Rafting bez rakije

Kada pomislimo na letnji odmor, prve asocijacije često su plaža, kokteli i opuštanje. Ipak, sve više ljudi bira aktivan odmor – planinarenje, kampovanje ili rafting kao način da pobegnu od svakodnevice. A uz takve ture često ide i alkohol.

To bi uskoro moglo da se promeni u Republici Srpskoj, jednoj od popularnijih regionalnih destinacija za rafting. Vlada Republike Srpske razmatra novi nacrt Zakona o turizmu kojim bi bila zabranjena konzumacija alkohola pre i tokom rafting tura.

Predlog zakona predviđa da skiperi dobiju zakonsko pravo da sa splava ili čamca udalje ljude pod dejstvom alkohola. Cilj je, kako se navodi, povećanje bezbednosti turista i smanjenje rizika od nezgoda na rekama, gde je alkohol godinama bio deo neformalne turističke ponude.

Zakon je trenutno u fazi konsultacija, a deo rafting zajednice podržava ovakvu meru.

„Da se jednom uvede red”

Vlasnik rafting centra RT iz Foče Milan Govedarica kaže za „Vreme” da zabranu alkohola „apsolutno podržava“.

„Što se mene tiče, to je odlično. Da se jednom uvede red. Mi oduzimamo alkohol kada vidimo da ga neko nosi. To se možda malo negativno odražava na poslovanje, ali bezbednost je na prvom mestu“, kaže Govedarica.

Dodaje da je zabrana alkohola u njihovom centru već jasno istaknuta.

„Na sajtu je svuda naglašeno da nema upotrebe alkohola. Gosti potpisuju saglasnosti u kojima to piše, skiperi ih upozoravaju, ali imate ljude koji popiju i pre polaska. Neki se napiju već tokom vožnje kombijem do početne tačke – od mesta na kome se okupljaju i odakle ih mi vozimo na spust. Ne možete znati da li je u flašici voda ili rakija“, navodi on.

Foto: Pixabay/toddwmac

Jedan čovek može da ugrozi bezbednost svih

Prema njegovim rečima, dovoljan je jedan pijani učesnik da ugrozi bezbednost cele grupe.

„Jedan čovek pod dejstvom alkohola može da poremeti sve. Može da ispadne iz čamca i izazove ozbiljan incident. Skiperi se stalno bore s tim. Kada vidimo da je neko pijan, ne dozvoljavamo mu da ide na rafting“, kaže Govedarica.

On dodaje da pojedini rafting centri i dalje ne vode dovoljno računa o bezbednosti, zbog čega smatra da je važno da zabrana bude jasno definisana zakonom.

„Postoji pravilnik o raftingu u okviru Zakona o turizmu, ali je bolje da sve bude precizno uređeno i da imamo crno na belo“, ističe.

Incidenti uglavnom pri samostalnim spustovima

Govedarica kaže da se najveći broj nezgoda na Tari dešava tokom samostalnih rafting tura, kada ljudi dolaze sa sopstvenom opremom i bez organizovanih vodiča.

„Godinama unazad, gotovo svaka nezgoda na Tari dogodila se ljudima koji su došli u sopstvenoj režiji“, zaključuje Govedarica.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!