Nevada, zemlja kompjuteraša

Za „Vreme“ iz Las Vegasa

Neko bi pomislio da Las Vegas, grad kocke, provoda i seksa, bar na pet dana koliko se u njemu održava najveći sajam potrošačke elektronike u svetu, postane grad „gikova“, zaluđenika za tehniku i tehnologiju. Činjenica, početkom januara stotine hiljada njih opseda ovaj grad, ali to ne bi bio Las Vegas da se paralelno sa CES-om (Consumer Electronics Show) ne održava i jedan od najvećih sajmova porno-industrije. Adult Entertainment Expo nekada je bio deo CES-a, a sada dele samo jedan od ulaza u halu. Porno-industrija, inače, neraskidivo je vezana za tehnologiju i odigrala je značajnu ulogu u prihvatanju nekih unapređenja kao što su VHS i kasnije DVD format. Prošle godine, kada je 3D tehnologija na CES-u bila pravi hit, na ovom sajmu uveliko se govorilo o XXX filmu rađenom u 3D tehnici. A na tom sajmu, kako kaže taksista Raul koji ga je do sada dva puta posetio, sve je već viđeno: gole tete i nevaljali filmići. Dosta posetilaca, pogotovo onih koji prvi put dolaze u Vegas, iskoriste priliku i obiđu oba sajma – taman da se u društvu prepriča i neki mastan detalj.

MRAVINJAK: Već na McCarran aerodromu jasno je bilo da je ovogodišnji CES uspeo – u jedan sat posle ponoći još je vrvelo od taksija, šatlova i autobusa. Hoteli su prepuni – Karla, ne preterano revnosna recepcionarka hotela koji se nalazi blizu jedne od hala CES-a, govori da imaju slobodno samo par soba sa pogledom na auto put. Mirnijih soba će biti, samo da prođe CES.

Ujutro kasnim na šatl koji razvozi ljude do sajma i zahvaljujući tome upoznajem Džejsona, menadžera jedne od kompanija koje iznajmljuju te šatlove za potrebe CES-a. Shvativši o čemu se radi, vrlo rado mi je u sopstvenoj režiji obezbedio prevoz do sajma. U gradu je gužva, pa je stigao svašta da ispriča: stanovnici Vegasa, uglavnom i sami došljaci, sve su manje ljubazni jer ne shvataju da im turisti obezbeđuju hleb i itekako skupu vodu; kuća u dobrom kraju grada od nekih 500 kvadrata sada košta oko 100.000 dolara, tri puta manje nego samo koju godinu ranije. Pokazao mi je i novost u urbanoj infrastrukturi 1,3-milionskog Las Vegasa – nebodere, „koji nisu hoteli, već apartmani za stanovanje“. U takvoj zgradi, nov neopremljen apartman sa dve spavaće sobe može se iznajmiti za manje od 200 dolara mesečno. I, naravno, malo o poslu: Džejsonova firma se bavi i organizacijom izleta (čak i helikopterom) do Velikog kanjona udaljenog oko 400 kilometara, pa kada sledeći put budem dolazio, sa gospođom ili bez nje, da mu se javim, imaće šta da ponudi.

A na sajmu svega, od elektronike, preko promotera, gomile posetilaca u potrazi za poslom, i za divno čudo, onih drugih, sasvim običnih koji su došli da vide šta ima novo.

PEŠAČENJE: Najviše posetilaca su sređeni, uredni, business oriented ljudi iz struke. Oni su komunikativni, nasmejani, vrlo ubedljivi. Na CES su došli kao misionari da šire svoje poglede na tehnologiju i život. Onda, tu su ljudi koji nisu u IT biznisu, ali su dobro upoznati sa njim. Uglavnom su mladi – pojedinci, parovi, stariji ljudi. Tu su da vide konkretne stvari, uglavnom gedžete. Znaju koji uređaji ih zanimaju, već su kod kuće sve o njima pročitali, ali su u Vegas došli da ih opipaju. I, konačno, tu su novinari, među kojima je većina stigla prekookeanskim letovima. Tu nema mnogo ljudi iz „lajfstajl“ magazina – svi su oni surovi profesionalci, do detalja upoznati sa svakim čipom. I tu ima i mladih i starih, i žena i muškaraca, ali iako su se razmileli po čitavom Vegasu nije ih teško prepoznati: sa ogromnim rančevima i fotoaparatima praktično su hodajuća kancelarija koju časkom rastave u nekom ćošku – izvade laptop, napišu vest, pojedu jabuku, zapakuju se i nastave da „zevaju“ („bleje“).

Gužva na CES-u je veća nego u poslednjih par godina, pa mnogi odlučuju da se stepenicama spuste i po 30 spratova, pošto je red za lift jednostavno nemoguće dočekati. Uz to, sajam se istovremeno odvija na dve fizički odvojene lokacije, u konferencijskom i izložbenom centru koje u normalnim okolnostima deli par minuta vožnje, ali sada za tu razdaljinu treba odvojiti sat vremena. Neiskusni ili fizički spremni pešače, a ostali koriste liniju šatla, taksi ili ako su VIP, neku od limuzina. Kako su zgrade i hoteli gigantski, u Las Vegasu sve izgleda kao da je jako blizu, odmah tu, sledeći blok. Tako sam jednom prošetao sedam kilometara govoreći sebi: samo što nisam stigao, samo što nisam stigao…

PRIČICE: Kakav god prevoz da izaberete, neminovno je da ćete se usput s nekim ispričati. U šatlu sam sreo Norvežanku koja je nedelju dana ranije krenula kući, stigla na aerodrom dva sata pre poletanja aviona, ali ipak nije uspela da se ukrca. Pošto norveška kompanija s kojom je došla ima let dva puta nedeljno, moraće neplanirano da se zadrži u Vegasu. Ali, s obzirom na to da je potrošila sav novac, dosad je proverila kako se peru sudovi u nekom od hotela. Limuzinu, onu dugačku sa šestoro vrata, kožnom garniturom i prepunim barom vozi Suzan, lečeni alkoholičar, još jedan došljak iz daljine. U Vegas se preselila s namerom da se odvoji od prethodnog društva i prestane da pije. Zvuči šašavo, kaže, ali promena sredine i kvalitetan program za lečenje alkoholizma pokazali su rezultate – trezna je već dve godine.

Ostati „čist“ u Vegasu nije lako. Reputaciju grada greha pokušava da opravda na sve načine – osim kazina (kojih ima u svakom ulazu, rade 24 sata, nemaju prozore niti časovnike) i drive in kapela za venčanja koje rade celu noć, na svakom ćošku saleću promoteri sa reklamama za ekskluzivne striptiz večeri, posete devojaka ili muškaraca na željenu adresu, kao i za specijalne privatne zabave u određenim barovima. Za neke druge ljude nudi se i mnoštvo pristojnih večernjih kabare programa u skoro svakom hotelu koji drži do sebe. Izbor je raznovrstan, počevši od ruskog cirkusa na ledu, preko celovečernjih šou-programa sa nekim od popularnih komičara, do scenskih nastupa sa atraktivnim i alternativnim instrumentima poput Blue man grupe koja se „igra vašim umom“. Ulaznice za takve događaje koštaju od 50 dolara naviše i ne uključuju piće i hranu. Sa izuzetkom goriva i stambenog prostora, u Vegasu je sve poskupelo – ono što je koštalo 3,5 sada košta 5 dolara, što je pre samo godinu dana bilo 5, sada je 7–8. Što bi stanovnici Vegasa rekli, moraju i oni od nečega da žive, a bakšiš više nije dovoljan.

Dan posle zatvaranja CES-a i onog drugog sajma, primetno se menja ritam Vegasa. Saobraćajne gužve stvaraju se samo uveče, a preko noći su nestali baloni i zastave sa 4G i Android natpisima na sebi. Ove godine ta promena koja se dešava na kraju poslednjeg dana CES-a posebno je primetna jer gradom odjednom šeta 140.000 tehno gikova manje.

Ako je to neki pokazatelj stanja svetske ekonomije, zabeležen je i rekordan broj posetilaca iz inostranstva – preko 30.000 njih je ovom ljudskom mravinjaku dalo snažan internacionalni pečat. Kako izgleda, ni za CES ni za Vegas nema zime, recesija je prošlost, a većina vodećih IT kompanija vidi baš ovaj sajam kao odlično mesto za promociju proizvoda okrenutih i američkom i svetskom tržištu. Uprkos dostupnosti mnoštva informacija na internetu, ovaj bleštavi grad do daljnjeg ostaje meka IT stručnjaka početkom svake kalendarske godine.

(uz »Balon i duvanje«, ispod)

PLAVUŠE I KRIZA: …

…Las Vegas, grad svetlosti

CES 2011.

CES 2011.