Biografija upornosti i doslednosti

Dok se veći deo Evrope pomera udesno, Irska je za predsednicu izabrala Ketrin Konoli, treću ženu na toj funkciji i jasno levo profilisanu političarku. Sama sebe opisuje kao socijalistkinju i pacifistkinju, a godinama se zalaže za vojnu neutralnost Irske, socijalnu pravdu i podršku Palestini, dok oštro kritikuje NATO, izraelsku politiku i dalju militarizaciju Evrope. Dosledno stoji i iza prava LGBT+ zajednice, ženskih prava i prava na abortus – tema koje su u Irskoj razdvajale ne samo političke blokove, već i generacije, porodice i društvo.

Na prvi pogled, takav izbor danas može delovati kao anomalija u odnosu na ostatak kontinenta. Ipak, Konoli nije došla “niotkuda”, već je proizvod dubljih pukotina u društvu koje spolja izgleda kao uzorna članica Evropske unije, a iznutra sve glasnije traži drugačiju ideju pravde, bezbednosti i međunarodne solidarnosti.

KO JE KETRIN KONOLI?

foto: ap

Konoli je rođena 1957. u Galveju, kao jedno od četrnaestoro dece u porodici koja je živela u socijalnom naselju Šantala. Kasnije je i sama govorila da je “socijalizam naučila” kroz sopstveno odrastanje i kroz volonterski rad sa katoličkim organizacijama u siromašnim delovima grada.

Masterirala je kliničku psihologiju, ali se kasnije prekvalifikovala u advokaticu. U lokalnu politiku je ušla 1999, kao odbornica Laburističke partije u gradskom veću Galveja, a već 2004. postala je gradonačelnica. Ipak, njen odnos s Laburističkom strankom brzo je pukao: 2006. partija je odlučila da u izbornoj jedinici Galvej Vest kandiduje samo Majkla D. Higinsa, dok je nju izbacila iz trke.

Nakon rastanka s laburistima, Konoli se nastavila baviti politikom kao nezavisni akter. Na parlamentarnim izborima 2007. i 2011. ostala je ispod cenzuza, a 2011. nedostajalo joj je svega 17 glasova da uđe u Dail, donji dom irskog parlamenta. Tek 2016. konačno je postala nezavisna poslanica iz Galveja i to u trenutku kada laburisti gube većinu svojih mandata.

U parlamentu se bavila temama poput stanovanja i beskućništva, preopterećenog javnog zdravstva, klimatske politike, prava na abortus i prava LGBT+ zajednice, a 2020. biva izabrana za potpredsednicu parlamenta, kao prva žena na toj funkciji.

IDEOLOŠKI PROFIL KETRIN KONOLI

Po političkim stavovima Konoli stoji znatnije levo od evropskog mejnstrima i upravo zato toliko štrči u pejzažu današnje EU. U središtu njenih stavova je neutralnost koja u Irskoj nije samo spoljnopolitička pozicija, već važan deo nacionalnog identiteta. Konoli uporno upozorava da se taj model tiho razgrađuje, preko rata u Ukrajini do evropskih planova za veće vojne budžete. Često govori o “ratnohuškačkom vojno-industrijskom kompleksu u Evropi”, podseća da su države koje se predstavljaju kao čuvari poretka istovremeno i najveći izvoznici oružja i to svodi na prostu računicu: svaka milijarda za vojsku je milijarda manje za stanove, bolnice i škole.

Na to se nadovezuje njena ideja socijalne države, koja podrazumeva konkretne obaveze: javno stanovanje, javno zdravstvo, progresivne poreze. Konoli ne govori o “nepravdi” uopšteno, već o mladim ljudima sa pristojnim platama koji ne mogu da plate kiriju, porodicama koje godinama žive u hotelskim sobama i listama čekanja koje pretvaraju pravo na lečenje u privilegiju za one strpljive i uporne.

Sledeći fokus su ljudska prava, prava žena i LGBT+ zajednice. Konoli se još u kampanji za istopolne brakove svrstala na stranu saveznika, a nekoliko godina kasnije bila među najglasnijim poslanicama koje su tražile ukidanje Osmog amandmana i legalan abortus do dvanaeste nedelje. U govoru pred referendum poručila je da je “vreme da se veruje ženama”, što je u duboko katoličkoj Irskoj zvučalo kao direktno prkošenje i Crkvi i političkoj eliti koja je decenijama balansirala između očekivanja i pritiska javnosti. Na tim linijama sukoba Konoli se vrlo svesno pozicionirala. Njena levica nije meka i tehnokratska, već klasična, redistributivna i spaja krov nad glavom, javno zdravstvo i ljudska prava u jednu istu temu o tome šta država duguje svojim građanima.

GAZA, AMERIKA I GRANICE IRSKE NEUTRALNOSTI

Nakon iznošenja svog stava o Gazi i Izraelu, Konoli se veoma brzo našla u evropskim medijima. Od početka rata koristi reč “genocid” tamo gde većina evropskih lidera i dalje stidljivo govori o “humanitarnoj katastrofi” ili “nesrazmernoj sili”. U više govora u parlamentu pozivala je poslanike da “zaustave genocid koji se odvija u naše ime”, upozoravajući da je Irska saučesnik ako nastavi da ćuti.

Njena kritika ne staje na izraelskoj politici. Konoli uporno govori o evropskim dvostrukim standardima: Unija koja je bila spremna da uvede najteže sankcije Rusiji zbog Ukrajine, prema njenom mišljenju, sapliće se oko svake ozbiljnije mere prema Izraelu. Posebno je oštra prema Ursuli fon der Lajen, koju optužuje da je od EU napravila projekat “sve veće militarizacije”, glasna kad je reč o ruskoj agresiji, a pasivna prema izraelskim potezima u Gazi. U govoru povodom Dana Evrope 2025. Konoli je otišla i korak dalje rekavši da je “posramljena što je Evropljanka” pod sadašnjim rukovodstvom EU, jer vidi Evropu koja govori o vrednostima a stoji uz izraelsko rukovodstvo dok ono vodi rat protiv palestinskog stanovništva u Pojasu Gaze.

Konoli godinama upozorava da američka vojska i američko oružje prolaze kroz Irsku, pre svega preko aerodroma Šenon i da je nemoguće govoriti o neutralnosti dok se irski aerodromi i vazdušni prostor rutinski ustupaju američkoj vojsci. U jednom intervjuu podsetila je da “američko oružje i vojska godinama slobodno prolaze kroz ovaj aerodrom”, da su ona i kolege to iznova otvarali u Parlamentu, a da im vlada odgovara uveravanjima iz Vašingtona da se oružje ne prevozi, bez ozbiljnih inspekcija i sa prebacivanjem tereta dokazivanja na aktiviste i poslanike.

Otuda i njena logika u vezi sa Gazom. Ako SAD naoružavaju Izrael, a Šenon i irski vazdušni prostor služe kao stanica za američke trupe i municiju na putu ka ratovima u inostranstvu, onda neutralnost prestaje i pretvara se u saučesništvo. U predsedničkoj kampanji je tvrdila da “neutralna” država ne može istovremeno da bude raskrsnica za vojnu logistiku saveznika Izraela i da okreće glavu od posledica.

Za njene birače bio je to dokaz doslednosti i hrabrosti. Za veći deo establišmenta reč je je spoljnopolitičkom riziku jer šefica države, koja predstavlja Irsku na međunarodnoj sceni, direktno udara u temelje odnosa koje je zemlja gradila sa Briselom i Vašingtonom.

POBEDA NA IZBORIMA

Na izborima 24. oktobra 2025. godine Ketrin Konoli je osvojila 63,4 odsto prvih preferencijalnih glasova i postala predsednica ispred kandidatkinje vladajuće Fine Gejl, Heder Hamfris (29,5 odsto), i kandidata Fijane Fol, Džima Gejvina (7,2 odsto), koji je usred kampanje povukao kandidaturu ali je ostao na listiću. Izlaznost je bila 45,8 odsto, a broj nevažećih listića rekordan, čineći 12,9 odsto svih ubačenih listića.

Formalno, Konoli je nezavisna kandidatkinja. U Parlamentu je sedela kao nezavisna poslanica, nikome ne duguje partijsku karijeru, nema “svoju” mašinu u klasičnom smislu. Ipak, u predsedničkoj kampanji stala je na rame čitavog levog spektra. Podržale su je sve veće opozicione stranke levice, pre svega Šin Fejn, Socijaldemokrate i Laburisti, uz manje partije i nezavisne poslanike.

Sa druge strane, kandidatkinja Heder Hamfris je oličenje kontinuiteta. Dugogodišnja ministarka iz stranke koja je više od decenije u raznim kombinacijama na vlasti, i lice politike koja je preko mera štednje i privatizacije “sredila račune” posle finansijske krize, ali nije sredila stanove i bolnice. Džim Gejvin je bio pokušaj Fijane Fol da ponudi lice jasnog političkog profila, ali se ta strategija raspala usred kampanje kada je Gejvin odustao, ostavljajući stranku sa kandidatom na listiću, ali bez stvarne kampanje.

Suštinski, izbor Ketrin Konoli otkriva šta se događa kada ekonomski rast ne prati osećaj pravednosti i sigurnosti i kako se model liberalne, proevropske politike, koji je važio za jedini i najvažniji kurs, ubrzano troši. S jedne strane, Konoli je dobila skoro dve trećine glasova onih koji su izašli; s druge, na izbore je izašlo manje od polovine biračkog tela, a veliki broj ljudi namerno je ubacio nevažeće listiće. Dakle, ona je izabrana na temelju dubokog cinizma i ljutnje, širokom ali ne i konsenzualnom mobilizacijom.

Pobeda Konoli nije trijumf zajedništva. To je presek progresivne reakcije, koja u njoj vidi priliku za promene i ponovno uvažavanje socijalnih tema, i reakcionarne, koja odbacuje ceo postojeći politički spektar kao otuđen. Te dve energije pratiće njen mandat. Jedna će je gurati da bude što radikalnija, druga će čekati prvi povod da kaže da je “sve isto”.

VLADA DESNOG CENTRA I PREDSEDNICA S LEVICE

Konoli ne dolazi u vakuum nego u već podešen politički mehanizam. Vladu u Dablinu čini koalicija dve velike stranke desnog centra: Fijane Fol iz koje je premijer Mihal Martin i Fine Gejl koju podržava grupa nezavisnih poslanika. Taj blok, koji u raznim kombinacijama dominira vladom već više od decenije, drži ključne ekonomske i bezbednosne resore i kroji irski kurs prema Briselu i Vašingtonu.

Naspram tog kontinuiteta Konoli stoji kao predsednica, ali i kao neko ko je karijeru gradio na njima suprotnim stavovima. Kada govori protiv daljeg naoružavanja Evrope, kritikuje NATO ili opisuje ono što se događa u Gazi kao genocid, to nije samo razlika u nijansama, nego direktan izazov politici vlasti. Svaki takav nastup izaziva isti odgovor: vlada poručuje da spoljnu politiku vodi kabinet a ne predsednica, dok deo javnosti očekuje da ona upravo tu ulogu “savesti” odigra do kraja.

Ipak, iako je u Irskoj uloga predsednice po ustavu većinski proceduralna a ne izvršna, politička praksa je od te funkcije napravila prostor za moralno i simboličko liderstvo. Predsednička funkcija je postajala dublja i značajnija počev od Mari Robinson, koja je kao prva predsednica postala simbol liberalizacije i otvaranja debata o pravima žena i LGBT+ zajednice, do Majkla D. Higinza, koji je iz svoje leve pozicije uporno podizao teme socijalne pravde, stanovanja, migracija i ekonomske nejednakosti.

Drugim rečima, Konoli sada preuzima ulogu koja je već bila pogodna za nekoga ko će gurati granice, ali dolazi iz znatno oštrije političke pozicije. Ona nije proizvod velike stranke koja balansira između centra i koalicionih partnera, već osoba koja je skoro dve decenije gradila identitet nezavisne političarke, u savezu sa levicom, sindikatima, stanarskim udruženjima, ženskim i LGBT organizacijama i aktivističkim mrežama. Formalno, ona ne može da sruši vladu, menja budžet ili vodi pregovore sa EU, ali može da radi ono zbog čega se irski establišment već sada oseća nelagodno: da iz predsedničke rezidencije pokreće teme o kojima bi irska vlada najradije ćutala.

PREDSEDNICA KAO SAVEST NACIJE

Izbor Ketrin Konoli dolazi u trenutku kada u mnogim evropskim državama jačaju antiimigrantske i nacionalističke snage, a politički centar se sve više pomera udesno pod izgovorom bezbednosti i “realpolitike”, dok prostor za otvorenu levicu izgleda sve uži. U takvom okruženju, činjenica da je jedna članica EU za predsednicu izbrala ženu koja se identifikuje kao socijalistkinja, brani neutralnost, kritikuje NATO i izraelsku politiku te vezuje socijalnu pravdu u Irskoj sa solidarnošću prema Palestini deluje kao retka, ohrabrujuća poruka u evropskom pejzažu koji se ubrzano pomera udesno.

To ne znači da je Irska idealan primer. Naprotiv, upravo su stambena kriza, rast nejednakosti i duboko nepoverenje prema političkim elitama stvorili prostor u kojem je jedna tako levo profilisana figura uopšte mogla da dobije ovakav mandat. Razlika u odnosu na mnoge druge zemlje leži u tome što su institucije još uvek dovoljno propusne da taj izbor bude moguć i da se nezavisna poslanica, bez sopstvene velike partije iza sebe, popne do predsedničke pozicije zahvaljujući podršci šire koalicije. Njena pobeda je spoj nezadovoljstva onim što jeste i mašte o tome šta bi politika mogla da bude.

U tom smislu, Konoli je važan podsetnik da se granice mogućeg ne pomeraju same od sebe. Potrebna je politička fleksibilnost i spremnost da različiti delovi političke scene progutaju sujete i okupе se oko nekoliko jasnih principa i jednog kandidata koji ih artikuliše. Njena pobeda je dokaz da takav dogovor može da se desi, a njen mandat još nešto: glas iz predsedničke rezidencije koji uporno govori ono što vlast i establišment ne žele da čuju i koji neće biti lako ignorisati, ni u Dablinu, ni u Briselu.

BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom