Nepune dve godine pošto je svečano otvorena, železnička stanica „Beograd Centar“ – poznatija kao Prokop – suočava se sa problemima. Pukotine u peronskim gredama i nedovoljna armatura zahtevaju rekonstrukciju, a nadležni su već pokrenuli postupke za odobrenje radova, piše „Forbes Srbija". Oglasila se je i „Infrastruktura železnice Srbije“, koja tvrdi da je železnička stanica u Prokopu bezbedna za korišćenje, kao i da se planirani radovi na ojačanju peronskih greda odnose se na one koje su izgrađene 1997. godine
Nepune dve godine pošto je svečano otvorena, železnička stanica „Beograd Centar“, poznatija kao Prokop, mora da se rekonstruiše.
Infrastruktura železnice Srbije dobila je krajem maja lokacijske uslove za rekonstrukciju peronskih greda na železničkoj stanici, piše „Forbes Srbija“.
„Na peronskim gredama železničke stanice Beograd Centar na sredinama raspona uočeno je da je došlo do pojave prslina u donjoj zoni. Na osnovu ispitivanja koje je uradio institut IMS iz Beograda, došlo se do zaključka da je armatura u tim gredama znatno manja od projektovane“, navodi se.
Nakon ispitivanja urađene su naknadne računske analize i došlo se do zaključka da je neophodno uraditi ojačanje postojećih greda.
Takođe, između betonskih temelja i peronskih greda koje se ojačavaju, predviđeno je izvođenje metalnih stubova.
Izdati lokacijski uslovi
Lokacijske uslove Infrastrukturi je 28. maja izdalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukuture, kao nadležni organ za izdavanje tog dokumenta.
Infrastruktura železnice Srbije je 2. jula podnela i zahtev da joj se izda rešenje o odobrenju izvođenja radova. Postupak po tom zahtevu je i dalje u toku, piše „Forbes“.
Početkom jula, Infrastruktura je i u plan javnih nabavki za ovu godinu uvrstila nabavku pod nazivom „rekonstrukcija objekta – ojačanje peronskih greda Železničke stanice Beograd Centar“.
Ova nabavka bi trebalo da bude objavljena u trećem kvartalu koji traje od jula do kraja septembra.
Prema lokacijskim uslovima, radovi će se izvoditi na dve katastarske parcele: 2855/115, 2855/116. Obe se nalaze u centralnom delu stanice odnosno obuhvataju perone.
Pošto se radi o specifičnim radovima, radove mogu izvoditi samo firme koje imaju dovoljno iskustava i obučen inženjerski kadar, ukazuje se u dokumentu sa lokacijskim uslovima, a „posebna pažnja mora se posvetiti i poštovanju mera zaštite na radu, jer se radovi izvode u složenim uslovima“, navodi se.
Radovi se mogu izvesti „bez remećenja funkcije objekta“, uz minimalna zauzeća na mestima gde se izvode radovi.
Sanacija dva stuba
Pored rekonstrukcije greda, Infrastruktura je u aprilu dobila odobrenje i za sanaciju dva stuba, koji se nalaze u okviru podzemnog dela železničke stanice Prokop – na parceli 2855/116.
Infrastruktura je 8. jula podnela prijavu tih radova, a postupak je u toku. Odnosno, Ministarstvo građevinarstva treba da izda potvrdu o prijavi radova.
Upotrebna dozvola za staničnu zgradu stigla u februaru
Stanična zgrada otvorena je u oktobru 2023. godine, ali je upotrebnu dozvolu dobila je krajem februara ove godine.
Građevinska dozvola za staničnu zgradu sa parkingom izdata je u julu 2022. Vrednost radova po toj dozvoli trebalo je da iznosi oko 1,8 milijardi dinara.
Međutim, dozvola je izmenjena u septembru 2023. Jedna od izmena odnosila se i na povećanje vrednosti radova na 2,34 milijarde dinara, piše Forbes.
Komercijalno-poslovni objekti dobili upotrebnu dozvolu
U junu ove godine upotrebna dozvola data je i za poslovno komercijalne objekte C1 i C2 (na parceli 2855/115) i D1 (na parceli 2855/116). Ova tri objekta imaju prizemlje i pet spratova.
Takođe, upotrebna dozvola iz juna se odnosi i na parking sa 257 mesta, koji se nalazi na parceli 2855/113.
Građevinska dozvola za radove na izgradnji ovih poslovno-komercijalnih objekata i parkinga izdata je u avgustu 2022. Međutim, ta dozvola obuhvatala je i gradnju objekta D2, koji se u upotrebnoj dozvoli ne spominje.
Vrednost radova, po građevinskoj dozvoli, iznosila je 2,17 milijardi dinara. Ipak, i radovi na ovom delu su poskupeli – na oko 2,57 milijardi dinara, vidi se u izmenjenoj građevinskoj dozvoli.
Otvaranje stanice u oktobru 2023.
U drugoj polovini oktobra 2023. godine svečanoje otvorena železnička stanica Prokop.
Stanicu i novu staničnu zgradu obišli su tada gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, a sa njima su u obilasku bili i tadašnja premijerka Ana Brnabić, te predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Projekat za izgradnju Prokopa usvojen je 1971, dok je idejno rešenje završeno tri godine kasnije. Radovi su počeli u oktobru 1977. godine.
Oglasila se „Infrastruktura železnice Srbije“ o bezbednosti stanice na Prokopu
„Infrastruktura železnice Srbije“ saopštila je da je železnička stanica Beograd Centar u Prokopu bezbedna za korišćenje i funkcionisanje železničkog saobraćaja.
Planirani radovi na ojačanju peronskih greda u Prokopu, kako navode, odnose se na grede izgrađene 1997. godine.
„Taj deo stanice nije obuhvaćen radovima na izgradnji nove stanične zgrade u Prokopu, koja je otvorena 2023. godine. Planirani radovi obuhvataju sanaciju dva stuba ispod kote 105 i ti radovi počeće narednih dana, a njihova vrednost iznosi oko tri miliona dinara“, tvrdi se u saopštenju.
Za par meseci počeće i radovi na ojačavanju peronskih greda ispod kote 105.5, a vrednost tih radova iznosiće oko 28 miliona dinara.
Sanacija obuhvata lokalnu zonu oštećenja i utezanje gornjeg dela stuba, sa ciljem povećanja njegove nosivosti i smanjenja statičkih uticaja.
Tokom izvođenja radova neće biti obustave železničkog saobraćaja u Prokopu, saopštila je „Infrastruktura železnice Srbije“.
Izvor: Forbes/Vreme
“Mi smo mala zemlja, sitno govorno područje, sa radikalno ponirućim standardima pa i životnim, a opet, sa dubokom i bogatom tradicijom vizuelnog pripovedanja. Kada se to sabere, dobijamo nešto nalik pauzi, tihom predahu između dve epohe, u kojoj se nove generacije i šira publika bude u svetu u kome autorstvo u Srbiji polako dobija na težini i kvalitetu”
Ideološki pravac “Dark Enlightenment” iliti Mračno prosvetiteljstvo je neoreakcionarni pokret poznat pod skraćenicom NRx, a predstavlja političko-filozofski pravac koji direktno dovodi u pitanje temeljne vrednosti prosvetiteljstva – demokratiju, jednakost, univerzalna ljudska prava. Tekst koji sledi nije za svačije oči
La Almudena kraj Madrida najveće je groblje u Zapadnoj Evropi. Na njemu je pokopano oko pet miliona ljudi, približno isti broj kao što ih živi u Madridu. Ima i svoju autobusku liniju sa nekoliko stanica
Pitoreskni gradić Cavtat na Konavlima krije rodnu kuću slavnog slikara Vlaha Bukovca, mauzolej porodice Račić, rad vajara Ivana Meštrovića, ali i priču o bizarnoj epizodi iz novije istorije ovih prostora, kada je ovde proglašena nova Dubrovačka republika
Snažan zemljotres jačine 8,8 stepeni, koji je pogodio Daleki istok Rusije, izazvao je cunami. Japan i Havaji naredili su evakuaciju.
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
