Sezona za deseterac

Najpre o poslednjoj trci ove sezone, na stazi u Šangaju, za Veliku nagradu Kine. Dakle, u svom predviđanju polovično sam pogodio, ono da će biti spektakl. Ne da je bio, nego je upravo spektakl upropastio trku! Kontradikcija? Neee. Jer, pazi, dvadeset minuta pre početka trke, onda kad vozači teraju bolide da ih poređaju na startu, nonšalantni Mihael Šumaher (Ferari), koji izgleda još nije shvatio da je bivši šampion i koji još misli da je čitava staza samo njegova, iseče čemernog Albersa (Minardi), obojica skrše kola do te mere da ni čuveni automehaničar Mikado ne bi mogao da ih popravi. Mada, za trenutak sam pomislio da su Kolumbijci odvojili jedno dva vagona koke i finansirali autsajdera da kresne Šumija, tek da svom ljubimcu olakšaju posao. Kako bilo da bilo, tek ode do đavola jedan razlog za spektakl, onaj da će Šumi i Montoja (Meklaren) da se trkaju za treće mesto u generalnom plasmanu. Malo sam se i obradovao, ipak navijam za Montija, ali nisam mnogo, majke mi, više sam voleo da gledam dobru borbu. E posle, negde na polovini trke staza počne da se dezintegriše ko nove kineske „najki“ patike i ko će da naleti na kamenčugu? Pa Huan Pablo, naravno! Onda izađe na stazu auto za usporavanje, sve zamišljene taktike počnu da se ruše ko kuće od karata, Šumi se izvrti na hladnim gumama i odustane, ali odustane i Montoja jer mu je otkazao motor. Posle se i Kartekijan (Džordan) skrši tako da mu se bolid raspe po stazi, opet auto za usporavanje i onda definitivno predviđeni taktički trikovi ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Prvi put ove sezone ustanem, skuvam još jednu kafu i sednem da čitam novine umesto da gledam trku. Dobro, slušao sam ton. Alonso (Reno) pobedi, tek da ne bude da šampion ima manje pobeda od drugoplasiranog. I on i Raikonen (Meklaren) imaju po sedam. Toliko o trci.

A sezona? E pa konačno smo videli jednu sezonu o kojoj će se u hladnim zimskim noćima uz ognjište ispredati priče. Može i uz gusle, što da ne, na Kolarcu, ono, guslarsko poselo, obučem se u nošnju Formule 1, kacigu na glavu, gusle u krilo, zategnem strunu i počnem…

„Junačka se trka zametnula,
na asfaltu, crnoj površini
Udario Reno na Meklaren,
udario Bridžston na Mišlen.
Pišti motor, cvile jadne gume,
leti bolid ka da ima krila
Šumaheru stari šampione,
oće tebe da prestignu mlađi.
Htede Finac da pobedi Španca,
al’ ne dade sreća naopaka
Puca guma, prolupava motor,
u nebesa odleteo točak.
Što propusti Kimi Raikonene,
to dočeka mlađani Alonso
Uze pehar i titulu uze,
sjajnu slavu svome kralju nosi“…

Ma idi, mogu o tome da guslam bar dva sata! Mislim, lako je smisliti deseterac kad je sezona bila ovakva.

Šalu na stranu, stvarno smo videli nekoliko fantastičnih trka, sjajne dvoboje na stazi, valjalo bi doduše da je bilo malo više neizvesnosti, ali šta je tu je. Najpre o bivšim šampionima. Ferari je najveće razočaranje ove sezone. Niko, pa ni ja, nije očekivao tako slab nastup tima koji je žario i palio nekoliko godina uzastopce. Nova pravila, posebno ono o jednom kompletu guma tokom cele trke, najviše su pogodila upravo njih jer Bridžston nije imao pravo rešenje. Da nije oteo deset bodova na farsičnoj predstavi u Indijanapolisu kada su svi osim njih i autsajdera bojkotovali trku, Šumi bi ostao i bez utešne nagrade, trećeg mesta u šampionatu vozača.

„Moramo stvari videti onakvima kakve stvarno jesu. Ova godina bila je sve drugo samo ne dobra“, izjavio je bivši šampion. „Nijednom tokom sezone nismo bili konkurentni niti smo imali šansu da branimo titulu. Iako smo i tim i ja osvojili treće mesto u generalnom plasmanu, nikad nismo bili lošiji.“ Pošteno. Ostala mu je još sledeća sezona u Ferariju, Barikelo odlazi, a Felipe Masa dolazi, tim je prvi koji je odlučio da ne poštuje jednomesečni moratorijum na testiranje i priprema novog bolida već je počela.

Novi šampioni, tim Reno, više je nego zadovoljan. Uzeli su duplu krunu potpuno zasluženo, a kad to kažem podsećam na sjajne vožnje Alonsa, u Imoli na primer, ali pre svega na pouzdanost bolida i izdržljivost Renoovih motora.

„Na početku sezone želeli smo samo titulu šampiona u kategoriji vozača jer publika za to najviše mari“, rekao je novinarima šef tima Flavio Brijatore. „Kad smo to postigli neki su počeli da pričaju kako je titula u šampionatu konstruktora najvažnija u Formuli 1, stvorili su atmosferu kao da ono što smo već osvojili nije ništa i da smo omanuli ukoliko ne budemo i najbolji tim. E sada smo i takvima pokazali ko su pravi šampioni.“ Potom je, naravno, odao priznanje mehaničarima i svima ostalima u timu, pa je čitava ekipa u Šangaju do jutra proslavljala obe titule, a ujutru je bilo teškog mamurluka. Ali, i dok su pakovali opremu, nisu skidali osmeh s lica.

„Ovo je bila odlična sezona za nas, pobedili smo na svim trkama s početka sezone, a potom nismo hteli ništa da rizikujemo“, rekao je novinarima Fernando Alonso. „Ipak, malo sam frustriran zbog toga što sam samo sedam puta pobedio, isto koliko i Kimi, jer, pokazala je to i trka u Kini, mislim da je bolid imao potencijal za bar deset-jedanaest pobeda.“ Šta bi bilo da je bilo – ipak ne priliči pobedniku da priča, mada nije lako zaboraviti kalkulantsku taktiku tima u nekoliko trka koje su prethodile osvajanju titule u Brazilu. Đankarlo Fizikela je posle odličnog početka sezone ipak prihvatio ulogu drugog vozača u ekipi posle serije pehova koji su mu usledili i davao je sjajnu podršku Špancu. Ponajbolje se to videlo posle starta u Šangaju kada je uspešno zadržavao Meklarenov dvojac i omogućio Alonsu da napravi respektabilnu razliku. Posle je rekao: „Presrećan sam jer smo postali šampioni sveta“, i dodao: „Ovo je i moja najbolja sezona u Formuli 1, pobedio sam, osvajao mesta na podijumu i pomogao timu da osvoji titule.“

Meklarenov tim je prošao bolje nego što je to izgledalo na početku sezone kada se činilo da će lista pehova biti dugačka kao staza Spa Frankošamp u Belgiji. Osvojili su drugo mesto u generalnom plasmanu konstruktora, a Kimi je vicešampion. Nekome malo, objektivno – sasvim taman.

„Malo je bez veze ovako završiti sezonu u kojoj smo deset puta pobedili i osamnaest puta bili na podijumu“, vajkao se šef tima Ron Denis posle trke u Šangaju. Onda je čestitao i vozačima i timu, obećao bolje rezultate iduće sezone i – otišao. Šef sportskog odeljenja Mercedesa Norbert Haug ocenio je pak sezonu kao dobru, mada se ja s tim ne bih složio kad se setim nekoliko prolupavanja motora na početku sezone, pa i Montijevog odustajanja u Kini. Uostalom, nisu li mnogi ljubitelji trkanja, a posebno Kimijevi i Huan Pablovi navijači, čupali kose u trenucima kad su ova dvojica odustajala iz raznih razloga; Monti je preferirao lupanje o ogradu, a posebno prilikom spaktakularnog otpadanja točka sa bolida Finca u poslednjem krugu trke u Nemačkoj koju je do tada vodio. Uz to, valja podsetiti da je Montoja propustio tri trke zbog povrede ramena, pa kad se sve to sabere onda ovaj rezultat i tima i vozača uopšte nije loš.

Potpuno očekivano, stereotipno, reklo bi se, novinari su na kraju sezone iskoristili priliku da rivale pitaju kako ocenjuju međusobno trkanje.

„Svako zna koliko je Kimi brz i bilo je fantastično trkati se s njim“, rekao je Alonso. „On je uvek miran, ne čini greške i srećan sam što nisam imao mehaničkih problema. Biće još dobrog trkanja jer smo obojica mladi i možemo dugo biti u Formuli 1.“

„Kad god smo se direktno trkali, bilo je to fer i čisto“, rekao je Raikonen. „Među nama nema zle krvi i mada bih voleo da sam ja osvojio šampionat, smatram da je zaslužio titulu jer je na početku sezone bio brži od mene, onda smo mi bili malo brži, ali na kraju, videli ste, opet su bili bolji od nas. Dogodine ću pokušati da mu otežam posao, očekujem da će i on to činiti meni i eto borbe u novoj sezoni.“

Šta reći o ostalima? Bilo je nekoliko iznenađenja u plasmanima, a tu pre svega mislim na Batona (BAR Honda), Ralfa Šumahera i Jarna Trulija (Tojota), Vebera (BMW Vilijams) i Kultarda (Red Bul). Ono što su pomenuti timovi uradili ove sezone samo je znak velikog napretka i dobra vest za sezonu koja sledi. Imaćemo čak pet fabričkih timova – Reno, Ferari, BMW (preuzeo tim Zauber), Tojota i Honda (isplatili vlasnike BAR-a), Meklaren ostaje vezan uz Mercedes, ali brend je ipak Ron Denisov, Minardi je prodao tim s kojim se dvadeset jednu godinu (slatko?) mučio i ostaće zapamćen kao čovek koji je mnogim šampionima, pa i Fernandu Alonsu 2001. dao prvu šansu, a sa scene odlazi i čovek koji je doveo rokenrol u Formulu 1 – Edi Džordan. I da dodam na kraju da ću detaljnija predviđanja za narednu sezonu dati, bože zdravlja, dogodine u februaru, posle testova i predstavljanja novih bolida, dakle uoči početka trkanja. Mada, evo malo nečega za razmišljanje… Već mogu da kažem da će uz Reno, najveći favoriti biti timovi koji će koristiti Kosvortove osmocilindrične motore, Vilijams, na primer, koji je s takvim „paketom“ već osvajao šampionske titule.