Telefon moderan, lep… ali kad mu odu baterija ili ekran bolje da ga baciš. Jer, proizvođačima ne odgovara da se popravi, mada može, i to jeftino
Praviti nešto sa idejom da propadne, zar to nije bizarno? Zamislite knjigu koja se raspadne posle jednog čitanja ili stolicu koja pukne posle godinu dana? Jeste bizarno.
Neki ljudi se kunu da su se useljavali u stanove u bivšoj Jugoslaviji pedesetih ili šezdesetih godina, i da nikada nisu promenili sijalicu.
Ali, to je bilo juče. Danas je poznato da se električni i elektronski uređaji prave ili rđavo ili, još gore, svesno tako da ispuste dušu posle godinu, dve ili tri. Taman kad istekne garancija.
„Planirani defekt nije dozvoljen, ali ga je teško dokazati“, kaže nam Manuel Hojserman, portparol i tehničar iz firme Ifixit, o kojoj će još biti reči. „Kad se kvar desi odmah posle isteka roka, naravno da to deluje kao namerna provokacija nove kupovine.“
Ne pravi se da traje
Još dvadesetih godina je formiran svetski kartel proizvođača sijalica koji su ciljali da sijalica radi svega hiljadu sati – kartel je otkriven tek decenijama kasnije.
Jasno je zašto – kad se sijalica, mikser ili mobilni telefon ne bi kvarili, ili možda ponekad trebali sitnu popravku, proizvođači bi mogli da zatvore radnju.
Ali, kako priča Hojserman, češće je stvar u lošoj izradi nego u genijalnom zlom planu.
„Recimo kritični delovi su slabo izrađeni, sa plastikom koja može da se deformiše. Ili kad popravljivost nije u vrhu prioriteta. Tobož zarad dizajna, uređaj poput telefona bude tanak, lep, ali ne može da se popravi.“
Uvek može da se popravi
Na primer, moderni smartfon se lepi. „Potrebna je toplota da se odlepi pa se komplikovano ulazi u uređaj. Neki kao Epl imaju specijalne šrafove koji nisu široko rasprostranjeni pa nisu ni šrafcigeri.“
Tu u igru ulazi Ifixit. Ova američka firma postoji dvadesetak godina i do sada su na raspolaganje stavili preko sto hiljada besplatnih uputstava za popravku uređaja, od konzola za video-igre do usisivača.
Recimo, novi Samsungov smartfon. Kad-tad će baterija popustiti – kod Ifixita ima da se poruči mali set sa alatima (doživotna garancija) i rezervnom baterijom za manje od 40 evra.
„Popravka zavisi od uređaja. Verujemo da svako može da uspe, ali u zavisnosti od broja koraka, mnogi se ne usuđuju“, priča Hojserman dalje za naš njuzleter Međuvreme.
„Uzmimo da za normalni smartfon treba sat vremena da se zameni displej – mora da se radi sa toplotom. Razvili smo mali alat koji može da se zagreje u mikrotalasnoj, ali može da se koristi i fen oprezno, jer telefon može da izdrži oko 80 stepeni.“
Delove nabavljaju ili od proizvođača ili od drugih firmi, mahom iz Kine, koje maltene kopiraju originalne delove.
Najviše muka imaju sa Eplom. Hojserman diplomatski kaže da Epl voli da „zadrži kontrolu nad svojim uređajem“. Recimo, ako u Ajfon ugradite bateriju koja nije baš original, on će to prepoznati i upozoravati vas ili čak ograničiti neke funkcije.
Biće više popravki?
No, duh vremena ide u pravcu popravki. Prošle godine je u EU ojačano „pravo na popravku“. Rezervni delovi duže moraju biti na tržištu, kao i softveri.
U Ifixitu nisu skroz zadovoljni. Traže još jaču modularnost – ono kad uređaj možete da rastavite jednostavno. „Posebno kod ključnih delova. Baterija telefona hemijskim procesom popušta pa gubi kapacitet, displej se lako razbije. To bi trebalo da bude lako zamenjivo.“
Kaže, popravka je važna jer štedi resurse poput retkih zemnih metala. „Reciklaža je u redu, ali to treba da bude poslednji korak jer njome ipak propadaju mnogi resursi.“
Poslednjih godina, svet stvori preko šezdeset miliona tona elektronskog otpada godišnje. Ali, možda ne mora da važi ono – ma jeftinije mi da kupim novo nego da popravim.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
U Zagrebu građani često prijavljuju napade sivih vrana, naročito u periodu kada ptice odgajaju mladunce. Stručnjaci iz udruženja Biom naglašavaju da je edukacija stanovništva neophodna kako bi se smanjili incidenti i obezbedio miran suživot sa pticama
Ruski i beloruski sportisti neće moći da se kvalifikuju za ZOI 2026 u disciplinama FIS-a, uprkos ranijem stavu MOK-a da bi mogli da nastupe pod neutralnom zastavom
Pčele su postojale mnogo pre nego što je čovek počeo da ih gaji. Sada je Međunarodna unija za zaštitu prirode proglasila divlje medonosne pčele ugroženim na nivou Evropske unije
MTV je bio više od televizijskog kanala, bio je kulturni fenomen koji je stvorio Madonu, dao glas MTV generaciji, i pretvorio muzičke spotove u umetničku formu. Neka mu je večna slava
Kijanje je spontano izbacivanje vazduha kroz nos i usta koje telo koristi da se zaštiti od prašine, virusa i alergena. Dok neki ljudi potiskuju kijanje, lekari upozoravaju da to može dovesti do zdravstvenih problema.
Svetislav Bule Goncić, koji podržava SNS i Vučića, solidarisao se sa zaposlenima Narodnog pozorišta koji traže smenu Dragoslava Bokana, uprave, i ministra kulture Nikole Selakovića
Od pouzdanog stabilokrate, Aleksandar Vučić je postao najveća pretnja stabilnosti u vlastitoj zemlji i time, čitavom regionu. Sada mu je to i Ursula rekla
Predsednikova savetnica za medija Suzana Vasiljević je kao novinarka „izmislila rat“ kako bi se što duže brčkala u moru u Crnoj Gori. Zato sada, kada je na drugoj strani, ima rešenje za sve one koji mora izmišljaju kao što je to ona činila
Kako je pukla Vučićeva politika vrdanja I: Srbija–SAD
Pet znakova neuzvraćene Trampove ljubavi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
