Kljaković je međunarodnu slavu stekao zahvaljujući scenografiji u crnoj post-apokaliptičkoj komediji „Delikatesna radnja“ za koju je dobio nagradu „Feliks“
Scenograf Miljen Kljaković Kreka radio je na više od 40 filmova, sarađivao sa najvećim zvezdama Holivuda, osmislio nezaboravnu scenografiju u filmovima „Specijalno vaspitanje“., „Miris poljskog cveća”, „Varljivo leto 68”, „Dom za vešanje”, i „Andergraund”, dok je mnoge fascinirao scenografijom u čuvenom fantazmagoričnom filmu „Arizona Dream” gde je upoznao Džonija Depa.
Zvezda „Pirata sa Kariba”, „Edvarda Makazorukog” i „Paranoje u Las Vegasu” čak je zbog Kljakovića progovorio na srpskom, što se može videte na ovoj objavi na mreži Iks.
Ajdemo da se napijemo! ☝️☝️☝️ pic.twitter.com/FbAXNrSQIA
— KrastavacKonsterniranideux (@KrastavacKonst1) June 22, 2024
Internacionalna slava
Kljaković je međunarodnu slavu stekao zahvaljujući scenografiji u crnoj post-apokaliptičkoj komediji „Delikatesna radnja“ za koju je dobio nagradu „Feliks“, koja ima ima status evropskog Oskara za scenografiju I
Za to vizuelno remek-delo Kljaković je dobio i nacionalnu nagradu Francuske „Cezar“.
Tvrdi da kog njega nije bilo dileme i da je od početka znao da je filmska scenografija njegov put, pa u gimnaziji nije bio posebno uspešan đak, ali s punim pravom jer je bežao sa časova da bi išao nan eke druge, na časove slikanja u u čuvenoj školi u Šumatovačkoj.
Scenografiju na filmu je istinski zavoleo dok je radio na filmu „Nacionalna klasa”, dok je istovremeno stvarao velike dekore, pa je na projektima irom sveta izgradio čitave gradove poput Venecije, Meke i Medine usred pustinje za film o Muhamedu.
Klajković ne krije da mu je to bio jedan od najizazovnijih zadataka, jer skoro da ne postoje reference koje bi ukazale na izgled tih gradova, dok su zahtevi za dimenzije dekora bili čak 120.000 kvadratnih metara.
Autor je i nezaboravnih scenografija u filmskim klasicima „Arizona dream”, „Tuđa Amerika” i „Podzemlje”, „Tajvanska kanasta” i „Kako sam sistematski uništen od neprijatelja”.
Cipele poznatih kao hobi
Rad na filmu pružio mu je jedinstvenu priliku da sreće svetske dive i velikane od kojih je tražio da mu poklone cipele.
Najpre je glumicu Izabelu Ađani, nakon druženja sa njom i Džonijem Depom, zamolio da mu u pariskoj diskoteci, štosa radi, poklonili cipelu, što je ona odmah učinila: izula je baletanke, napisala na njima posvetu i odšetala bosonoga do taksija.
U svojoj kolekciji Kljaković tako sad ima cipele Dežerija Luisa, Vijama Harta, Fej Danavej, Bena Kingslija i Džonija Depa.
Kljaković je jedan je od osnivača prvih azila za nezbrinute životinje u Beogradu.
Pre nekoliko premijerno je prikazan i dokumenrarni film „Kreka – Lovac na snove“ reditelja Slobodana Ivetića koji prati karijeru poznatog scenografa i otkriva svu lepotu i značaj filmske scenografije.
Voz „Soko“ počeo je testiranja na mađarskom delu pruge Beograd–Budimpešta. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević je izjavila da je do sada jedini prijavljeni problem u vezi sa funkcionisanjem „Sokola“- aparat za kafu
Beogradske ulice leti nisu svuda jednako vrele, čak i kada termometri pokazuju istu temperaturu. Termovizijsko snimanje različitih delova grada otkrilo je šta se dešava sa površinama izloženim suncu. Ono je dalo i odgovor na pitanje zašto na istoj temperaturi vazduha dve beogradske ulice mogu pružiti potpuno različit osećaj
Crvena zvezda je posle 3:0 u Beogradu primila pet golova u Plzenju i ostala bez Lige Evrope, dok Partizan nije uspeo da nadoknadi minus iz Madrida. Da li je Zvezda sportskim odlukama sama doprinela novom evropskom debaklu i ko bi za njega trebalo da snosi odgovornost
Na Filmskom festivalu u Veneciji biće prikazan film Devojka sa lajkom o Gerdi Taro. O njoj je nedavno objavljen i roman. Gerda Taro je fotografisala Španski građanski rat. Bila je partnerka Roberta Kape. Poginula je
U dvadesetim godinama prošlog veka Beč je živeo na zgarištu sistema koji je bankrotirao i moralno i ekonomski. Vek kasnije, ponovo nas muče iste pukotine u moralno posrnulom sistemu današnjice
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
