Najviši zdravstveni zvaničnik Sjedinjenih Američkih Država doktor Vivek Murti napisao je u kolumni u Njujork Tajmsu da društvene mreže dovode do krize mentalnog zdravlja među mladima.
„Vreme je da se uvede oznaka upozorenja na platformama socijalnih medija, u kojoj se navodi da su društvene mreže imaju veze sa ogromnim, štetnim posledicama po mentalno zdravlje adolescenata. Oznaka upozorenja, kojoj je potrebna potvrda Kongresa, redovno bi podsećala roditelje i mlade da nije dokazano da su društvene mreže bezbedne. Podaci istraživanja o duvanu pokazali su da oznake upozorenja mogu povećati svest i promeniti ponašanje“, rekao je Murti, prenosi Glas Amerike.
On je dodao da upotreba oznake upozorenja ne bi učinila društvene medije bezbednim za mlade ljude, ali bi bila deo potrebnih koraka.
Korišćenje društvenih mreža preovlađuje među mladim ljudima, 95 odsto mladih od 13 do 17 godina kaže da koristi društvene mreže, više od trećine kaže da ih koristi skoro konstantno, prema podacima iz 2022. Istraživačkog centra Pju.
Lov na društvene mreže
Apel za restriktivnijim odnosom prema društvenim mrežama u Sjedinjenim Američkim Državama nije nov. Pojedine savezne države su u proteklih nekoliko meseci uvele zakone koji zabranjuju mladima mlađim od 16 godina upotrebu društvenih mreža. Jedna od njih je i Florida, gde je guverner Ron Desantis još u martu potpisao zakon kojim se deci mlađoj od 14 godina zabranjuje da poseduju profil na društvenim mrežama, dok će oni starosti između 15 i 16 godina starosti morati da imaju dozvolu roditelja ili staratelja kako bi ga otvorili.
Nešto ranije, gradonačelnik Njujorka Erik Adams je je društvene mreže proglasio „opasnošću po javno zdravlje“.
„Prepoznajući opasnost koju društvene mreže predstavljaju za mlade ljude i mentalno zdravlje, komesar za zdravstvo i mentalnu higijenu grada Njujorka dr Ašvin Vasan izdao je savet komesara za zdravstvo u kojem se neometan pristup društvenim mrežama i njihovo korišćenje identifikuju kao opasnost po javno zdravlje, baš kao što je to ranije urađeno sa duvanom i vatrenim oružjem”, rekao je Adams u svom godišnjem obraćanju u januaru.
On je pozvao kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže da „ne podstiču krizu mentalnog zdravlja“, pogotovo kod mladih.
Mentalno zdravlje mladih u Srbiji
Talas pogoršanja mentalnog zdravlja mladih nije rezervisan samo za Sjedinjene Američke Države. Istraživanja Krovne organizacije mladih Srbije sprovedena prošle godine pokazala su da više od trećine ispitanika, između 15 i 29 godina, ima anksioznost, a polovina simptome umerene ili teške depresije.
Psihološkinja Ana Mirković koja je učestvovala na ovom projektu ukazala je da je praktično 50 odsto mladih reklo da ima neki psihički problem.
„Mladi prvo poriču problem. Dok dođe do toga da ga prepoznaju treba neko vreme. To znači da taj osećaj bespomoćnosti traje“, kaže ona i dodaje da na ove probleme nije dat adekvatan odgovor.
Jutjuberka Milica Đorđević, koja na društvenim mrežama govori o različitim situacijama sa kojima se suočava jedna mlada osoba, kao i o važnosti mentalne higijene, rekla je za „Vreme“ da smo trenutno u dobu u kojem se sve više mladih poistovećuje sa bilo kakvim sadržajem na društvenim mrežama koji govori o mentalnoj higijeni i mentalnom zdravlju.
„Vidim pozitivnu reakciju, ali mozda i ne toliko konkretnu akciju jer je ipak za mnoge mlade ljude to i dalje neki ozbiljniji korak. Možda nisu navikli da toliko govore o sopstvenim osećanjima“, rekla je Đorđević.
Kaže i da je aktuelan problem izgubljenosti mladih pogotovo u ovo vreme kada nam je toliko informacija dostupno. Zbog toga mladi ne znaju u kom pravcu da krenu što čini taj put trnovitijim u odnosu na to koliko su jaka očekivanja.
Internet nisu samo društvene mreže
Specijalna pedagoškinja mr. Anđela Zlatković sa portala „Vaš psiholog” rekla je ranije za „Vreme” da adolescencija sama po sebi nosi mnogobrojne nesigurnosti i preispitivanja te je i očekivano da će mladi u ovom periodu odrastanja biti podložni lošim stranama virtuelne komunikacije.
„Jasno je koliko je onda u današnje vreme neophodno da roditelji neguju odnos poverenja sa svojom decom, da deca osećaju slobodu da sa roditeljima razgovaraju na različite teme, da sa njima dele svoje probleme, strahove, brige, nesigurnosti”, kazala je Zlatković.
Dodala je da kada deca imaju dobro razvijeno bazično samopouzdanje, samoprihvatanje, neće im biti potrebna ,,publika’’ koja će im reći da li i koliko vrede ili ne vrede.
„Treba kod dece negovati uverenje da je u redu da na društvenim mrežama prate ono što nije popularno i da imaju svoja interesovanja koja su drugačija u odnosu na interesovanja većine vršnjaka, zatim da je u redu da nemaju sve društvene mreže i da Internet ne čine samo društvene mreže, da ne žele negde da budu tagovani i slično”, objasnila je sagovornica „Vremena“.
Naglasila je da je neizostavno da i roditelji svojim primerom pokazuju odgovorno ponašanje u virtuelnom svetu, te da deci pruže alternativu kada je u pitanju struktura vremena – više zajedničkih aktivnosti, vannastavnih sadržaja, druženja van društvenih mreža.
