Klimatska nepismenost: Prepreka održivoj budućnosti

Klimatske promene sve češće ulaze u našu svakodnevicu kroz ekstremne vremenske nepogode, porast temperatura i ugrožavanje prirodnih resursa. Ipak, klimatska pismenost i dalje je na niskom nivou, kako među građanima, tako i unutar institucija koje bi trebalo da reaguju.

Istraživačica na Vrije Univerzitetu u Amsterdamu Bojana Većkalov kaže za „Vreme“ da ne postoji jedinstvena, opšteprihvaćena definicija klimatske (ne)pismenosti.

„U ovom kontekstu se pre svega misli na razumevanje načina na koji klimatski sistem planete Zemlje funkcioniše, kako ljudske aktivnosti utiču na klimu i kako klima utiče na ljude i druge delove Zemljinog sistema. Pored ovog glavnog dela, utemeljenog u prirodnim naukama, klimatska pismenost bi trebalo da obuhvata i učenje o društvenim, ekonomskim, etičkim, ekološkim, kulturnim i građanskim dimenzijama klimatskih promena, kao i strategijama koje se predlažu za suočavanje s promenama na individualnom nivou, nivou zajednice, nacionalnom i međunarodnom nivou“, objašnjava Većkalov.

Ako se uzme u obzir da je klimatska pismenost multidimenzionalan pojam, ljudi, kako u Srbiji tako i van nje su, dodaje, u različitim merama informisani o različitim apsketima klimatskih promena.

Klimatolog Vladimir Đurđević objašnjava da je osnovni problem nerazumevanje osnovnih problema i pojmova, ali i dublje razumevanje cele tematike klimatskih promena, iako su građani u Srbiji relativno svesni ovog problema.

Kako navodi za „Vreme“, problem se ne javlja samo na nivou opšte populacije, nego i kod ljudi koji su deo administracije, čiji je zadatak da se na formalan način bave pitanjem klimatskih promena.

„Skorije smo radili analizu izveštaja opština u Srbiji po pitanju klimatskih promena i onda se vidi da ljudi recimo u adaptaciju, što je prilagođavanje klimatskih promena, kao neke od mera koje su realizovane u tim opštinama navode nešto što nema veze sa adaptacijom“, objasnio je Đurđević.

„Oni prijavljuju neku vrstu reciklaže, ili neku aktivnost koja se tiče energetske efikanosti. To ima veze sa klimatskim promenama, ali ima mnogo više veze sa mitigacijom, ali ne i sa prilagođavanjem na klimatske promene. To je jedan od indikatora male klimatske pismenosti kod nas, odnosno da ljudi ne mogu da razdvoje jasno ili da ne mogu da razumeju osnovne pojmove koji su deo standardnog jezika, kada pričamo o klimatskim promenama“, dodao je on.

Foto: Unsplash/William Bossen

Klimatske promene, ali ne kod nas

Većkalov je istakla ljudske uzroke kao ključnu činjenicu za razumevanje klimatskih promena.

„Između 40 i 50 odsto ljudi u Srbiji veruje da su ljudi i njihova ekonomska aktivnost primarni uzrok savremenih klimatskih promena. Situacija je nešto bolja među mladima – 69 odsto mladih, između 18 i 30 godina, u Srbiji prepoznaje sagorevanje fosilnih goriva kao glavni uzrok klimatskih promena“, rekla je i dodala da skoro četvrtina veruje da fosilna goriva ne utiču previše na klimatske promene, što ukazuje na prostor za poboljšanje.

„Često je i uverenje da klimatske promene neće imati uticaja lično na nas – gotovo polovina stanovništva Srbije smatra da oni lično neće biti pogođeni efektima klimatskih promena. Ovo može da bude vrsta odbrambenog mehanizma od informacija koje izazivaju strah, koji može da predstavlja prepreku za preduzimanje akcija kojima bismo doprineli smanjivanju negativnog uticaja na nas same i na buduće generacije“, navela je Većkalov.

Slabo razumevanje klimatskih promena

Postavlja se pitanje koji faktori su glavni uzrok slabom razumevanju klimatskih promena, za šta Većkalov smatra da su one pozicionirane van društvenog diskursa.

„Srbija već trpi posledice klimatskih promena u vidu toplotnih talasa, suša, i poplava. Međutim, nisam sigurna da ljudi povezuju svoju izmenjenu i otežanu svakodnevicu sa klimatskim promenama. Pažnja javnosti češće je usmerena na druga urgentna pitanja, uključujući i druge ekološke probleme“, objašnjava i dodaje da je fokus na zagađenju vode i vazduha, ali i na divljim deponijama.

„Zagađenje vazduha i klimatske promene (tj. globalno zagrevanje) imaju isti krajnji uzrok – sagorevanje fosilnih goriva i druge industrijske aktivnosti. Veliko interesovanje javnosti za lokalne ekološke probleme moglo bi da se koristi kao osnova za podsticanje ljudi da se više informišu o klimatskim promenama“, saopštila je Većkalov.

Đurđević smatra da je glavni problem nerazumevanja i ozbiljnog shvatanja klimatskih promena to što ne postoji oblik formalnog obrazovanja u ovoj sferi.

„Razlog što ne postoji to znanje jeste što su klimatske promene i dalje relativno malo zastupljene u sistemima formalnog obrazovanja, od osnovne škole, preko srednje škole, pa do fakulteta. Vrlo retko je ta tema nekako integralno obuhvaćena, nego je to obično parcijalno, u različitim segmentima, često bude samo deo neke lekcije, nikad se o tome ne priča kao o nekoj celini, pa da se razumeju svi ti pojedinačni delovi“, rekao je on.

Zbog nedovoljnog bavljenja ovom temom, ljudi polovično formiraju svoje znanje, a opet, kako Đurđević kaže, obim učenja o klimatskim promenama koji trenutno postoji u formalnom obrazovanju daleko je bolji od onoga koji je bio zastupljen pre 15–20 godina.

„Razumevanje klimatskih promena sa formalnog nivoa, recimo kada neko radi u nekoj opštini, on zapravo nikad u svom formalnom obrazovanju nije imao prilike da uči o klimatskim promenama, nego je znanja skupio nekako usput. Tako obično ljudi znaju pojedine elemnte, ali to dovodi do toga da često brkaju određene pojmove, ne znajući šta oni stvarno znače“, zaključio je.

Foto: Unsplash/Matt Palmer

Od lekcije do istraživačkog rada – kako se đaci uče važnosti klime

Kada je u pitanju prisutnost tema klimatskih promena u obrazovnom sistemu, nastavnica biologije Dragana Stanišić priča za „Vreme“ kako se ova tematika obrađuje u osmom razredu osnovne škole, u okviru poslednjeg poglavlja na kraju školske godine.

„Po starom planu i programu to je bilo obrađivano mnogo obimnije. Pominje se, ali kao jedna nastavna jedinica predviđena za jedan čas, i ostavljeno je na nama nastavnicima da svako proceni koliko to treba dodatno proširiti“, rekla je ona.

„To je jako važna tema. Ja mojim đacima to podelim kao seminarske radove, i dam im da tu lekciju posebno obrade, sve što su posledice klimatskih promena. Njih nekoliko dobije različitu temu i onda prave kompletne seminarske radove koji usput njima jako pomažu da nauče kako se radi jedan naučni rad, jer radimo po principima pisanja diplomskog“, istakla je Stanišić.

Nakon pisanja radova, učenici održavaju prezentaciju, koristeći različite izvore i literaturu. Kako nastavnica navodi, na ovaj način se predavanje povezuje sa drugim predmetima, poput informatike i tehničkog, kada oni zapravo shvate koliko je tema klimatskih promena važna.

„Ja tome posvetim nekoliko nastavnih jedinica, da bi se đaci zainteresovali, i onda razmatramo i diskutujemo, pravimo polemiku nakon njihovih prezentacija i zahtevam da tu temu dodatno prošire, obavezno, vrlo često ih odvedem i u biblioteku da odrade pretraživanje literature“, rekla je Stanišić.

Kako kaže, temi klimatskih promena u školama „nije posvećeno pažnje koliko bi trebalo“.

Klimatski izazovi u nastavnom planu

Naime, u okviru biologije u osnovnim školama, uči se o efektu staklene bašte, i u okviru njega se pokrivaju posledice koje nastaju zbog povećanja temperature, uz topljenje lednika, gubitka staništa, nestanka pojedinih vrsta i slično.

„Potencira se biodiverzitet, taj biološki deo, naravno i vremenske nepogode u smislu cunamija, uragana… Sve je u varijanti da se napomene, ali se detaljno obrađuje efekat staklene bašte, kao uzrok svega. Uz to se, u toj nastavnoj jedinici, zajedno obrađuje oštećenje ozonskog omotača, sve u okviru jedne nastavne jedinice“, objasnila je Stanišić.

Stanišić smatra da bi ovaj program trebalo spustiti na niže razrede, jer je namenjen osmacima kako bi bili rasterećeni pred prijemni ispit.

„Šestaci već imaju dobar deo gradiva koji je vezan za ekologiju, i moglo bi se već tada prihvatiti od strane dece nižeg uzrasta, jer su dovoljno spremni za to. To je njima zanimljivo, nešto što im je pričica, ali pričica koja može biti jako kvalitetno odrađena, i nešto za šta se oni zainteresuju kada su tako mali“, rekla je Stanišić.

„U ovom trenutku, mislim da je ovo jedna od najvažnijih tema, kada pričamo o globalnim problemima koje đaci treba da sagledaju, zato što mislim da apsolutno moraju da budu svesni da je planeta starija od nas i da smo mi ti koji ćemo ispisati kraj ako se ne budemo dovoljno edukovali i ako ne budemo dovoljno svesni koliko je to važno“, podvukla je Stanišić.

Foto: Tanjug / Aleksandar Nićiforović

Stavovi građana o zagađenju u Zapadnom Balkanu

„Blue Europe“ odradio je analizu o životnoj sredini u regionu, oslanjajući se na podatke iz Balkan Barometra 2023, koji prikazuju kako građani Zapadnog Balkana vide ekološke probleme.

Reč je o godišnjem istraživanju iz 2023. godine koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju, a obuhvata odgovore oko 6.000 građana i 1.200 preduzetnika iz šest zemalja regiona, kroz više od 100 pitanja o stavovima i poverenju u različite oblasti.

Najveći procenat građana koji smatraju klimatske promene ozbiljnim problemom beleži se u Albaniji (65 odsto), Severnoj Makedoniji (57 odsto) i Srbiji (51 odsto).

Ove tri zemlje takođe se smatraju najrazvijenijima kada je reč o praćenju i istraživanju emisija zagađujućih materija. To se može tumačiti kao pozitivna povezanost između svesti građana o klimatskim pitanjima i institucionalnih napora da se obezbede pouzdani i obimni podaci.

Prema ovom istraživanju, Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija beleže najveći stepen zabrinutosti građana zbog zagađenja vazduha.

Ove tri zemlje identifikovane su kao zemlje sa najvišim emisijama PM 2.5 čestica.

Uticaj dezinformacija i profesionalni skeptici

Klimatolog Vladimir Đurđević ističe da ekosistem dezinformisanja i širenja teorija zavere dovodi do toga da je opšte stanje razumevanja ozbiljnosti situacije u kojoj se nalazimo znatno lošije.

„Razlog zašto imamo kvalitetnu podlogu za bujanje dezinfomracije je nedostatak tog formalnog znanja koje bi ljudi stekli tokom osnovne i srenje škole. Pošto ljudi jednostavno nisu imali prilike da provedu malo više vremena razmišljajući i učeći o trome, jednostavno danas može da im se proda svaka priča“, objasnio je i dodao da je drugi razlog tome učenje od strane neke vrste autoriteta. „Kada nastavnik nešto kaže u školi, to bi trebalo da ima daleko veću težinu nego kad neko pročita na internetu nečiji post. Ako nastavnici to nikad nisu predavali, onda internet postaje neka vrsta autoriteta.“

„Organizovane kampanje u smislu dezinformisanja o klimatskim promenama nisu u svetu banalnih teroija zavere, nego idu u pracu toga da naftne kompanije potpomažu širenju informacija o tome da čak i ako se planeta zagreje za nekoliko stepeni u budućnosti, da će finansiranje i prilagođavanje na topliju klimu biti mnogo jeftinije nego sada, što nije tačno“, kaže Đurđević.

Naime, naftne kompanije su te koje često finansiraju razne kompanije, marketinške kuće i svoje institute preko kojih šire lažne informacije.

„Ja ih zovem „profesionalni skeptici“, ljudi koji imaju neku vrstu plana kako da plasiraju dezinformacije. Često se najavljuje i smak sveta, što kod ljudi izaiva mišljenje da ništa trenutno ne mogu da urade po tom pitanju. Najavljujući katastrofalne ishode, ljudi se demotivišu da bilo šta urade“, zaključio je.

Uloga senzacionalističkog izveštavanja medija

Većkalov ukazuje na to da mediji mogu da doprinesu problemu, s obzirom na to da imaju veliku ulogu u formiranju javnog  mnjenja, stvarajući „lažni balans“.

„U slučaju klimatskih promena, kao i drugih pitanja oko kojih postoji jasan konsenzus eksperata, ne bi trebalo davati previše pažnje akterima koji plasiraju tvrdnje suprotne naučnom konsenzusu“, objasnila je ona.

„Novinari i mediji treba da budu svesni ovih pormena i da budu spremi da na njih odgovore. Oni umeju da na vrlo senzacionalistički način izveštavaju o vremenskim nepogodama i toplotnim talasima“, rekla je, dodajući da i kada izveštavanje nije senzacionalističko, često se završava na obeshrabrujućim brojkama i još „crnjim projekcijama“ za budućnost, bez pominjanja rešenja i akcija koje pojedinci i društvo mogu preduzeti po pitanju klimatskih promena.

„Ovo može da bude preplavljujuće i dovede do negativnih reakcija kao što su anksioznost i osećaj paralize. Osećaj lične i kolektivne delotvornosti (eng. efficacy) je vrlo bitan u kontekstu klimatskih promena – potrebno je ukazati na različite akcije kojima doprinosimo rešavanju problema na ličnom i kolektivnom planu. Lista je prilično velika – od ličnih navika u vezi ishrane, kupovine, transporta, preko podrške političkim partijama kojima je stalo do klimatskih promena, do organizovanja na nivou zajednice i zahtevanja od nadležnih institucija da donose politike koje doprinose smanjenju i adaptaciji na klimatske promene i da postupaju u skladu sa njima“, rekla je ona.

Po njenom mišljenju, čak i razgovor o klimatskim promenama u krugu porodice i prijatelja može imati pozitivan uticaj, jer doprinosi podizanju svesti i promeni društvenih normi.

Foto: Unsplash/Markus Spiske

Pristup klimatskim promenama iz naučnog ugla

Većkalov ističe da ljudi generalno imaju visoko poverenje u nauku, što uključuje i klimatske promene.

„Ako neko ne veruje naučnim informacijama, neće verovati ni naučnim informacijama vezanim za klimatske promene. Ipak mislim da su ovakvi ljudi u manjini. Ono što jeste opasno je činjenica da se naučne informacije na društvenim mrežama nadmeću sa mnoštvom poluproverenih informacija koje mogu da nepotrebno dovode u pitanje pouzdane informacije zasnovane na naučnim izvorima i saznanjima“, objasnila je.

Kako navodi, prostor za poboljšanje naučne komunikacije uvek postoji, te bi trebalo podsticati i obučavati naučnike da na pravi način komuniciraju sa javnošću na ovu temu.

„S obzirom na kompleksnost teme i mnoštvo posledica i rešenja koji se razlikuju od regiona do regiona, to svakako nije lak zadatak. Takođe, kako bi se klimatske promene učinile manje apstraktnim, treba isticati posledice, ali i rešenja, koja su relevantna za lokalni kontekst, pre nego za neke udaljene delove sveta“, podvukla je Većkalov.

Strategije za povećanje svesti o klimatskim promenama

Ovim pitanjem bave se istraživači iz raznih naučnih disciplina.

„Kada se radi o komunikaciji osnovnih naučnih činjenica, međunarodno istraživanje koje sam vodila pokazuje da komuniciranje naučnog konsenzusa (97 odsto klimatskih naučnika se slaže da se klimatske promene uzrokovane ljudskom aktivnošću dešavaju) povećava verovanje u klimatske promene u 27 zemalja (uključujući Srbiju)“, objasnila je Većkalov.

Kao korisnu strategiju navodi i smanjenje psihološke distance prema klimatskim promenama, koja uključuje i komuniciranje klimatskih promena kao fenomena koji ima lokalne posledice u sadašnjosti, i koji ima uticaj na pojedinca na kom je komunikacija namenjena.

„Ukratko rečeno – trebalo bi klimatske promene komunicirati kao direktno relevantne za život pojedinca. Uz to, povećanje osećaja lične delotvornosti kroz komuniciranje o mogućnim rešenjima i konkretnim akcijama koje pojedinac i društvo mogu da preduzmu je bitno kako bi se izbegla preplavljenost negativnim informacijama“, zaključila je Većkalov.