Sećate li se cirkusa? To je ono sa lavovima, akrobatama i klovnovima. Ima manjež u sredini, miriše na štalu i šećernu vunu. Vole deca, vole odrasli.
Ali danas cirkuski karavani skoro da su nestali sa srpskih drumova. Imamo mi druge „cirkuse“, klovnova koliko hoćeš, imamo i šatore… ali prave cirkuse, slabo.
Milan Manić, cirkuski umetnik iz organizacije „Cirkusfera“ koja se bavi razvojem savremenog cirkusa u regionu, kaže da, kad cirkusa bude, onda ima i publike. Ulaznice budu rasprodate, doduše nisu to ogromne šatre.
„Reperotar cirkusa u Srbiji danas nije preterano raznolik, publike jasno ima manje nego nekada u vreme tradicionalnih cirkusa“, priča Manić za Međuvreme.
Cirkus kao aktivizam
Cirkobalkan jedini je festival cirkusa u Srbiji. U septembru je održan po 13. put u Ciglani, na Slanačkom putu u Beogradu. Cene ulaznica kretale su se od 800 do 2000 dinara. Ali, takvi događaji su retkost.
„Cirkusfera“ i tim festivalom i školicom za decu i mlade pokušava da podigne popularnost. Ali, teško se živi.
„U društvu gde je kultura poslednja rupa na svirali, cirkus nije priznat, nije finansiran dovoljno od strane kreatora kulturne politike i to je decenijski problem. Najveća finansijska podrška cirkusu u Srbiji jeste zapravo – država Francuska“, ističe Manić.
Neko bi sad mogao da pita – kakve veze ima cirkus sa kulturom? Ima, itekako. Cirkus danas zna da bude ozbiljniji, više je kao varijete, kombinacija akrobatike, teatra i muzike.
„Cirkus je danas više aktivistički i kritički nastrojen. Nekada je jednostavno bio spektakl za zabavu koji smo svi voleli da gledamo“, dodaje naš sagovornik.
Nekada slavna Adria
Ako je danas cirkus egzotika, u doba Jugoslavije bio je potpuno druga priča.
Neku vrstu procvata šezdesetih godina poveo je beogradski Cirkus Adria, vladar jugoslovenskih karavana. Adria je imao preko 150 zaposlenih, ogromne šatore i životinje, koje su bile centralni deo programa.
Danas je od Adrie ostao – mali luna-park na Kalemegdanu.
„Danas na prostoru bivše Jugoslavije gotovo da nema cirkusa, u Srbiji ih ima par, pre svega porodičnih. Porodični cirkusi se dosta muče, nemaju sredstva, nemaju životinje, mnogo je teško zaista“, ističe Manić.
Nema divljih životinja
Pre petnaestak godina cirkus je zadobio tehnički nokaut – razumljiv doduše. U zakonu o zaštiti životinja u Srbiji navedeno je da divlje životinje ne smeju biti korišćene u nastupima.
Lavovi, tigrovi, slonovi, majmuni, zmije, krokodili i druge egzotične vrste koje su se dresirale za nastupe bile su zabranjene pa su neki cirkusi i prestali da rade.
„To je bio veliki udarac za cirkuse. Pored akrobata i žonglera, glavna atrakcija bile su životinje. Kad njih više nema smanjuje se i popularnost cirkusa, čak i danas brojni cirkusi u svetu pate od toga“, zaključuje Manić.
Šou je manji, ali je i dalje tu, u porodičnoj varijanti. I kao mnogo toga u Srbiji, preživljava na entuzijazmu pojedinaca.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
