dlačica ove gusenice
Gusenica je duga tri do četiri santimetra i dlakava. Na hrastu masa njih pravi paučasto klupko, procesiju (litiju) što joj je donelo latinsko ime. Ili četu, što joj je donelo srpsko ime – hrastov četnik.
Presvlači se nekoliko puta, onda ulazi u stadijum lutke pa usred leta stiže neugledni smeđi noćni leptir.
Trenutno je cela Nemačka na nogama zbog hrastovog četnika. U parkovima, ograđenim crvenim trakama kao da su mesta zločina, hodaju ljudi u belim skafanderima i sa maskama za disanje.
Usisivači bruje i uvlače gnezda četnika. Pošto usisivač od te mase hoće da se zapuši, neki brenerima spaljuju gusenice. Često badava, jer do sutra niknu nova gnezda.
Razlog za vanredno stanje su bele dlačice gusenice. One su nazubljene, kao mala udica, tako da se lako zakače. Izazivaju osip i svrab, u težim slučajevima oboljenje kože zvano koprivnjača. Sve može biti opasno za decu i kućne ljubimce.
Vetar može razneti žarne dlačice i nekoliko stotina metara. Ali, dok su na drvetu i sa njega ne padnu, četnici su bezopasni.
„Ako ne diraš hrastovog četnika, ne bude ni problema“, kaže nam Mara Tabaković Tošić, doktorka bioloških nauka, naučna savetnica u penziji koja se dugo bavila zaštitom šuma.
„Nemci su malo teatralni, sa tim skafanderima. Bila sam četrdeset godina u šumi i ništa mi nije bilo“, priča ona za naš njuzleter Međuvreme.
Doduše, drukčije je kad su ljudi alergični na dlačice. O tome naravno nemaju pojma sve dok ne dođu u dodir sa njima. „Recimo, jedna moja asistentkinja bi se sva osula i kad priđe četniku. Ali je hrabro radila sa njim“, dodaje Tabaković Tošić.
No, u srpskim gradovima razloga za uzbunu nema. Za razliku od Nemaca, koji izbegavaju pesticide po parkovima i drvoredima, u urbanim sredinama u Srbiji često ima suviše hemije da bi se zapatio hrastov četnik.
Đorđe Marić, šumarski inženjer, redovno je na terenu. Četnik je standardni stanovnik listopadnih šuma, ali u poslednje vreme nije bilo prenamnoženja.
„Viđamo te gusenice stalno, ali to vam je kao što viđate skakavce. Ali, tek kada uđu u prenamnoženje vidite najezdu i havariju“, priča Marić za Međuvreme.
U Srbiji je, kaže, od leptirova u najezdi najčešće gubar. „On otprilike svake sedme godine izrodi ekstremnu generaciju i obrsti sve. Tako u proleće hektari šuma izgledaju kao u jesen. To slabi drvo.“
Sa globalnim zagrevanjem bi najezde mogle postati češće. Jer, slabe zime bez trajnog mraza ne potamane dovoljno potomstva buba i onda ih na proleće i leto bude više.
„Klimatske promene utiču na sve“, kaže Tabaković Tošić. „U našem regionu je izraženiji problem borov četnik u primorskim krajevima, recimo u Crnoj Gori, Hercegovini, Grčkoj.“
Kad uđu u fazu lutke, četnici više nemaju dlačice, ali opasnost nije sasvim prošla jer su im košuljice koje su svukli još tu.
Nemci gledaju šta će sa hrastovima i dlačicama, ali neki stručnjaci već imaju savet – saditi svuda više cveća i tako podstaći razvoj insekata koji napadaju gusenice.
A ko zna, možda počnu da koriste i pesticide u gradovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Džek Dimić je američki glumac iz Bosanske Dubice. Nekoliko puta su ga odbili na Fakultetu dramskih umetnosti, a u Njujorku je pre tridesetak godina odmah primljen na Institut “Li Strazberg”. Dosad je igrao u više od sto filmova i serija. Jedan je od samo dva glumca sa ovdašnjih prostora koji glume likove američkog porekla
Samo jedan primer na temu nekad i sad: pre dvadeset godina, 2006, na deset kulturnih manifestacija čiji je osnivač bio Grad Beograd, učestvovalo je više od 1600 umetnika i stručnjaka iz inostranstva
Izgradnja beogradskog metroa pružiće šansu državi da promeni odnos prema arheološkom nasleđu, a arheolozima da dođu do novih saznanja o istoriji Beograda
Namerno prave telefone tako da ih lepe, da se teško otvaraju. Ali, za sada pošten čovek ima lek i to za sitne pare
Reprezentacija Bosne i Hercegovine ostvarila je važnu pobedu nad Katarom i došla do četiri boda u grupi B, čime je ostala u konkurenciji za prolazak dalje
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
