Godinama unazad se priča o neophodnoj rekonstrukciji Pančevačkog mosta koji u popodnevnom špicu za jedan sat pređe oko 6000 vozila. Ove priče se podgreju svaki put kada se desi neka kobna nesreća, pa zatim utihnu. Sada se početak radova najavljuje za 2025. godinu
Pančevački most se posle 60 godina nalazi na listi prioriteta za rekonstrukciju i prema najnovijim planovima deo mosta od Bogoslovije do reke biće srušen, a radovi bi, ukoliko budu obezbeđena sredstva, trebalo da počnu 2025. godine, prenosi RTS.
Iz „Puteva Srbije“ kažu da je u toku tender za izradu projekta za dobijanje građevinske dozvole, a pomoćnik direktora tog javnog preduzeća Miodrag Poledica objašnjava da će sve raditi fazno.
„Cilj je da se, pre nego što se krene sa rušenjem pristupnih konstrukcija, urade sa obe strane silazna i uzlazna rampa koje će se povezati sa postojećim sistemom gradskih ulica“, kaže Poledica.
Pančevački most je otvoren za saobraćaj 1935. godine, a srušen 1941. tokom rata. Obnovljen je pet godina kasnije. Prilazne konstrukcije izgrađene su 1960-tih godina i nikada nisu rekonstruisane. Nadležni će morati da reše i problem sa brojnim lokalima izgrađenim ispod mosta.
„Pre nego što krenemo u radove i dobijemo građevinsku dozvolu, mi ćemo sa tim vlasnicima objekata videti ako je potrebno neke da eksproprišemo, a ako nije onda ih nećemo ni dirati“, rekao je Poledica.
Kod mosta bi trebalo da izbije tunel od Ekonomskog fakulteta, pa će se, zbog manjka prostora, nove pristupne konstrukcije graditi na mestu starih. Gradskim planom razvoja šinskog sistema predviđen je prelazak tramvaja na banatsku stranu, tako da će projektanti i o tome morati da vode računa.
Nadležni procenjuju da bi novi deo mosta trebalo da bude otvoren krajem 2026. godine.
Za samo jedan sat u popodnevnom špicu gotovo 6000 vozila pređe preko Pančevačkog mosta.
Tunel do Pančevačkog mosta
U blizini Pančevačkog mosta, na Adi Huji, nalazi se tunel sa dve nezavisne cevi, koji bi mogao značajno da rastereti saobraćajnu gužvu u Beogradu, pisalo je ranije „Vreme“. On je decenijama zapušten, a njegove cevi su zakrčene korovom i fekalijama.
Da postoji politička volja i razum, delovi Beograda poput Karaburme, Višnjice i Mirijeva mogli bi ubrzo da dobiju BG voz.
„Građani su već platili ove tunele, i mogu se koristiti odmah, potrebno je samo postaviti pragove, prugu i sagraditi nadzemna stajališta. Suprotno tome, gradonačelnik Šapić radi na proširenju Mirijevskog bulevara ka ovim naseljima jer je ovde svakodnevno začepljenje drumskog saobraćaja. Kada se završi ogromno naselje Sunnyville na Višnjičkoj banji, zakrčenje će biti još gore. Naravno, sve ovo je urađeno neplanski i zato mi nudimo rešenje – po ovom promišljenom planu iz 70-ih godina“, govorio je Đorđe Miketić dok je bio narodni poslanik.
Naglasio je da bi se produžetkom linije BG voza do Karaburme, Višnjičke banje, Mirijeva, pomenuta naselja povezala sa centrom i sa Novim Beogradom do kojih bi se stizalo u 15 minuta, a ne 45 minuta koliko sada treba.
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Koncert Jelene Karleuše u Lučanima, drugi put zakazan nakon što je prvi nastup otkazan, nije održan. Ispred Doma kulture okupili su se građani koji su uzvikivali „Pumpaj, pumpaj“ i protestovali protiv nastupa
Svakome ko se bavi novinarstvom u Srbiji treba da bude čast da bude deo redakcije „Vremena“, kaže Igor Božić o dolasku u naš tim. Donedavni prvi čovek N1 će, osim što će pisati, biti i producent „Vreme filma“
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
