U priobalnom gradu na jugu Japana Fukuoka, nedavno je pokrenut potpuno novi izvor energije. U pitanju je prva elektrana na osmozu u Aziji koja struju proizvodi iz prirodnog procesa mešanja slatke i morske vode, piše Klima 101.
Jedinstvena po tome što radi neprekidno, 24 sata dnevno, ova elektrana će godišnje proizvoditi oko 880.000 kilovat-sati električne energije. Ta količina, ekvivalentna snabdevanju oko 220 japanskih domaćinstava, pomoći će u napajanju lokalnog postrojenja za desalinizaciju koje snabdeva vodom grad i okolna mesta.
Elektrana u Fukuoki je tek drugo postrojenje na osmozu u čitavom svetu: prvo je otvoreno u Danskoj 2023. godine. Ipak, japanska verzija je veća i predstavlja iskorak u razvoju ovog trenutno malo korišćenog obnovljivog izvora.
Iako se ova nova tehnologija i dalje koristi u ograničenom obimu, njena najveća prednost je to što je dostupna non-stop, nezavisno od vremenskih prilika i doba dana. To ovakve elektrane čini idealnim za obezbeđivanje bazne energije.
Ali kako zapravo osmoza stvara energiju i da li bi se ovaj pristup mogao primeniti i na drugim mestima?
Kako funkcioniše elektrana na osmozu?
Osmoza je prirodni proces koji biljkama omogućava da upijaju vodu i hranljive materije iz zemljišta, ali i koji održava naše ćelije hidriranim.
Elektrane na osmozu koriste isti princip, tako što se između slatke i morske vode postavlja posebna membrana, pri čemu je morska voda blago pod pritiskom.
Kako slatka voda prirodno teži da pređe na slaniju stranu, njen prolazak kroz membranu povećava zapreminu i pritisak slane vode. Taj pritisak se koristi za okretanje turbine povezane sa generatorom koji potom proizvodi električnu energiju.
Isto važi i za postrojenje u Fukuoki: sa jedne strane membrane je prečišćena otpadna, odnosno slatka voda, a sa druge morska. Dok pritisak na strani morske vode raste, a salinitet se smanjuje, deo vode se usmerava kroz turbinu koja pokreće generator, proizvodeći struju.
Zašto svet nema više elektrana na osmozu?
Slični pilot-projekti već su testirani u Norveškoj i Južnoj Koreji, dok su prototipi razvijeni i u drugim državama poput Španije i Katara.
Iako ideja deluje jednostavno, problem je u skaliranju tehnologije.
Deo energije gubi se pumpanjem vode i prolaskom kroz membrane, zbog čega je neto dobijena energija relativno mala. Ipak, tehnološki napredak u izradi pumpi i membrana smanjuje gubitke.
Danas osmoza učestvuje tek mikroskopskim delom u globalnoj proizvodnji struje. Ali ako se tehnički izazovi prevaziđu, istraživači procenjuju da bi do 2050. godine ovaj izvor mogao da pokrije do 15 odsto svetske potražnje za energijom, kako navodi ZME Science.
Na taj način, energija osmoze postala bi jedan od najvećih do sada neiskorišćenih izvora čiste energije na planeti.
Prednost ovakvih elektrana je njihova pouzdanost: vetar može stati, a oblaci zakloniti sunce, ali reke nikada ne prestaju da se ulivaju u more. Svuda gde se susreću slatka i slana voda – u estuarijima, deltama i priobalnim područjima – postoji potencijal za proizvodnju struje.
Postrojenje u Fukuoki je po globalnim merilima skromno, ali je operativno i predstavlja prvo takvo u Aziji. Kako potreba za stabilnim, čistim izvorima energije raste, jednostavno mešanje slatke i slane vode moglo bi da odigra sve veću ulogu.
Pokretanje elektrane na osmozu potvrđuje posvećenost Japana pronalasku inovativnih rešenja za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i borbu protiv klimatskih promena.
Međutim, važno je napomenuti da, prema podacima istraživačkog centra Ember, Japan i dalje većinski proizvodi struju iz gasa (34,1 odsto) i uglja (32,2 odsto).
Izvor: Klima 101
