Godinama unazad se priča o neophodnoj rekonstrukciji Pančevačkog mosta koji u popodnevnom špicu za jedan sat pređe oko 6000 vozila. Ove priče se podgreju svaki put kada se desi neka kobna nesreća, pa zatim utihnu. Sada se početak radova najavljuje za 2025. godinu
Pančevački most se posle 60 godina nalazi na listi prioriteta za rekonstrukciju i prema najnovijim planovima deo mosta od Bogoslovije do reke biće srušen, a radovi bi, ukoliko budu obezbeđena sredstva, trebalo da počnu 2025. godine, prenosi RTS.
Iz „Puteva Srbije“ kažu da je u toku tender za izradu projekta za dobijanje građevinske dozvole, a pomoćnik direktora tog javnog preduzeća Miodrag Poledica objašnjava da će sve raditi fazno.
„Cilj je da se, pre nego što se krene sa rušenjem pristupnih konstrukcija, urade sa obe strane silazna i uzlazna rampa koje će se povezati sa postojećim sistemom gradskih ulica“, kaže Poledica.
Pančevački most je otvoren za saobraćaj 1935. godine, a srušen 1941. tokom rata. Obnovljen je pet godina kasnije. Prilazne konstrukcije izgrađene su 1960-tih godina i nikada nisu rekonstruisane. Nadležni će morati da reše i problem sa brojnim lokalima izgrađenim ispod mosta.
„Pre nego što krenemo u radove i dobijemo građevinsku dozvolu, mi ćemo sa tim vlasnicima objekata videti ako je potrebno neke da eksproprišemo, a ako nije onda ih nećemo ni dirati“, rekao je Poledica.
Kod mosta bi trebalo da izbije tunel od Ekonomskog fakulteta, pa će se, zbog manjka prostora, nove pristupne konstrukcije graditi na mestu starih. Gradskim planom razvoja šinskog sistema predviđen je prelazak tramvaja na banatsku stranu, tako da će projektanti i o tome morati da vode računa.
Nadležni procenjuju da bi novi deo mosta trebalo da bude otvoren krajem 2026. godine.
Za samo jedan sat u popodnevnom špicu gotovo 6000 vozila pređe preko Pančevačkog mosta.
Tunel do Pančevačkog mosta
U blizini Pančevačkog mosta, na Adi Huji, nalazi se tunel sa dve nezavisne cevi, koji bi mogao značajno da rastereti saobraćajnu gužvu u Beogradu, pisalo je ranije „Vreme“. On je decenijama zapušten, a njegove cevi su zakrčene korovom i fekalijama.
Da postoji politička volja i razum, delovi Beograda poput Karaburme, Višnjice i Mirijeva mogli bi ubrzo da dobiju BG voz.
„Građani su već platili ove tunele, i mogu se koristiti odmah, potrebno je samo postaviti pragove, prugu i sagraditi nadzemna stajališta. Suprotno tome, gradonačelnik Šapić radi na proširenju Mirijevskog bulevara ka ovim naseljima jer je ovde svakodnevno začepljenje drumskog saobraćaja. Kada se završi ogromno naselje Sunnyville na Višnjičkoj banji, zakrčenje će biti još gore. Naravno, sve ovo je urađeno neplanski i zato mi nudimo rešenje – po ovom promišljenom planu iz 70-ih godina“, govorio je Đorđe Miketić dok je bio narodni poslanik.
Naglasio je da bi se produžetkom linije BG voza do Karaburme, Višnjičke banje, Mirijeva, pomenuta naselja povezala sa centrom i sa Novim Beogradom do kojih bi se stizalo u 15 minuta, a ne 45 minuta koliko sada treba.
Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Jevrem Obrenović je otkrio Srbiji evropski način života, njegova porodica i ljudi oko nje bili su primer kulture, modernosti i napretka, bio je jedan od osnivača mnogih današnjih institucija pa i Narodne biblioteke Srbije i SANU, napravio je prvu urbanu varoš, pa ipak, njegov stariji brat knez Miloš ga je oterao u izgnanstvo
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
