Kako bi izgledao i koliko bi trajao put do Marsa

U skladu sa stepenom razvoja današnje svemirske tehnologije kao i prema procenama Američke svemirske agencije, put do Marsa trajao bi između dve i tri godine.

To bi se desilo ukoliko bi se početak putovanja odigrao u određenom vremenskom periodu kada je Crvena planeta, putujući svojom orbitom, najbliža zemlji, navodi se u tekstu portala Spejs (Space.com).

Po dolasku na Mars posetioci bi bili izloženi surovim temperaturama od oko minus 62 stepena Celzijusa i atmosferi koja sadrži 95 odsto ugljen-dioksida.

Uprkos tome, kako se ističe u tekstu, vreme je da se razmišlja i o turističkim putovanjima i posetama ovoj planeti koja, tvrdi se, obiluje spektakularnim destinacijama.

Posetiocima sa zemlje sigurno bi bila najinteresantnija lokacija najvećeg neaktivnog vulkana u našem solarnom sistemu, Olimpus Mons koji je visok celih 25 kilometara i prema procenama NASA površine je američke države Arizone.
Ovaj vulkan koji je trostruko viši od Mont Everesta formiran je sporim oticanjem lave niz planinske litice što je oblikovalo blage uspone i nizbrdice od samo 5 odsto nagiba.

Penjenje do vrha bilo bi sporo, ali bez većeg napora, a turisti bi mogli da uživaju u neverovatnom pogledu na okolinu. Na samom vrhu vulkana čeka ih pogled na ogromnu planinsku depresiju širine 85 kilometara, koja je formirana kao veliki bazen iz koga su vekovima oticale velike količine magme sa vrha prema podnožju.

Nakon posete Olimpus Monsu turistima se preporučuje da se zadrže u ovoj oblasti po imenu Tarsis koja je široka 4.000 kilometara i u kojoj se nalazi još dvanaest gigantskih vulkana među kojima i Askraeus Mons, Pavonis Mons i Arsia Mons visine preko 16 kilometara.

Najveći kanjon u našem sunčevom sistemu

Svemirskim posetiocima se takođe pruža mogućnost da na Crvenoj planeti posete još jedno „čudo neviđeno“, odnosno, najveći kanjon u našem sunčevom sistemu po imenu Dolina Marinera dužine oko 3.000 kilometara.

Ovaj kanjon je zapravo velika tektonska pukotina na licu Marsa za koju naučnici smatraju da je formirana dotokom lave i podizanjem nivoa Tarsis regiona. Smatra se da je ceo ovaj region prolazio kroz drastične promene, jer je vulkanska aktivnost ovde trajala duže od 2 milijarde godina.

Turisti koji su zainteresovani za bele ledene površine mogu da posete Marsov severni ijužni pol. Na ovim polovima, tokom zime, temperature su toliko niske da se ugljen-dioksid iz atmosfere zaledi i svojom belinom prekrije ove regione.

U letnjem periodu ugljen-dioksid se istopi i na jugu ostanu samo tragovi leda i vode. Ovi procesi imaju veliki efekat na klimu Marsa i formiranje vazdušnih struja, odnosno, vetrova.

Možda najčudnija turistička lokacija na Marsu jeste plitka vulkanska depresija Meduza Fosi koja je poznata po tome što neki „ufolozi“ tvrde da se na snimcima ove lokacija jasno prepoznaju oblici koji nisu prirodni i ukazuju na moguće tragove ili ostatke vanzemaljske civilizacije.

Naučnici, međutim, pretpostavljaju da su u pitanju formacije vulkanskih stena koje su tokom miliona godina vetrovi oblikovali u čudne i interesantne oblike i strukture. Smatra se da su za potpuno otkrivanje istine potrebna dalja ispitivanja čiji ce rezultati biti poznati pre nego što turisti pohrle na ovu i druge interesantne lokacije na Crvenoj planeti.