Posle poraza od reprezentacije Engleske u Londonu sa 2:0 i pobede ekipe Albanije u Andori, reprezentacija Srbije ostala je bez šanse da se nađe u baražu za naredni Mundijal.
Engleska je od starta bila apsolutni favorit i niko od dana kada su izvučene kvalifikacione grupe nije video Srbiju kao direktnog putnika na Svetsko prvenstvo. Englezi kolo pre kraja imaju maksimalan učinak sa 20 datih i nula primljenih golova.
Međutim, to ne umanjuje bruku koju je reprezentacija Srbije u ovim kvalifikacijama. Jasno je da igra Srbije od Katara ide silaznom putanjom i to munjevitom brzinom, ali potpuni nokaout dogodio se u Leskovcu kada je ekipa Albanije savladala Srbiju i tako je praktično izbacila iz kvalifikacija.
Promene su trebale da dođu ranije
Igrala je Srbija dobro, ruku na srce, ali braneći se gotovo čitavu utakmicu na Vembliju nije bilo moguće ugroziti moćne Engleze. Niko nakon ovog poraza ne upire prstom u selektora.
Sada je već jasno, iako posle svega jedne utakmice, da je Veljko Paunović ranije morao da bude na klupi nacionalnog tima. FSS je ozbiljno zakasnio kada je u pitanju smena selektora.
Dragan Stojković Piksi je sa druge strane uradio nešto o čemu se sanjalo, odveo je Srbiju na Svetsko i Evropsko prvenstvo za samo dve godine, ali je to bilo to što se tiče uspeha Srbije pod njegovom komandom.
Uostalom, sve je u jednoj rečenici sažeo Filip Kostić nakon poraza na Vembliju:
„Da smo imali ovo, odnosno selektora i celokupni rad koji smo imali prethodnih nekoliko dana, verujem da bismo imali mnogo, mnogo bolji rezultat i da bismo bili drugi, garantovano. Ne bismo izgubili od Albanije, to mi je jedan od najtežih poraza u karijeri, svima nama je teško pao. Zato danas svi ispaštamo“.
Ako se već smena selektora nije dogodila posle neuspeha na Evropskom prvenstvu, morala je da se desi posle debakla od Engleske na Marakani i poraza od 5:0.
Poraz za porazom, i to ne samo na terenu, sledili su jedan za drugim bez, a sve je dotaklo dno odlukom da se meč sa Albanijom igra u Leskovcu pred „podobnim“ navijačima da slučajno publika ne bi skandirala protiv Aleksandra Vučića.
Istorija će pamtiti jedan od najgorih neuspeha našeg državnog tima u modernoj istoriji.
Znakovi reda u totalnom haosu
Nije bilo realno očekivati da će se reprezentacija Srbije posle samo nekoliko dana rada sa novim selektorom toliko vinuti da može da napravi čudo na Vembliju.
Međutim, znakovi života Srbije pod palicom Paunovića su vidljivi. Igra na gostovanju jednoj od svetskih fudbalskih supersila, nije nikoga očarala, ali su Orlovi svakako značajno iskoračili u odnosu na ono što su prikazivali u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2026.
Igrala je Srbija protiv ovog protivnika dva puta u razmaku od dva meseca. Iako su brojke poseda bile slične i Engleska je bila dominantna, njihov način kreiranja šansi, ali i dominacija Engleza ne može se porediti sa prošlom utakmicom.
Šanse za plasman ima, ali…
I posle poraza na Vembliju, te pobede Albanije u Andori, Srbija idalje ima šanse da se nađe među 48 reprezentacija koje će sledeće godine igrati na Mundijali, međutim sve je u domenu naučne fantastike.
Jasno je da Srbija na Mundijal neće moći preko kvalifikacione grupe, ali postoji teorija da to uradi preko Lige nacija, iako je ta šansa toliko mala da je gotovo pa nepristojno govoriti o njoj.
U kraktim crtama: Srbiji bi da se provuče kroz iglene uši u baraž bilo potrebno da Rumunija, Švedska i Severna Irska završe među dva najbolje plasirana u svojim grupama.
I čak da svi ti timovi pobede sve utakmice do kraja, što nije realno, Srbija bi na kraju došla u situaciju da zavisi od ishoda meča Kosovo – Švajcarska u kojem bi obema ekipama bio dovoljan bod.
Sva je prilika da će Srbija, makar za sada, biti najbolje plasirana reprezentacija na svetu (trenutno 36. mesto na FIFA listi) koja neće igrati na narednom Mundijalu.
Paunovićevoj selekciji ostaje da u poslednjem kolu odradi posao protiv Letonije, u meču bez rezultatskog značaja, a ovaj meč na programu je u nedelju od 18.00 sati. Igra se ponovo u Leskovcu.
