Depresija, burn-out, naizgled nerešivi životni problemi… Sve je teže naći bilo koga čak i u porodici ko bi saslušao nečije probleme, a psihoterapeuti imaju posla preko glave.
Mogu li i u takvim slučajevima pomoći čet-botovi, upravljani mehanizmima veštačke inteligencije?
Johana Lehner, profesorka za kliničku psihologiju i psihoterapiju univerziteta Erlangen-Nirnberg, kaže da to donekle može pomoći, posebno mladima.
Pre svega jer su takvi portali lako dostupni, što znači i da će se mnogo lakše odlučiti da barem na taj način potraže pomoć. Dakle, smatra profesorka Lehner, to je rešenje „za osobe koje osećaju otpor odlasku na psihoterapiju, bilo zbog straha da će biti ‘obeleženi’ kao psihički bolesni ili jer ih je sramota uopšte da govore o nekim stvarima“.
Na nejasne tegobe onda i glupi saveti
No ona istovremeno upozorava: moduli veštačke inteligencije su daleko od profesionalne pomoći, čak i kada je reč o bihejvioralnoj terapiji, a pogotovo kod psihoanalize.
Mali eksperiment na platformi ChatGPT to je jasno pokazao u slučaju moguće kliničke depresije. Ako se korisnik samo žali kako ga „ništa ne veseli“ i kako bi „najradije čitav dan ležao u krevetu“, ali i kako „ne može da spava“, računar daje samo „pametne“ savete da bi možda bilo dobro malo prošetati na svežem vazduhu ili promeniti jelovnik.
Tek ako korisnik pošalje računaru gotovo čitav spisak simptoma depresije iz medicinskog leksikona (umor, razdražljivost, bezvoljnost, smetnje u spavanju, nedostatak apetita…), tek tada će u računaru nešto „kliknuti“ i prepoznaće simptome.
A i tada će odgovor glasiti: „Bilo bi dobro da o tome razgovaraš sa lekarom ili terapeutom da dobiješ pravu podršku.“
S druge strane, svaki iskusniji terapeut odmah bi prepoznao već i prve naznake tih simptoma.
Bolje nego stručnjaci?
Ipak, naučnici su sproveli mali test (When ELIZA meets therapists) u vezi sa savetovanjem parova. Parovi je trebalo da procene da li je odgovor na neko njihovo pitanje napisao psihoterapeut ili veštačka inteligencija.
Odgovore je pisalo 13 terapeuta, a nasuprot njima, ChatGPT. Pitanja i odgovore ocenilo je 830 učesnika eksperimenta – sa iznenađujućim ishodom. Naime, ocena je bila da ChatGPT daje bolje odgovore i pruža jasnije i konkretnije savete nego što to čine terapeuti.
Za profesorku Lehner to nikako nije dokaz efikasnosti veštačke inteligencije u psihoterapiji.
I Lase Zander, šef odseka medicinske sociologije Univerziteta Frajburg, u ovom eksperimentu ne vidi jasan dokaz: „Terapija parova nije nikakva psihoterapija. Terapija ima cilj da smanji simptome psihičkih oboljenja“, podseća profesor.
Terapija parova najčešće se svodi na savetovanje u vezi sa njihovim očigledno poremećenim odnosima – i tu onda i „veštački razum“ može donekle pomoći.
Pomoć, ali ne i zamena
Ni profesor Zander nije potpuno protiv veštačke inteligencije u slučaju psihičkih poremećaja: „Ona ima ogromne prednosti: ne troši resurse, dostupna je danonoćno i svako može da joj se obrati relativno anonimno, što je korisno za osobe koje se boje da će biti stigmatizovane.“
Jer, prema njegovom iskustvu, „mnogi ljudi sa psihičkim poremećajima ne odlaze kod psihoterapeuta čak ni kada je ta pomoć besplatna.“
No, on u računaru vidi samo dodatnu pomoć „pravoj“ terapiji. Kod bihejvioralne terapije može da podseća na vežbe, kod psihoanalize može biti neka vrsta zamene dostupne danonoćno.
Često je psihoterapeutima problem da pacijentima najave odlazak na godišnji odmor. Nekada su imućni pacijenti pratili Zigmunda Frojda čak i tamo gde se odmarao, ali to danas teško da je opcija.
