Dalibor je danonoćno radio 30 punih dana. Ali, kaže, maksimalno mu se isplatilo. Za to vreme je postao pisac i novinar, ali i programer, dizajner i marketinški stručnjak.
Za tih mesec dana, pronašao je i fenomenalnu psihološkinju i spisateljicu i objavio njenu knjigu, koja je postala bestseler. O njoj je pisao i „Njujorški magazin“.
Možda nekom ova priča ne štima, traži u njoj neku caku. Nek slobodno proveri na internetu. Pronaći će Daliborov sajt na kome se knjiga prodaje. Psihološkinja je specijalizirala odnos prema deci, a knjiga, uz još nekoliko dodataka koji se nude na sajtu, daje jasna uputstva – kako da budemo moderni roditelji, koji neće ponavljati greške sopstvenih.
„Okej, evo objašnjenja – sve sam napravio uz ChatGPT-a“, govori Dalibor za „Vreme“.
Molim? Kako?
Postao je, objašnjava, preko noći programer, autor, dizajner, kontent kreator i marketinški stručnjak. Izmislio je tu lažnu spisateljicu, psihoterapeutkinju koja se bavi decom.
„Pročitao sam jednu knjigu na tu temu, neki bestseler iz Amerike, i sinulo mi je“, kaže. „Zadao sam veštačkoj inteligenciji da mi četiristo strana prave knjige svede na stotinak. Potpuno je sve drugačije, nije nikakav plagijat. Još sam ja dao uputstva za svako poglavlje.“
Knjiga govori o tome kako da se premosti jaz – da majka prepozna greške koje su njeni roditelji pravili, da ne bi te greške primenjivala na svoju decu.
„Trebalo nam je, bogami, jedno četiri-pet dana da zajedno to ‘napišemo’. Mislim, ja i veštačka inteligencija“, dodaje.
Veoma lepa, a tek što je pametna
Onda je Dalibor dizajnirao internet platformu i samu knjigu, a ChatGPT mu je dao ženski lik autorke, koja je, nije nevažno, veoma lepa. Dalibor je zatim napravio i stranicu na Vikipediji o njoj.
„Ona ti je završila Sorbonu i silna dostignuća ima, napisala je tu knjigu koja se već prodala u 250.000 primeraka“, priča on i ne može da zadrži smeh.
„Napisao sam i intervjue sa njom, koji su objavljeni na takođe lažnim sajtovima koji služe baš za to. Kada ljudi guglaju njeno ime, vide iz tih intervjua da je veoma pametna. Malo ih je teško naći na internetu, ali nema veze. Ako se neko baš bude trudio, naći će ih.“
Dalibor se bacio dalje na posao, zadao je veštačkoj inteligenciji da napravi korice za knjigu i pokušao ceo paket da proda na internetu.
„Prodaje se veoma dobro. Kako su mi troškovi nula, dam Fejsbuku pola para da nađe kupce i sve ostalo je moje. Fenomenalno!“, zaključuje.
Kaže da za 10 dana uzme oko 1.000 evra čiste zarade. Ne prodaje tvrde korice već samo čitanje onlajn, a materijali koštaju od 10 do 12 evra po knjizi, slikovnici ili priručniku, u zavisnosti od odabira.
Meta nivo
U međuvremenu je njegova psihoterapeutkinja, spisateljica i autorka bestselera napisala i slikovnicu – o deset različitih igara koje možete da igrate sa decom, a da su vezane za emocije.
Napravila je i sjajni emocionalni priručnik, koji se za sada najbolje prodaje. Ima 30 stranica, a svaka stranica je jedna određena emocija. Sadrži jasna uputstva kako da deca prepoznaju emocije.
„Kroz igru se konektuješ sa detetom na nekom višem, meta nivou“, objašnjava Dalibor. Zanimljivo, i Fejsbuk pripada kompaniji koja se zove – Meta.
Gde je tu etika?
Daliboru nije pravo ime našeg sagovornika. Pristao je da govori za „Vreme“ samo uz uslov da mu ne objavljujemo ime, kao ni sajt i ime knjige. Važno je znati i da sajt nije na engleskom ili srpskom jeziku, tako da ga sa srpskog tržište nije lako pronaći.
Ne zna ni puno ljudi iz ovog njegovog, blago rečeno, nesvakidašnjeg biznisa. Pričao je o njemu sa nekoliko prijatelja i kolega sa dnevnog posla. Većina ga pita o evidentnim etičkim manjkavostima projekta, odnosno da li ga je sramota što je uzeo tuđu knjigu, obradio je uz tuđu pomoć, napravio sijaset lažnih intervjua i sve to ponudio ljudima – da za to plate?
„Imao sam etičke dileme, ali, šta da radim, moram od nečeg da platim račune. U specifičnoj sam situaciji, pa bih u suprotnom ostao bez stana i na ulici“, odgovara.
Na sijaset potencijalnih krivičnih prijava, definitivno najproblematičnije pitanje je zašto je odabrao da mu tema za lažnu specijalističku knjigu budu baš deca?
Dalibor je, kaže, dugo razmišljao o svim ovim pitanjima.
„Vrlo mi je jasno da je pitanje etike u središtu, jasno mi je da to ljudi mogu da vide isključivo kao prevaru“, priča on. „Ali, mislim da u mom konkretnom slucaju taj neetički i nemoralni pristup ne proizvodi nikakve negativne posledice, već majke dece od 2 do 7 godina dobijaju neke konkrektne odgovore na temu koja ih muči ili su u nedoumici, i sa te strane ja nemam nikakav problem. To je ono – nije bitno da li je mačka crna ili bela, bitno je da lovi miševe.“
Daliborov logika je zapravo, da se roditeljima nude ideje autorke sa Harvarda, koja je zaista napisala knjigu o ovoj temi i apsolutno je kvalifikovana da o njoj govori.
Ono što je on identifikovao kao problem, ali zakonski, jeste da je on ChatGPT-u rekao da knjigu napravi tako što će se referisati na već poznatu, ali je neće plagirati. Veštačka inteligencije mu je tražila dozvolu autorke, a Dalibor je potvrdio da je ima. Iako je, naravno, nema.
Turbo tempo
Nije baš sve ChatGPT radio. Da bi Dalibor sve ovo postigao, ustajao bi u sedam ujutru i odvodio u vrtić dete zbog kojeg je i shvatio muke savremenog roditeljstva.
Zatim bi odlazio na stalni posao, gde je usput radio i na sajtu, onda bi se vraćao po dete i sa njim bio do devet uveče. Zatim se opet bacao na celu zamisao i radio sa partnerom ChatGPT-om do četiri zorom.
Tu je, kaže, bilo milijardu stvari. Mislio je da će da poludi, bilo je mnogo grešaka u kodovima. Pogotovo kada prvi put u životu vidiš kod. Onda je jednog damna pao sajt, pa se nekoliko dana mučio da ga podigne.
„Ali, onda je sve krenulo, čiste pare. Sve se plaća karticom, koncept koji sam sanjao. Ja sam hteo nešto ovako da radim još pre koju godinu sa jeftinim proizvodima iz Azije, ali sam imao stotinu problema, zbog dostave i sto čuda“, priča on.
„Sam sam provalio ovu opciju i veoma sam ponosan na nju. Pitanje je samo koliko će drugima trebati da provale ovu priču“, kaže on o svom specifičnom biznisu, u kojem jedino nisu lažni novci koje uzima.
„To je utopija“, kaže Dalibor.
Nekada je radio u novinarstvu, što mu je, kaže, mnogo pomoglo.
