Marti Misterija je u svesti čitalaca uspevao da stvori želju da se sazna više, da se spozna svet i da znanje nije mana već prednost – jer se zahvaljujući znanju, a ne mišićima, izvukao iz brojnih neprilika
Kada je 1968. godine novosadski Dnevnik započeo objavljivanje Bonelijevih junaka u Jugoslaviji u edicijama Zlatna serija i Lunov magnus strip, verovatno niko nije mogao da zamisli da će skoro 60 godina kasnije to biti najtiražniji stripovi na ovim prostorima. Zagor je brzo postao najpopularnije štivo za one koji vole avanturu, Teks se izdvojio za tvrdokorne ljubitelje vesterna, Mister No je zadovoljio kriterijume ljubitelja avanture na egzotičnim lokacijama Južne Amerike, dok je najmlađi Dilan Dog postao ikona horor stripa.
A među svima njima postoji i jezgro okorelih ljubitelja Martija Misterije koji osim avanture i uzbuđenja nadasve vole da iz stripa nešto i nauče.
Marti Misterija je nastao u Italiji 1982, a Dnevnik ga je objavio već naredne godine. Odmah, od prve priče Ljudi u crnom postalo je jasno da to nije strip nalik ostalima. Alfredo Kasteli, tvorac Martija Misterije, ranije je sarađivao sa Bonelijem na Zagoru i Mister Nou, ali tek sa Martijem je pogodio svoju narativnu frekvenciju u punom smislu te reči i stekao veliku popularnost kao autor. Naravno, samim tim je i DSČM (Dobri Stari Čika Marti, kako se od milošte naziva Kastelijev junak) stekao popularnost kao akter strip serijala čija je primarna misija bila da svaki čitalac nakon pročitane priče sklopi korice za trunku pametniji nego ranije. Da podsetimo, to je bilo vreme pre interneta i svemoćnog Gugla, a o veštačkim inteligencijama i njihovim matriksima realnosti da ne govorimo. Alfredo Kasteli je erudita, radoznalac i večito dete fascinirano svetom oko sebe, i naravno da je sve to slio u junaka skrojenog po svojoj meri.
Njegov Marti Misterija je arheolog i takozvani “detektiv nemogućeg”. U vreme nastanka ovog junaka, film Indijana Džons: Otimači izgubljenog kovčega (1981) bio je na vrhuncu popularnosti, pa je i Marti nastao pod snažnim uticajem čuvenog arheologa sa velikog platna. S tim što je on mnogo više od toga. Već od pomenute prve priče, Kasteli, sa svojim vernim saradnikom, crtačem Đankarlom Alesandrinijem, ubacuje mu auru nepoznatog nagoveštavajući misterije na koje se ne može uvek dati potpuni odgovor, već se samo naslućuju u usputnim kadrovima. Pa tako, uz osnovnu misteriju pronalaska tajne odaje u Karnaku u Egiptu, kroz par prizora biblioteke Atlantide dobijamo samo nagoveštaje da je priča koju će Marti Misterija pripovedati biti mnogo šira nego što se to naslućivalo.
I tim obrascem serijal napreduje već 43 godine, a nadživeo je i svog tvorca jer je Kasteli preminuo u februaru 2023. godine.
Tokom četiri decenije i nekoliko stotina avantura, Marti Misterija je uspeo da svakom novom pričom opravda svoje postojanje i edukativni pristup čitaocu. Iako su u korenu fantastične i natprirodne – imamo tu vanzemaljce, Atlantidu i Mu, mistični Agarti u kom stoluje Kralj sveta, vilovnjake, razna čudovišta, nemani i svakojake vradžbine – svaka od priča je ukorenjena u nekom fragmentu istorije ili neobičnosti ove planete. Kasteli i njegovi saradnici bi uzeli “ovozemaljsku” premisu, iz ugla Martija kao stručnjaka za drevno i neobično je opsežno elaborirali čitaocu sa brojnim pojedinostima, i onda na osnovu toga izvukli fantastičnu nadogradnju i avanturu koja bi po pravilu kulminirala razrešenjem sa poukom da je neke stvari bolje ostaviti zakopanima. I dok Marti nije rušio ustaljeni poredak stvari u stvarnom svetu, u svesti čitalaca je pak uspevao da stvori određenu želju da se sazna više, da se spozna svet i da znanje nije mana već prednost – jer se zahvaljujući znanju Marti izvukao iz brojnih neprilika, a ne zbog snage mišića ili neverovatnih akrobatskih sposobnosti. Marti je naučio čitaoce da se svet može posmatrati i radoznalim i učenim očima. Ili prosto rečeno, naučio je čitaoce da i štreber može biti “kul”.
Postavka junaka ovog serijala je na prvi pogled jednostavna.
Tu su arheolog Marti Misterija (naravno); zatim neandertalac Java, za kojeg kasnije saznajemo da ga je Marti pronašao u Gradu prozirnih senki i od tada mu je verni pratilac (inteligentan iako se oglašava samo grlenim zvucima, ali poseduje određena čula i snažne mišiće koji ipak pomognu junaku kad je to potrebno); i tu je Dijana Lombard, verenica i kasnije Martijeva supruga.
A od neprijatelja vredi izdvojiti nekadašnjeg prijatelja i kolegu Serža Orlija, kao i tajnu organizaciju Ljudi u crnom, čija je misija da prošlost i istina o ratu između Atlantide i Mua pre više hiljada godina ostane zakopana. Međutim, i tu Kasteli pokazuje neverovatnu sposobnost da unese novu dimenziju u narativ. Naime, iako je prvo predstavljen kao unakaženi zločinac bez trunke savesti, ispostavlja se da je Serž Orli više od dvodimenzionalnog lika. I tu Kasteli ubacuje plejadu sadržaja i tokom više godina razlaže odnos između njega i Martija. Pa se tako saznaje da su njih dvojica bili bliski prijatelji i zajedno su pronašli mistični grad Agarti na Tibetu, gde im je učitelj Kut Humi podario treće oko i dve murčadne, oružja sa drevnog kontinenta Mu. U priči Zenadu (Novi Lunov magnus strip broj 11 Veselog četvrtka) ispostavlja se da je baš ta murčadna odgovorna za promenu ponašanja Serža Orlija, te njih dvojica čak velikim delom ostavljaju razmirice po strani. A Ljudi u crnom? Dovoljno je reći da se tokom serijala saznaje da je i Martijev otac, koji je sa suprugom poginuo u avionskoj nesreći, zapravo bio član te organizacije, što dodaje još jednu fasetu misterije u ovaj serijal.
No, ono što ostaje kao neosporni legat serijala Marti Misterija i Alfreda Kastelija kao njegovog tvorca i većinskog scenariste, jeste činjenica da se dokazalo kako doslovno svaka pojedinost o ovom svetu i egzistenciji u njemu može biti povod za dobru i poučnu priču.
Najbolji primer za to je najnovija kolekcionarska knjiga Veselog četvrtka posvećena Martiju Misteriji. Reč je o knjizi Boje nemogućeg na skoro 500 strana u koloru, koja pored izvrsnih tekstova i priloga sadrži četiri jubilarne epizode Martija Misterije (100, 200, 300, 400). Ali dok su ovi jubilarni brojevi u Boneliju za sve junake posebni po tome što su u boji, kod Martija su to priče u boji i o bojama. Svaka od njih je na poseban način razložila poimanje boja i njihov uticaju na emocionalni spektar. Sve moguće pojedinosti o poreklu boja, njihovom značaju i značenju, kao i tome kako definišu svet, nalaze se u okviru ovih priča. A Kasteli čitaocu kroz njih servira nebrojene poučne detalje i gledišta, kao i nekoliko veštih optičkih varki. Dovoljno je reći da prvo pitanje koje Kasteli kroz svog junaka postavlja čitaocu jeste da li svako boje vidi onako kako ih vide i drugi. Ili su ljudi možda pak naučeni da određene boje nazivaju istim imenom iako ih individualno percipiraju drugačije? Odgovor, naravno, ne postoji, ali to nije ni namera autora. Marti i Kasteli su tu da nauče čitaoce da postavljaju pitanja, a ne da im serviraju odgovore, i to je istinski adut ovog serijala.
Na kraju knjige Boje nemogućeg nalaze se dva opsežna eseja Alfreda Kastelija – “Kako pisati Martija Misteriju” i “Kako crtati Martija Misteriju”. Prvi esej u vše od 30 tačaka detaljno razlaže koje sve kriterijume treba da zadovolji određeni scenario da bi bio podoban za objavljivanje u serijalu Marti Misterija, što može poslužiti kao školski udžbenik za svakog scenaristu u pokušaju. Iako je primarno fokusiran na Martija, Kasteli ovde razlaže esenciju problematike scenarističkog rada, ističući kroz primer ovog serijala na koje detalje sve treba obratiti pažnju. Isto važi i za savete iz drugog eseja, jer su po svojoj univerzalnosti primenjivi na svaki strip. Kao što je decenijama gradio misteriju i avanturu demistifikujući svet i njegova čudesa, tako je u slučaju ova dva eseja Kasteli uspeo da skine veo misterija o kreativnom procesu nastanka stripa.
Alfredo Kasteli je tokom posete Beogradu 2018. godine pokazao koliko toga zna o svetu, a ujedno je bio detinje fasciniran svime što ga okružuje. Tada je ujedno veoma kritički govorio o svom radu na drugim serijalima poput Zagora, što opet pokazuje koliko je Marti Misterija projekat koji je stvorio “iz srca” i u njemu se pronašao. Upitan odakle mu inspiracija da stvori toliko priča o Detektivu nemogućeg, odgovorio je da je prosto radoznao i piše za one koji su slični njemu.
Priča o učešću naših umetnika na bijenalima u Sao Paulu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u Galeriji “Rajko Mamuzić” priča je i o državi koja je umela da izabere umetnost koja će u svetu ostaviti najbolji utisak o njoj i koja je izuzetno cenila kulturu
“ovo nisu poruke. ovo nije penkalo. ovo je noć bez sna; bez-san-a noć; beograd bez sna; realnost – bez – bez – bez”. Ovo je jedno od pisama Margite Stefanović koja su, uz fotografije Srđana Vejvode, objavljena u knjizi MAGI:JA
Druge polovine 19. veka Srbe je zadesila podela na one koji su “protiv” i na one koji su “za” alkohol. Ovi drugi su preporučivali prvima da se lepo u kafani posvađaju kao sav pijani svet i očas posla reše svoje nesporazume, a ne da se povlače po sudu i novinama
Iz inicijative „Košutnjak ostaje“ upozoravaju da je primećeno divlje gradilište gde niče, kako nezvanično saznaju, nelegalna perionica za automobile
Jelena Karleuša održaće 15. avgusta koncert u Loznici. Iz udruženja „Ne damo Jadar“ pozivaju na kontra-žurku na Lagatoru i predlažu da se honorar namenjen pevačici da u humanitarne svrhe
MUP je raspušten. Na delu je Vučićev pokušaj da se Srbijom upravlja po pravilima huligansko-kriminalnog navijačkog kopa sa tribine. Hoće li mu uspeti? Neće. Niko više nije uplašen, ali stvarno – niko
Aleksandar Vučić se domoljubno lupa u nedra i narodu obećava hleb za tri dinara. To ukazuje da bi izbora moglo biti uskoro i da je režim u panici
Farbanje srpske trobojke po zgradama novosadskog naselja Liman predsednik Srbije Aleksandar Vučić je proglasio vrhovnim patriotskim činom. Pa, patriote, četke u ruke i pravac Andrićev venac
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
