Profit od karambola

Nisam baš spreman da se kladim, ali ne mogu se oteti utisku da je lisac Brijatore, šef tima Reno, namerno uoči trke promenio motor Fizikeli čime ga je pomerio deset mesta unazad, a samo zato da bi Alonso imao čist prostor na startu. Naime, Fiziko je bio bolji na zvaničnom treningu, Fernando je fulao u jednoj krivini što ga je koštalo boljeg plasmana i moralo se nešto učiniti kako bi se: a) izbegla gužva u prvoj oštroj krivini i na Mokroj stazi smanjio rizik od karambola; b) što više približio vodećim vozačima Meklarena i c) osigurao plasman koji donosi što više bodova bez rizika od odustajanja. E sad, već sam pisao o ziheraškoj taktici lidera u šampionatu, ali sada moram reći da je, namerno ili ne, potez sa promenom motora bio pravi jer je Španac na kraju drugi prošao kroz cilj.

Prava priča o Velikoj nagradi Belgije ipak je ona o maler sezoni tima Meklaren. Iako su i na stazi Spa odlično obavili posao na treningu i veći deo trke kontrolisali situaciju, iako su za razliku od trke u Monci bolidi bili odlično podešeni, a motori radili kao sat, po drugi put ove godine izmakla im je dvostruka pobeda i mogućnost da povedu u šampionatu konstruktora. Potpuno nepotrebnim manevrom, takoreći besmislenim jer je bio ne samo zaostao za čitav krug već se nije ni borio za plasman koji donosi bodove, Antonio Piconija (Vilijams BMW) otpozadi se zakucao u Montojin bolid i tri kruga pre kraja trke, kada je ovaj imao sigurno drugo mesto – polomio mu zadnje točkove i izbacio ga sa staze.

„Uvek je teško kad odustaneš, ali kad se to dogodi a da ni tim ni ja sam nismo krivi, onda je to još teže. Razočaranje je tim veće jer nam je svima upropašćeno ono što je ličilo na perfektan vikend“, rezignirano je konstatovao Kolumbijac posle trke na kojoj je, inače, bio na korak od trećeg mesta u generalnom plasmanu. Brazilac Piconija se pravdao da je na gumama za suvo vreme bio „brži od Montija“, kako je mislio da ga ovaj vidi i „kad je usporio pre krivine, mislio sam da me propušta“, ali da ga je potom Huan Pablo „isekao i sudar je bio neminovan“. Bla, bla, bla! Lično, kad sam video slupani bolid sa brojem deset, osećao sam se kao da me je neko pokrao i ni pobeda Raikonena nije me utešila. Ovo je, inače, Kimijev šesti trijumf ove sezone i po pobedama se izjednačio sa Alonsom.

„Sramota je što je Huan Pablo ispao iz trke na ovakav način i strašno mi je žao i zbog njega i zbog tima“, izjavio je Ledeni posle trke, a na pitanje o šansama da osvoji titulu rekao je samo: „Ako oni (Reno) nastave da završavaju trke odmah iza nas, od titule nema ništa, ali je namera da osvoje što više bodova i za sebe i za tim.“ Od karambola pred kraj trke najviše je profitirao Alonso jer je njegovo vođstvo u generalnom plasmanu tek neznatno smanjeno, a Fizikela je spektakularnim izletanjem sa staze u desetom krugu, kada je proklizao i zakucao se u zaštitnu ogradu, doprineo da na svoje dođu i oni koji Formulu 1 gledaju zbog takvih stvari. Četvrto mesto osvojio je Veber (Vilijams BMW), koji je bio gotovo neprimetan na stazi, ali su mu okolnosti i pehovi ostalih išli naruku.

Ali, uz priču o vodećim timovima, ova trka ostaće zapamćena i po onima koji su na mokroj stazi rizikovali do te mere da su gledaocima pružili potpuno uzbuđenje. Najviše su u tom smislu uradili vozači Tojote kojima kao da se „ukazalo“ da će se Fiziko skršiti i kola za usporavanje izaći na stazu, jer kad se to desilo Ralf Šumaher je već bio u boksu, pa se ničim izazvano našao na drugom mestu kad su svi ostali pohrlili na dolivanje goriva. I kad je već izgledalo da je iznenađenje na pomolu…

„Sve je išlo odlično, strategija je bila dobra, a onda smo prerano odlučili da pređemo na gume za suvo vreme. Bila je to rizična odluka koju smo zajedno doneli i – pogrešili“, rekao je Ralf posle trke na kojoj je posle okretanja na stazi i neplaniranog svraćanja u boks ipak na cilj stigao sedmi i osvojio dva boda. Gore od njega prošao je Jarno Truli, koji je, inače, delovao sigurno čitavog vikenda, odlično se plasirao na zvaničnom treningu, bio među vodećima u prvom delu trke, a potom – izleteo sa staze. Ništa neobično, reklo bi se, ali je razlog u najmanju ruku bizaran. Naime, kad se pred jednom krivinom spremao da pretekne Monteira (Džordan), Portugalac je nehotice pritisnuo dugme za ograničavanje brzine na onu koja je inače obavezna tokom vožnje u boksu, što je naglo usporilo njegov bolid i Truli je napravo kalpiš i izleteo sa staze. Šteta za tim koji je propusti sjajnu priliku da tri trke pre kraja šampionata prestigne ekipu Ferarija u konkurenciji timova.

Pehovi ostalih najviše su doprineli da treći kroz cilj prođe Dženson Baton (BAR Honda), ali je prava priča „kamikaze“ Sato koji je spektakularnom brljotinom skršio i svoj i bolid Mihaela Šumahera (Ferari), koji mu je potom, kada je izašao iz slupanih kola, zalepio ćušku po kacigi. Ako je za utehu šampionu, razlika od pet bodova više od Montoje ostala mu je jer je, kao što znamo, i Monti odustao. Barikelo je vozio trku bez uzbuđenja, ali i bez velikih očekivanja jer se i pre starta žalio da „bolid nije dovoljno brz“. Ipak, peto mesto i četiri bodića su veliki ćar za tim jer su i dalje na trećem mestu u šampionatu konstruktora. Žaka Vilneva (Zauber) do šestog mesta dovela je iznenađujuća strategija tima od jednog svraćanja u boks, ali, mora se reći, i agresivna vožnja tokom čitave trke. Poslednji bod odneo je već pomenuti Monteiro koji je, po mom mišljenju, neopravdano potcenjen i koji će, ako ostane u Formuli 1, tek pokazati koliko vredi.

Sledeća trka je 25. septembra za Veliku nagradu Brazila.