Magija jednog novog Exita

Proteklog vikenda u Beogradu se dogodilo nešto sasvim neuobičajeno. Mogli ste to primetiti i ako ste iz daljine dolazili u grad, neposredno pre nego što je vaš autobus pristao u nekoj od dve gradske stanice na Savamali, ili ako ste se preko Karađorđeve ulice samo usputno probijali kroz ovaj koridor u gradskom saobraćajnom haosu. Tu, u najprometnijem i najzapuštenijem delu grada, ispred stare, ovalne zgrade Geozavoda, zaboravljene palate čija fasada još pokazuje da je u mladosti bila arhitektonska lepotica, dva dana se mogla videti velika gužva koja je odolevala smeni kiše, magle i sunca i nešto čekala pred ulazom.

Šta su svi ti ljudi radili na ovom mestu? Nisu čekali red za povoljne kredite, nisu uplaćivali loto tikete niti kupovali kakav specijalni paket mobilne telefonije. Nisu se prodavale karte za Exit, niti se odigravala kakva utakmica. Nije reč o muzičkom ili sportskom događaju, a nikako o nečem pragmatičnom ili trivijalnom, što je povod na kakav smo navikli da se na jednom mestu okupi čitavih osam hiljada ljudi. Naime, toliko posetilaca je tokom proteklog vikenda došlo pred zgradu Geozavoda i manje-više strpljivo sačekalo da uđe i plati ulaznicu za ništa komplikovanije nego – festival nauke.

Mada je čitav događaj bio najavljen kao ludo zabavan, gotovo niko nije mogao očekivati da će prvi festival nauke u Beogradu naići na toliki odziv publike. Ako ne pokušavamo da razvodnimo pitanje interesovanja za nauku socijalnim i tranzicionim problemima, mnogo empirijskih činjenica je sve do pre nekoliko dana navodno pokazivalo da se to sve oko nauke malo koga tiče – nepostojanje naučno-popularnih časopisa koji redovno izlaze, suštinsko gašenje i ugnjetavanje naučnog programa na televizijama, a naročito prazne sale i na najzanimljivijim javnim predavanjima iz domena nauke, sa kojih su bežali čak i beskućnici koji se u tim salama inače greju.

ULOG: Zato je prvi Festival nauke u Beogradu prevazišao sva očekivanja. Tokom dva dana, tu je bilo više od sto mladih naučnika, na desetine uglednih stručnjaka, dvanaest većih i manjih naučnih programa, petnaest specijalnih predavanja i prezentacija, čitav splet zabavnih štandova, stotine čudnih prirodnih pojava i, neverovatno, osam hiljada radoznalih posetilaca. Ako niste bili među njima, imate razloga da se ozbiljno kajete.

Geozavod je bio mesto gde se kao u mađioničarskom triku sumorna, propala svakodnevica Savamale preokreće u lucidno i moderno putovanje. A upravo na festivalu se mogao videti čitav niz ogleda i demonstracija koji su uzbudljivi i tajnoviti kao najzamršeniji trikovi. „Mi smo fizičari, ali smo ovde zapravo mađioničari“, rekao je jedan od brojnih prezentera na festivalu, dok je pokazivao svoj ogled sa zagrejanom limenkom od soka koja „doživljava“ imploziju u dodiru sa malo hladne vode. Trik je uspeo i sadržao je sve ono što dobar mađioničar izvodi kad zadivljuje publiku – ulog, preokret i prestiž. Na kraju je zaključeno kako postoji potreba da se naredni Festival produži na više od dva dana i održi u većem prostoru.

Festivali nauke su se u prvoj deceniji XXI veka pojavili u mnogim evropskim gradovima, ali nisu svuda podjednako uspeli. Bilo je inicijativa da se nešto slično i ranije organizuje u Beogradu, ali nisu ozbiljno shvaćene. No, stvar je uspela kad su je pokrenuli ljudi iz Umetničko-produkcijske grupe „Noć muzeja“. Ova organizacija je osnovana 2002. godine u Beogradu i do sada je vrlo uspešno realizovala četiri manifestacije „Noć muzeja“.

Tokom prethodnih meseci i nedelja oni su se povezali sa brojnim naučnim ustanovama i pojedincima (videti okvir), da bi uz vrlo vidljivu medijsku kampanju zaintrigirali mnogo ljudi, a pre svega dece i đaka u više gradova Srbije. Kako kažu, pored posetilaca iz Beograda „dobroj zabavi u čudesnom svetu nauke pridružili su se i brojni osnovci i srednjoškolci iz Niša, Smedereva, Požege, Gornjeg Milanovca, Aranđelovca, Paraćina i drugih gradova“.

„Velika poseta je najbolji dokaz da postoji potreba za popularnim načinom prikazivanja naučnih oblasti“, kaže za „Vreme“ Ana Jovanović, osnivač „Noći muzeja“, objašnjavajući da je osnovna ideja prvog Festivala nauke bila popularizacija nauke. Zato je osmišljen čitav niz programa: „Fizika uzvraća udarac“, „Između magije i hemije“, „Kuvajte sa Marijom i Milanom“, „Zemlja čuda: kad opažanje izda“, „Jedan dan u svemiru“, „Leonardo da Vinči i njegovi izumi“, „Zakoračite u ledeno doba“, kao i druge šašave stvari.

PREOKRET: Prvo sa čim su se susreli posetioci festivala bila je gužva. Zbog velikog broja, na raznim mestima u zgradi bili su postavljeni punktovi na kojima su zbog bezbednosti posetioci zaustavljani da bi sačekali red i prošli dalje. U suprotnom bi bilo nemoguće prići štandovima. No, šta su dobili kad su se probili i ušli?

Mogli su videti, na primer, ogled sa Rubensovom cevi, metalnom cevi sa otvorima iz kojih su buktali plamenovi u „ritmu“ muzike, ili dvostruko klatno doktora Haosa, zbog koga su posetioci „prestali da se plaše i zavoleli efekat leptira“. Tu su bili i brojni predmeti koji odolevaju gravitaciji i levitiraju – čigra u magnetnom polju, superprovodnik ohlađen tečnim azotom na –200 stepeni Celzijusa i lebdeća loptica u mlazu vazduha. Goste je naelektrisao i čitav niz ogleda sa strujom, kondenzatorima i elektronima, kao i razne šarene vetrenjače koje u vakuumskim cevima obrće mlaz elektrona.

Najmlađi posetioci mogli su sami da naprave neke Da Vinčijeve konstrukcije, da vide Tesline izume, da pipnu retke kristale iz utrobe Zemlje, a između drugih odeljenja mogli su naići i na matematičko odeljenje, gde ih je kao u kakvom kazinu dočekivao matematičar krupije za nepogrešivim stolom – bilijarskim stolom u obliku elipse na kome kugla gurnuta iz jedne žiže uvek pogađa kuglu u drugoj žiži.

Na Festivalu je bilo raznih „naučnih kuvanja“ – od šokantnih hemijskih i fizikohemijskih ogleda do obične smese sa gustinom koja je tvrda kao beton pri udaru, a meka kao voda kad se u nju polako zamače prst. Posetioci su mogli da uživaju u čitavom spektru zanimljivih vizuelnih pojava – od varki opažanja kao što je kutija sa ogledalima i Ejmsov prozor na psihološkom odeljenju, do holograma i interferencione slike Majklsonovog interferometra u potpuno zamračenoj optičkoj sobi. Favorit mnogih bilo je lebdeće prase – plastično prasence smešteno između dva sferna ogledala koje izgleda kao da stoji u vazduhu iznad njih.

Osim ovih stalnih postavki na Festivalu, od subote u podne do nedelje u 20 sati, na Mejn stejdžu su organizovane otkačene naučne prezentacije o robotima, ali i o fizici u fudbalu, o tajnama forenzičara i naučnog proučavanja umetničkog dela, o pitanjima antimaterije i o životu u svemiru, o radu DNK laboratorije, o magnetima, o gojenju, o mušicama i o mutagenima, ali i o teškim pitanjima kao što je raspeće nauke, globalno zagrevanje ili ekonomija besmrtnosti. Bilo je reči i o Tesli i Milutinu Milankoviću.

Na Festivalu su gostovali i naučnici iz inostranstva – grupa Science made simple iz Velike Britanije, Steven Buckman iz Australije i Sheila Tejada iz SAD, robotičarka o kojoj je „Vreme“ pisalo u prošlom broju. Hodnici Geozavoda bili su osvetljeni raznobojnim reflektorima, table sa obaveštenjima su bile svuda razmeštene, a na stotine ljudi iz organizacije usmeravalo je posetioce. A iz svakog ćoška je iskakalo nešto čudnovato i što ima veze sa naukom.

PRESTIŽ: „U svakom trenutku preko sto mladih naučnika svim zainteresovanim posetiocima pokazivalo je interesantne eksperimente i pružalo objašnjenja na razna pitanja“, kaže Ana Jovanović. Svi ovi prezenteri raznih generacija – doktori nauka, profesori i asistenti, studenti i saradnici, gimnazijalci – smenjivali su se na štandovima, bez sujeta i stanki, uz neverovatno vedro raspoloženje objašnjavajući svaku sitnicu svojih prezentacija.

Sve je to ličilo na jedan zajednički pokret gde se svi trude da prikažu sasvim običnu nauku na šašav način. Mada su studenti i đaci naklonjeni pojedinim oblastima imali već puno prilika da vide većinu postavljenih ogleda i prezentacija, sve to na jednom mestu je moralo da očara običnog posetioca. Šta zapravo pokazuje ovih osam hiljada ljudi koji su se spustili iz centralne gradske zone na jedno gotovo nepristupačno mesto, koji su strpljivo čekali red i na kraju platili ulaz da bi slušali o nauci? I to što su posle svega otišli kući oduševljeni? Pokazuje da je takvo oduševljenje oduvek bilo tu, i među mladim naučnicima i među publikom, samo se čekalo da mu neko pruži šansu.

To se zaista moglo osetiti u hodnicima Geozavoda. Ljudi iz organizacije „Noć muzeja“ i svih pridruženih ustanova su to dobro predosetili, da bi uz mnogo zajedničkog truda, na kraju, napravili događaj koji će za Beograd biti jedan novi Exit. To otvara nova pitanja. Gde će narednih godina krenuti svi oni nesmireni duhovi iz regiona koji požele da, uz raznovrsne muzičke festivale i svakojake turističke ponude, dožive nešto sasvim drugačije, nešto što je istovremeno i pametno i luckasto? U tom traganju za izborima brzo će postati očigledno da u Beogradu postoji i Festival nauke.