Arheološki park u Pompeji prvi put je probao da veštačkom inteligencijom generiše jednu od žrtava čuvene erupcije vulkana
Slike koje generiše veštačka inteligencija danas su igračka dokonih. Mogu da služe za montaže koje nekome mogu da upropaste život. Ili medijima da uštede na fotografima i ilustratorima. Ali, može i drukgačije.
„Ako se koristi kako treba, veštačka inteligencija može da doprinese obnovi klasičnih nauka, ilustrujući klasični svet na način da se u njega uroni“, kaže Gabrijel Zuhtrigel iz Arheološkog parka Pompeja.
Naime, tamošnji arheolozi su prvi put iskoristili veštačku inteligenciju da rekonstruišu izgled jedne od žrtava erupcije vulkana koja je uništila ovaj grad pre gotovo 2.000 godina.
Slika, već na prvi pogled delo veštačke inteligencije, pokazuje čoveka koji se sklanja dok drži činiju iznad glave, sa gorućim Vezuvom u pozadini.
Bazirana je na nedavnom otkriću ostataka odraslog muškarca, tik izvan jedne od južnih kapija grada, koji su bili pored maltera od terakote koji je navodno koristio za zaštitu.
Arheolozi veruju da je muškarca ubila kiša vulkanskog kamenja, u ranim satima drugog dana erupcije, dok je pokušavao da pobegne prema moru. Takođe je nosio lampu i deset bronzanih novčića, navodi se.
Nekada napredni grad Pompeja, oko 25 km jugoistočno od Napulja, zakopan je u erupciji Vezuva 79. godine dok su zgrade, objekti i grafiti ostali ispod metara pepela.
Ponovo je otkriven u 18. veku, a sada je jedno od svetskih najznačajnijih arheoloških nalazišta i jedno od najpopularnijih turističkih mesta u Italiji koje godišnje poseti preko četiri miliona ljudi.
Izvor: Rojters, Arheološki park Pompeji
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Fizičari su početkom septembra objavili da su možda uočili signal koji bi mogao da bude povezan s tamnom materijom. Ova vest je napravila bum u naučnim krugovima, ali ne samo tamo. Zašto tamna materija toliko interesuje obične ljude?
Politiku zemlje vodi i usmerava predsednik Republike iako po Ustavu ta uloga pripada predsedniku Vlade, a ministri, skoro kao u vreme kneza Miloša, sede poput štabnih pisara i zapisuju njegove naredbe
Priča o Miroslavu Krejčiku je priča o svaraocu bez dela, o pilotu bez aviona, ali dinamičnog i bogatog života. Značajnom i za upoznavanje sa sudbinama pripadnika češke nacionalnosti u našim krajevima
Bol na Braču, u kojem je prespavao car Franjo Josip, ponosi se svojom partizanskom prošlošću i plažom Zlatni rat. Od ove godine tamo stižete i direktnim letom iz Beograda
U utorak uveče počinje nova sezona Lige šampiona. PSŽ brani titulu, pet klubova ulazi kao glavni favorit za trofej, četiri ekipe prvi put će igrati među evropskom elitom,
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
