Redosled izgleda logičan, osim ako se zna da je najbolji na svetu drugi u Evropi: "Zlatnu loptu" pariskog nedeljnika "Frans Fudbal" dobio je Englez Majkl Oven a trofej FIFA-e Portugalac Luis Figo
Tradicionalna „dilema“ oko toga ko se više (ili manje) razume u fudbal, treneri ili novinari, dobila je prošlog ponedeljka novu epizodu. Novinari, tačnije 50 dopisnika uglednog pariskog nedeljnika „Frans Fudbal iz 50 evropskih zemalja, odlučili su da je najbolji fudbaler Evrope u 2001. mladi Englez iz Liverpula Majkl Oven.
Drugi je bio Raul Gonsales (Real Madrid) a treći golman Bajern Minhena Oliver Kan. Istovremeno, FIFA je Cirihu napravila svoju gala-svečanost na kojoj je izabrala svog igrača godine. U najužem izboru bili su Luis Figo i Raul (Real Madrid) i Dejvid Bekam (Mančester Junajted) a poredak je bio takav da se Englez smestio između pobednika Portugalca i trećeg Španca. Već pomenuti Oven našao se tek na osmom mestu ove liste, ispred njega bili su Zidan, Rivaldo, Veron i Kan. Kad bi se sabirali rezultati obe ankete, najbolji bi bio – Raul! Drugi u Evropi i treći na svetu lako bi pobedio ispred Bekama (drugi i četvrti), Figa (prvi i šesti), Kana (sedmi i treći) itd.
U prvoj anketi učestvuju, kako je već pomenuto, novinari – dopisnici „Frans Fudbala“ iz svih evropskih zemalja, u drugoj glasaju selektori većine zemalja članica u FIFA-e, u poslednjem slučaju njih 130. Prva anketa traje od 1956. kada je Englez Stenli Metjus postao prvi osvajač „Zlatne lopte“, druga je upravo navršila 11 godina i još nema ni ugled ni tradiciju „Zlatne lopte“. Osim što je razlika u glasačima, formalno je različit i geografski prostor, u prvoj anketi bira se najbolji igrač Evrope, u drugoj najbolji fudbaler sveta. Suštinski, razlike nema jer se još nije desilo da u anketi FIFA-e pobedi igrač koji ne igra u Evropi. „Frans Fudbal“ je 1995. promenio propis i omogućio i neevropskim igračima koji igraju u evropskim klubovima da konkurišu za trofej, nešto čega je, recimo, jedan Maradona bio lišen. U jedanaesetogodišnjoj koincidenciji izbora šest puta se desilo da isti igrač osvaja oba trofeja (vidi okvir).
BEZ FAVORITA: O ukusima, naravno, ne treba diskutovati. Godina je bila takva da niko nije izrazito odskočio, nije bilo ni Mundijala ni evropskih prvenstava na kojima bi zablistala jedna zvezda. U takvoj situaciji ostaju subjektivni utisci i pomoćni kriterijumi poput broja titula, golova, značaj neke utakmice itd. Čini se da su dopisnici „Frans Fudbala“ ispoštovali pet titula Majkla Ovena: Kup UEFA-e, Kup Engleske, Liga kup, Super-kup Engleske i Super-kup Evrope, plus tri gola Oliveru Kanu u nezaboravnom meču Nemačka-Engleska 1-5 u kvalifikacijama za Japan i Koreju.
Na drugoj strani, od 130 selektora 27 je na prvo mesto stavilo Figa (135 bodova), 35 ga je stavilo na drugu poziciju (105 bodova) a 10 na treću (10 bodova), sve skupa 250 poena, 12 više od Bekama koji je bio 30 puta prvi, 23 puta drugi i 19 puta treći. Raul je dobio 10 prvih mesta, 12 drugih i 10 trećih. Majkl Oven je za četvoricu selektora bio prvi, za jedanaestoricu drugi a za osmoricu treći, ukupno 61. Zanimljivo je da je jedan od te četvorice Bora Milutinović, selektor Kine, čiji je redosled bio Oven, Figo, Simeone. Druga trojica su glasala za Ovena, Francuz Rože Lemer (Oven, Veron, Luis Enrike), Luksemburžanin Pol Filip (Oven, Raul, Bekam) i selektor Svazilenda Dumisa Mahlalea (Oven, Raul, Bekam). U ime FSJ-a glasao je Dejan Savićević koji se odlučio za Figa, Totija i Rivalda. U najmanju ruku, pogodio je pobednika.
Da bi sprečila glasanje za svoje, što je u prošlosti bio apsurd da selektori mnogih zemalja glasaju za svoje zvezde za koje niko ili skoro niko nije čuo, FIFA je zabranila tu vrstu lokalpatriotizma, ali nije mogla sasvim da doskoči lukavcima poput Ćire Blaževića koji je pod zastavom Irana glasao za Boškića, Ševčenka i Figa…
KAKO VETAR DUVA: FIFA je poslednjih godina uložila mnogo u marketinšku promociju svoje akcije World Player i čini se da polako istiskuje „Zlatnu loptu“ iako ova ima znatno dužu tradiciju. Tome doprinose i navijački raspoloženi mediji koji se priklanjaju onoj anketi koja im je tiražno važnija. Španci su, recimo, prošle godine na sva zvona oglasili izbor Figa za najboljeg u anketi „Frans Fudbala“ a ove godine su listom prešli na stranu FIFA-e, opet zbog Figa (i Raula), dok su rezultate „Frans Fudbala“ dali vrlo diskretno. Suprotno je u Engleskoj gde je na lokalnom nivou, od strane londonskog mesečnika „World Socer“, Oven već proglašen najboljim a sada s druge strane La Manša stiže potvrda te odluke…
Ako je do utiska dolepotpisanog, ne samo iz esnafskih razloga, čini mi se da su kolege novinari više u pravu od selektora. Ovo je bila godina Majkla Ovena a to što on ima samo 22 godine i što mnogi misle da za njega „ima vremena“, nije pošteno. Najbolji je uvek najbolji, bez obzira na godine. Uostalom, prvi dobitnik „Zlatne lopte“ Stenli Metjus imao je više od 40 godina kada je izabran…
1991 – Lotar Mateus
1992 – Marko van Basten
1993 – Roberto Bađo
1994 – Romario
1995 – Džordž Vea
1996 – Ronaldo
1997 – Ronaldo
1998 – Zidan
1999 – Rivaldo
2000 – Zidan
2001 – Figo
(12 poslednjih godina)
1991 – Žan Pjer Papen
1992 – Marko van Basten
1993 – Roberto Bađo
1994 – Hristo Stoičkov
1995 – Džordž Vea
1996 – Matias Zamer
1997 – Ronaldo
1998 – Zidan
1999 – Rivaldo
2000 – Zidan
2001 – Majkl Oven
Podebljanim slovima su označeni fudbaleri koji su pobeđivali u obe ankete.
U vreme kralja Aleksandra, zadatak štampe bio je da na sve načine veliča rad vlade i ministara, čak i kada je bilo očigledno da se istina prikriva. O zloupotrebama policije i žandarmerije se nije smelo pisati čak ni onda kada su bile evidentne, a cenzori su u svemu videli opasnost, pa i u bajkama
Od tri festivala specijalizovana za animaciju u Srbiji, ove godine je opstao samo jedan – Animator fest u Jagodini. Ovo njegovo izdanje je dobar recept kako opstati u nemogućim uslovima
Novak Đoković je i sedmi put osvojio turnir u Pekingu, uz učinak od 34:0, što je rekord po broju uzastopnih pobeda na jednom turniru u konkurenciji tenisera
O delima koja kroz prizmu naučne fantastike tumače stanje na ovim prostorima od SFRJ do Srđana Dragojevića i Predraga Ličine, a preko Radivoja Lole Đukića
Dvadeseti Festival evropske poezije je pokazao da pesnici odavno nisu ono što su nekad bili. Sad pišu o strahu od fašizna, ekološkom uništenju, nepravdi, ljudima koji ubijaju životinje, o VI...
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
