Pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina i Kozja, čine Srbiju jednim od ključnih prostora za proučavanje evolucije i migracija neandertalaca u jugoistočnoj Evropi. Nalazi pokazuju da su neandertalci ovde živeli u različitim vremenskim periodima – od pre 300.000 godina, pa sve do pre oko 40.000 godina kada su nestali sa evropskog kontinenta.
Najstarije svedočanstvo o prisustvu pračoveka iz roda Homo na našim prostorima zabeleženo je 2006. godine tokom arheoloških istraživanja u pećini Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri. Tada je otkriven fragment donje vilice sa tri očuvana molara. Fosilna vilica pripisuje se izumrloj ljudskoj vrsti koja je naseljavala ove prostore pre oko pola miliona godina. Pripadala je mlađoj odrasloj osobi čiji pol nije mogao da se utvrdi. Tek je nedavno, a na osnovu brojnih drugih paleoantropoloških dokaza, fosilna vilica pripisana novoj ljudskoj vrsti – Homo bodoensis. Fosil otkriven u pećini datuje se 391–525.000 godina. Značajno je to što je ovaj hominin hodao uspravno. Njegovi ostaci predstavljaju najranije pronađeno svedočanstvo o prisustvu izumrlih ljudskih vrsta u Srbiji. Takođe, ova ljudska vrsta smatra se mogućim pretkom anatomski modernih ljudi.
Stotinama hiljada godina kasnije na praistorijsku scenu stupa znatno naprednija ljudska vrsta – neandertalci. U pećinama Pešturina i Velika Balanica (odmah pored Male) otkriveno je više fosilnih ostataka ovih davno izumrlih ljudskih rođaka, što je osvetlilo važnu ulogu ovog prostora u praistorijskim migracijama Evrope. Iskopavanja sprovode stručnjaci sa prof. Dušanom Mihailovićem na čelu, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa Univerzitetom u Vinipegu.
U pećini Pešturina u Jelašničkoj klisuri kod Niša identifikovan je 2015. godine prvi pouzdano identifikovani fosil neandertalca sa teritorije Srbije. Otkriven je gornji kutnjak star 111.000 godina. Analizom trodimenzionalnog modela, utvrđeno je da je zub pripadao detetu u kasnom stadijumu detinjstva. U istom sloju nađeni su i kameni artefakti i ostaci pleistocenske faune (konja, bizona, mamuta, nosoroga). Takođe je uočena i kost sa urezanim paralelnim linijama koja može da predstavlja trag simboličkog ponašanja. Nekoliko godina kasnije u Pešturini otkriven i fragment radijusa (palačne kosti) juvenilne osobe, koji bi mogao pripadati neandertalcu. Iako je teško pouzdano odrediti vrstu zbog fragmentarnosti, morfologija kosti podseća na tipične osobine neandertalaca i pronađen je u asocijaciji sa alatkama iz srednjeg paleolita. Starost ove kosti procenjuje se na širok raspon od 38.000 do 92.000 godina. U mlađem sloju pronađen i jedan pršljen koji pripada anatomski modernom čoveku iz perioda pre oko 30.000 godina.
Na osnovu naslaga dentalnog kamenca zuba neandertalca iz Pešturine, naučnici su mogli uspešno da rekonstruišu oralni mikrobiom koji pruža uvid u njihovu ishranu i druge aspekte života. Tim putem su utvrdili prisustvo podgrupe bakterija Streptococcus koja se pronalazi i kod anatomski modernih ljudi i kod neandertalaca. Ove bakterije imaju važnu ulogu u preradi skroba koji je doprineo razvoju mozga. Ranije studije su tvrdile da je prelazak na ishranu skrobne hrane možda pomogao našim precima da razviju veliki mozak koji karakteriše našu vrstu. Pešturina je jedino nalazište u centralnom Balkanu gde su uočeni i nivoi naseljavanja neandertalaca (srednji paleolit) i modernih ljudi (gornji paleolit), sa pripadajućim fosilima.
U pećini Velika Balanica u Sićevačkoj klisuri 2017. godine pronađeni su fosilni ostaci najstarijih neandertalaca u istočnoj Evropi, četiri zuba neandertalaca koji su stari 300.000 godina. Ovi zubi pripadaju najmanje dvema individuama: jednom detetu i jednom odraslom neandertalcu. Pored zuba su otkriveni tragovi ognjiša i kamene alatke za obradu kože poznate kao postruške tipa Kina (Quina). Nedavno su otkrivena i nova četiri zuba iste starosti što potvrđuje da su rani neandertalci naselili Balkan znatno ranije nego što se mislilo. Istraživanje je objavljeno u časopisu “American Journal of Biological Anthropology”. Analize su sprovedene na ovim zubima pomoću mikrokompjuterske tomografije, što je omogućilo detaljno proučavanje morfologije zuba, njihove unutrašnje strukture i korenova. Analizirani fosilni zubi pokazuju niz osobina karakterističnih za neandertalce kao što je robusna krunica, dugi korenovi, kao i izražena labijalna konveksnost (zakrivljenost prednje površine zuba). Kod dva primerka uočeni su tragovi linearne hipoplazije gleđi – horizontalne linije koje ukazuju na periode fiziološkog stresa tokom detinjstva. Na jednom kutnjaku je otkrivena morfološka osobina koja se smatra dijagnostičkom za neandertalsku lozu, kao i uvećana šupljina korena, a na osnovu njega su otkriveni i zanimljivi tragovi svakodnevnog života – reč je o zaživotnoj frakturi krunice nastaloj tokom života, verovatno usled žvakanja tvrdih predmeta ili korišćenja zuba u posebne svrhe poput obrade materijala.
U Kozjoj pećini kod Majdanpeka otkriven je fragment donje ljudske vilice 2020. godine. Morfološki ima određene karakteristike modernih ljudi, ali i one koje ukazuju na neandertalce, predstavljajući odraslu robusnu jedinku. Radiokarbonsko datiranje pokazalo je starost oko 32.000 godina, što ukazuje da se radi o anatomski modernom čoveku, a ne o neandertalcu. Analiza drevne DNK pokazala je da je reč o muškarcu. Ovi rezultati istraživanja nisu još uvek publikovani, već su javno prezentovani na 15. godišnjem skupu Evropskog društva za proučavanje evolucije ljudi u Parizu. Prisustvo anatomski modernog čoveka u ovom periodu poklapa se sa vremenom širenja Homo sapiensa širom Evrope, kada su neandertalci već nestali. Interesantno je da su nekoliko hiljada godina kasnije te iste pećine koristili i anatomski moderni ljudi.
Svi pomenuti nalazi dokazuju da je prostor današnje Srbije važan za razumevanje evolucije i da je bio dugotrajan i važan koridor kretanja različitih ljudskih vrsta.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
