Američki predsednik Džon F. Kenedi ubijen je 22. novembra 1963. godine. Sećanje na njega i dalje traje. Ko je bio i kako je ubijen
Dvadeset i drugog novembra 1963. godine ubijen je predsednik SAD Džon F. Kenedi. Pogodila su ga dva hica. Atentat su zabeležile kamere. Kasnije su ovi snimci korišćeni u mnogobrojnim filmovima.
Dok se u otvorenom automobilu vozio ulicama Dalasa sa suprugom Džeki i teksaškim guvernerom Džonom Konelijem, na povorku su ispaljena tri hica iz puške. Jedan metak je ranio Konelija, a dva su pogodila Kenedija – u vrat i u glavu. Odmah je odvezen u bolnicu gde je nedugo potom proglašen mrtvim, pisalo je ranije „Vreme”.
Ubistvo Kenedija izazvalo je šok u celom svetu, pa i u Jugoslaviji.
Štampana su vanredna izdanja novina, a radio i televizija su prenosili svaki detalj nakon atentata.
“Koliko se sećam, ja nisam bio naročito potresen, sve je to ipak bilo isuviše daleko od nas koji smo se u Jugoslaviji osećali toliko sigurnim. Možda grešim, možda se publika željna senzacija mnogo više od mene uzbudila gledajući snimke događaja, pogotovo kako se Džeklin Kenedi u automobilu, koji se i dalje kreće, savija preko tela svog muža“, pisao je Ivan Ivanji.
Nekoliko sati nakon ubistva, bivši marinac Li Harvi Osvald je uhapšen, a potom i optužen za atentat. Osvald je tvrdio da je nevin.
Rekonstrukcija atentata
Pucao je sa četvrtog sprata zgrade sa magacinima za školske knjige. Pošto atentati, pogotovo uspešni, podstiču razne imitatore, a bilo je obaveštajnih podataka da bi na Tita mogaoga da se izvrši atentat, pripadnici bezbednosnih službi u Jugoslaviji postali su još nervozniji, seća se Ivanji.
Kasnije je Udba rekonstruisala atentat. Angažovani su bili najbolji strelci da sa istog rastojanja pod istim uglom gađaju u pokretnu metu. Nisu uspeli da ponovo ono, što je navodno pošlo za rukom Liju Harviju Osvaldu. Zaključak jugoslovenskih stručnjaka je bio, da je pucano sa drugog mesta.
Ubistvo Kenedija za mnoge je ostalo nerazjašnjeno, ostala je sumnja da je Osvald uopšte strelac koji je pogodio Kenedija.
Jedan od najpoznatijih filmova o atentatu je JFK Olivera Stona, koji dovodi u sumnju zvaničnu verziju događaja.
Dva dana nakon atentata je u policijskoj stanici pred TV kamerama Osvalda ubio Džek Rubi, vlasnik noćnog kluba povezanog sa mafijom. On je preminuo 3. januara 1967. u zatvoru gde je čekao ponovno suđenje pošto je godinu dana ranije Apelacioni sud poništio presudu za ubistvo koja mu je izrečena. Sve to je dodatno podstaklo teorije koje sumnjaju da je ubistvo Kenedija deo velike zavere američkih bezbednosnih službi.
O Kenediju
Džon Ficdžerald Kenedi rođen je 29. maja 1917. godine u Bruklajnu, saveznoj američkoj državi Masačusets, kao drugo od devetoro dece Džozefa i Rouz Kenedi. Oba roditelja poreklom su bili članovi najistaknutijih irskih rimokatoličkih porodica iz Bostona.
Džon se aktivno bavio sportom i pohađao elitne privatne škole i Harvard. Tokom boravka u Nemačkoj radio je kao sekretar za svog oca i tada je zabeležio nekoliko teza o političkim dešavanjima u Evropi uoči Drugog svetskog rata.
Bio je potpredsednički kandidat u timu Adlaja Stivensona 1956. godine, koji je izgubio izbore od republikanca Dvajta Ajzenhauera. Četiri godine kasnije, JFK je najavio svoju predsedničku kandidaturu.
Na unutarstranačkim izborima pobedio je liberalno orijentisanog demokratu Hjuberta Hamfrija i za svog potpredsedničkog kandidata odredio Lindona Džonsona.
Na predsedničkim izborima tesno je pobedio republikanskog kandidata Ričarda Niksona, koji je prethodno osam godina obavljao dužnost potpredsednika u Ajzenhauerovom kabinetu.
Džon Kenedi je u trci protiv Niksona uspešno iskoristio prednosti televizije, te će tako ostati zapamćen kao kandidat koji je imao prvu predsedničku debatu pred kamerama. Tu debatu pratilo je desetine miliona građana SAD.
JFK je još za života zajedno sa suprogom Džeki postao pop ikona. Spočitavale su mu se mnogorbnojne ljubavne afere, pored ostalog i sa Merlion Monro, kao i bliske veze sa Mafijom.
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
