Lenka Dunđerski za 21. vek

foto: r. čoban

“Zbogom Lenka Dunđerski, zbogom Dvorac Sokolac. Bila mi je čast i zadovoljstvo, ponekad i muka, biti u vašoj blizini i čuvati vas. Tu sam živeo 25 godina sa vama, a čuvao ga 40 godina i proveo lep život! Tu mi je prohodao i sin, i on vas je voleo. Ne znam da li ćemo se još družiti, ali ostaćete mi u lepom sećanju. Mi ćemo se, Lenka, jednog dana ponovo sresti, a tada ću ja dodavati boje Urošu za zajednički portret koji ćemo samo mi videti. Nadam se da će dvorac dobiti svoj pravi sjaj. Ne znam ni sam da li sam tužan ili radostan, no – vreme će pokazati svoje!”, napisao je na svom Fejsbuk profilu Milan Jašin, čovek koji je 40 godina brinuo o Dvorcu Sokolac čija je prodaja iz stečaja nedavno podigla veliku buru u javnosti.

Obišao sam Dvorac Sokolac u decembru 2020. i zatekao ga u prilično dobrom stanju što nije često kada je reč o ovakvim objektima koji se nalaze u procesu restitucije (Dvorac Fantast u Bečeju npr), državnom vlasništvu (Špicerov dvorac u Beočinu npr) ili u posedu firmi u stečaju kao što je sa Sokolcem bio slučaj.

foto: r. čoban

foto: r. čoban

Dvorac je izgrađen početkom 19. veka, ali ga je Lazar Dunđerski otkupio i preuredio po svom ćefu, da bi bio po uzoru na druga dva dvorca Dunđerskih, onaj u Čelarevu i onaj u Hajdučici. Bio je namenjen u miraz Lenki, Lazarevoj ćerki, ali je nakon njene prerane smrti dat u miraz Emiliji, Lenkinoj sestri. Osim dvorca, Emilija Milka Ivanović je dobila i čitavo imanje koje se zvalo “Veliki salaš” i koje je obuhvatalo 3.997 jutara. I danas se u dvorcu nalazi portret Lenke Dunđerski koji je uradio Uroš Predić, u punoj stojećoj figuri, verovatno po narudžbi Laze Kostića povodom desetogodišnjice od Lenkine smrti.

Za dvorac je vezana i jedna legenda. Naime, vlasnik dvorca Lazar Dunđerski je bio dobar kockar, ali jednog dana je na kartama izgubio i dvorac i imanje oko njega. Protivnik Lazara Dunđerskog je ponudio da bi ako, naravno, želi, Lazar mogao da povrati celo imanje samo jednim pucnjem iz pištolja. Sigurno da to i nije bio tako lak zadatak, jer je morao da pogodi jabuku na glavi svoje supruge. Pored sveg rizika da izgubi i ženu i imanje, Lazar je prihvatio ponudu. Nanišanio je, zadržao dah i opalio. Lazaru definitivno nije bio dan za kartanje, ali je zato za lov bio itekakav. Nije mu zadrhtala ruka, pogodio je jabuku na glavi svoje supruge i povratio i imanje i dvorac.

Dvorac je tada 2020. bio u solidnom stanju, očuvane su kaljeve peći, nešto stilskog nameštaja, kao i “soba Lenke Dunđerski”, a Milan Jašin je Matiji Kovaču, pokrajinskom poslaniku iz Novog Bečeja i meni pokazao podrum kuće u kojem se nalazi 100 godina stara kuglana, pravi raritet na ovim prostorima.

foto: r. čoban

Tada sam napisao kako verujem da će u sklopu nacionalnog projekta “Dvorci Srbije – zaštita kulturnog nasleđa” i ovaj biser arhitekture i značajno dobro istorijskog i kulturnog nasleđa – ponovo zablistati u punom sjaju. To se nije dogodilo jer je promenom na čelu Ministarstva kulture došlo do potpunog gubitka interesovanja nadležnih za ovaj projekat.

Krajem prošle godine kao bomba je odjeknula vest da je Sokolac prodat na javnom nadmetanju koje je sprovela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, u okviru stečajnog postupka nad preduzećem BD Agro AD Dobanovci. Kao najpovoljniji ponuđač proglašena je firma “Vojvodinaput” iz Zrenjanina u vlasništvu Maje Buhe. Ova firma je imovinsku celinu kupila po početnoj ceni od 38.131.622 dinara. Osim zgrade dvorca Sokolac, Maji Buhi su prodate i upravna zgrada površne 287 metara kvadratnih, porodična stambena zgrada tj. stan domara od 86 metara kvadratnih, benzinska pumpa na površini od 28 metara kvadratnih, kao i zemljište koje se prostire na površini više od 60.000 metara kvadratnih.

Inače, Maja Buha je ćerka Ljubiše Buhe Čumeta, nekadašnjeg vođe Zemunskog klana i zaštićenog svedoka na suđenju ubicama Zorana Đinđića, koju je dobio u braku sa Ljiljanom Buhom sa kojom ima i sina Boška. Ljiljana Buha je bila svedok u nekoliko bitnih slučajeva, uključujući ono vezano za pokušaj trovanja njenog tadašnjeg supruga. Na suđenju je izjavila da je bila primorana da otruje svog muža, nakon čega je, po naređenju Dušana Spasojevića, bila zatočena deset meseci. Inače, Ljubišu Buhu Čumeta, prvog svedoka saradnika u istoriji srpskog pravosuđa, mediji su fotografisali na štandu Vojislava Šešelja na poslednjem beogradskom Sajmu knjiga. Pre dva meseca, na zahtev Višeg suda u Beogradu, raspisana je potraga za Ljubišom Buhom Čumetom kako bi svedočio u sudskom postupku za tzv. prvu otmicu Zemunskog klana.

Ipak, iako je licitacija završena i kupac proglašen, konačan prenos vlasništva nad dvorcem još nije zaključen jer se radi o nepokretnom kulturnom dobru, za koje Republika Srbija ima zakonsko pravo preče kupovine. Prema Zakonu o kulturnom nasleđu, kada se prodaje nepokretno kulturno dobro, uključujući prodaju iz stečajnog postupka, Republika Srbija ima pravo da nakon sprovedene licitacije prihvati postignutu cenu i stupi na mesto kupca. To znači da država ne učestvuje u javnom nadmetanju, već se o ishodu licitacije obaveštava naknadno. Od tog trenutka počinje da teče zakonski rok u kojem se država izjašnjava da li koristi pravo preče kupovine. Ukoliko ga iskoristi, kupoprodajni ugovor se zaključuje sa Republikom Srbijom, a privatnom ponuđaču se vraća uplaćeni depozit. Ukoliko se država tog prava odrekne ili se ne izjasni u propisanom roku, ugovor se zaključuje sa kupcem koji je proglašen na licitaciji.

Kada se zna u čijem je vlasništvu ova firma, biće zanimljivo da se vidi da li će država da se umeša i otkupi dvorac.