Kratak odgovor je – ne može. Ali nije ni veštačka inteligencija baš za bacanje, kako pokazuju neki eksperimenti
Depresija, burn-out, naizgled nerešivi životni problemi… Sve je teže naći bilo koga čak i u porodici ko bi saslušao nečije probleme, a psihoterapeuti imaju posla preko glave.
Mogu li i u takvim slučajevima pomoći čet-botovi, upravljani mehanizmima veštačke inteligencije?
Johana Lehner, profesorka za kliničku psihologiju i psihoterapiju univerziteta Erlangen-Nirnberg, kaže da to donekle može pomoći, posebno mladima.
Pre svega jer su takvi portali lako dostupni, što znači i da će se mnogo lakše odlučiti da barem na taj način potraže pomoć. Dakle, smatra profesorka Lehner, to je rešenje „za osobe koje osećaju otpor odlasku na psihoterapiju, bilo zbog straha da će biti ‘obeleženi’ kao psihički bolesni ili jer ih je sramota uopšte da govore o nekim stvarima“.
Na nejasne tegobe onda i glupi saveti
No ona istovremeno upozorava: moduli veštačke inteligencije su daleko od profesionalne pomoći, čak i kada je reč o bihejvioralnoj terapiji, a pogotovo kod psihoanalize.
Mali eksperiment na platformi ChatGPT to je jasno pokazao u slučaju moguće kliničke depresije. Ako se korisnik samo žali kako ga „ništa ne veseli“ i kako bi „najradije čitav dan ležao u krevetu“, ali i kako „ne može da spava“, računar daje samo „pametne“ savete da bi možda bilo dobro malo prošetati na svežem vazduhu ili promeniti jelovnik.
Tek ako korisnik pošalje računaru gotovo čitav spisak simptoma depresije iz medicinskog leksikona (umor, razdražljivost, bezvoljnost, smetnje u spavanju, nedostatak apetita…), tek tada će u računaru nešto „kliknuti“ i prepoznaće simptome.
A i tada će odgovor glasiti: „Bilo bi dobro da o tome razgovaraš sa lekarom ili terapeutom da dobiješ pravu podršku.“
S druge strane, svaki iskusniji terapeut odmah bi prepoznao već i prve naznake tih simptoma.
Bolje nego stručnjaci?
Ipak, naučnici su sproveli mali test (When ELIZA meets therapists) u vezi sa savetovanjem parova. Parovi je trebalo da procene da li je odgovor na neko njihovo pitanje napisao psihoterapeut ili veštačka inteligencija.
Odgovore je pisalo 13 terapeuta, a nasuprot njima, ChatGPT. Pitanja i odgovore ocenilo je 830 učesnika eksperimenta – sa iznenađujućim ishodom. Naime, ocena je bila da ChatGPT daje bolje odgovore i pruža jasnije i konkretnije savete nego što to čine terapeuti.
Za profesorku Lehner to nikako nije dokaz efikasnosti veštačke inteligencije u psihoterapiji.
I Lase Zander, šef odseka medicinske sociologije Univerziteta Frajburg, u ovom eksperimentu ne vidi jasan dokaz: „Terapija parova nije nikakva psihoterapija. Terapija ima cilj da smanji simptome psihičkih oboljenja“, podseća profesor.
Terapija parova najčešće se svodi na savetovanje u vezi sa njihovim očigledno poremećenim odnosima – i tu onda i „veštački razum“ može donekle pomoći.
Pomoć, ali ne i zamena
Ni profesor Zander nije potpuno protiv veštačke inteligencije u slučaju psihičkih poremećaja: „Ona ima ogromne prednosti: ne troši resurse, dostupna je danonoćno i svako može da joj se obrati relativno anonimno, što je korisno za osobe koje se boje da će biti stigmatizovane.“
Jer, prema njegovom iskustvu, „mnogi ljudi sa psihičkim poremećajima ne odlaze kod psihoterapeuta čak ni kada je ta pomoć besplatna.“
No, on u računaru vidi samo dodatnu pomoć „pravoj“ terapiji. Kod bihejvioralne terapije može da podseća na vežbe, kod psihoanalize može biti neka vrsta zamene dostupne danonoćno.
Često je psihoterapeutima problem da pacijentima najave odlazak na godišnji odmor. Nekada su imućni pacijenti pratili Zigmunda Frojda čak i tamo gde se odmarao, ali to danas teško da je opcija.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
