Da li Srbiji preti navala hrastovog četnika na urbane sredine? Jer, Nemačka je upravo u panici zbog žarnih dlačica ove gusenice
Gusenica je duga tri do četiri santimetra i dlakava. Na hrastu masa njih pravi paučasto klupko, procesiju (litiju) što joj je donelo latinsko ime. Ili četu, što joj je donelo srpsko ime – hrastov četnik.
Presvlači se nekoliko puta, onda ulazi u stadijum lutke pa usred leta stiže neugledni smeđi noćni leptir.
Trenutno je cela Nemačka na nogama zbog hrastovog četnika. U parkovima, ograđenim crvenim trakama kao da su mesta zločina, hodaju ljudi u belim skafanderima i sa maskama za disanje.
Usisivači bruje i uvlače gnezda četnika. Pošto usisivač od te mase hoće da se zapuši, neki brenerima spaljuju gusenice. Često badava, jer do sutra niknu nova gnezda.
Razlog za vanredno stanje su bele dlačice gusenice. One su nazubljene, kao mala udica, tako da se lako zakače. Izazivaju osip i svrab, u težim slučajevima oboljenje kože zvano koprivnjača. Sve može biti opasno za decu i kućne ljubimce.
Vetar može razneti žarne dlačice i nekoliko stotina metara. Ali, dok su na drvetu i sa njega ne padnu, četnici su bezopasni.
„Ako ne diraš hrastovog četnika, ne bude ni problema“, kaže nam Mara Tabaković Tošić, doktorka bioloških nauka, naučna savetnica u penziji koja se dugo bavila zaštitom šuma.
„Nemci su malo teatralni, sa tim skafanderima. Bila sam četrdeset godina u šumi i ništa mi nije bilo“, priča ona za naš njuzleter Međuvreme.
Doduše, drukčije je kad su ljudi alergični na dlačice. O tome naravno nemaju pojma sve dok ne dođu u dodir sa njima. „Recimo, jedna moja asistentkinja bi se sva osula i kad priđe četniku. Ali je hrabro radila sa njim“, dodaje Tabaković Tošić.
No, u srpskim gradovima razloga za uzbunu nema. Za razliku od Nemaca, koji izbegavaju pesticide po parkovima i drvoredima, u urbanim sredinama u Srbiji često ima suviše hemije da bi se zapatio hrastov četnik.
Đorđe Marić, šumarski inženjer, redovno je na terenu. Četnik je standardni stanovnik listopadnih šuma, ali u poslednje vreme nije bilo prenamnoženja.
„Viđamo te gusenice stalno, ali to vam je kao što viđate skakavce. Ali, tek kada uđu u prenamnoženje vidite najezdu i havariju“, priča Marić za Međuvreme.
U Srbiji je, kaže, od leptirova u najezdi najčešće gubar. „On otprilike svake sedme godine izrodi ekstremnu generaciju i obrsti sve. Tako u proleće hektari šuma izgledaju kao u jesen. To slabi drvo.“
Sa globalnim zagrevanjem bi najezde mogle postati češće. Jer, slabe zime bez trajnog mraza ne potamane dovoljno potomstva buba i onda ih na proleće i leto bude više.
„Klimatske promene utiču na sve“, kaže Tabaković Tošić. „U našem regionu je izraženiji problem borov četnik u primorskim krajevima, recimo u Crnoj Gori, Hercegovini, Grčkoj.“
Kad uđu u fazu lutke, četnici više nemaju dlačice, ali opasnost nije sasvim prošla jer su im košuljice koje su svukli još tu.
Nemci gledaju šta će sa hrastovima i dlačicama, ali neki stručnjaci već imaju savet – saditi svuda više cveća i tako podstaći razvoj insekata koji napadaju gusenice.
A ko zna, možda počnu da koriste i pesticide u gradovima.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
