Seks
Mitovi i istina o misionarskoj pozi: Kako su se domoroci smejali belom čoveku
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Beograd tokom održavanja Eurosonga očekuje dvadesetak hiljada posetilaca. Hoteli su već danima rasprodati, karte za finalne večeri takođe, Arena je spremna, a Sava centar u "opsadnom stanju". Završno "šminkanje" Beograda i dalje je u toku, ali sve što se do sada događalo u vezi s izborom za Pesmu Evrovizije ukazuje da je u pitanju događaj kojeg se nećemo stideti i od kojeg će Srbija imati direktne koristi
Nešto više od nedelju dana pred finalno veče Eurosonga, jasno je da pripremama za ovu manifestaciju nisu zasmetali ni predizborna histerija, ni večiti sukob na liniji Aleksandar Tijanić – Marija Šerifović, ni poslovično otezanje, ni ovde uvek prisutne neočekivane okolnosti. Ukratko, sve teče po planu.
Uslovi pravilnika kojim je strogo određeno poštovanje rokova i ispunjavanje svih obaveza za održavanje Pesme Evrovizije za sada su ispunjeni i velika je šansa da organizatorima ne može da se desi da, daleko bilo, izgube licencu za taj muzički spektakl.
MESTO DOGAĐAJA: Pre svega, za finale Eurosonga uveliko je spremna Beogradska arena gde se već nekoliko dana održavaju probe predstavnika zemalja učesnica. Bina koju je osmislio Dejvid Kušing, a koja simbolizuje Ušće, postavljena je još krajem aprila, baš kao i ozvučenje i osvetljenje. Takođe, za Eurosong su spremni i drugi delovi sale – jedan deo prilagođen je novinarima, deo je preuređen u garderobe i šminkernice, pripremljeni su ulazi za publiku i učesnike.
Potrebama organizacije Eurosonga prilagođen je i Sava centar – čitav drugi sprat, gde se inače nalazi Media centar, sada je u funkciji medija i pratećih događaja. Novinari imaju priliku da dešavanja u Areni prate preko velikog video-bima, a obezbeđeno im je i nesmetano izveštavanje za matične medije. U foajeu Sava centra otvoren je Euroklub, odnosno mesto gde se evrovizijski „fanovi“ okupljaju svake večeri, gde već nekoliko dana nastupaju svetski di-džejevi i gde su planirane „delegacijske žurke“. „Opsadno stanje“ u Sava centru bilo je najočiglednije tokom izborne noći – inače uobičajeno okupljanje novinara, političara i drugih zainteresovanih posmatrača na CeSID-ovim obraćanjima javnosti, ovaj put pomereno je s drugog sprata (Media centar) u prizemlje. Dok su se u tom skučenom prostoru gurale kamere, novinari i posmatrači, hodnici Sava centra bili su pregrađeni, potpuno prilagođeni Eurosongu, a žurke i nastupi di-džejeva nesmetano su se odvijali. Pored svega toga, komunikacija između Arene i Sava centra obezbeđena je mini busevima i kombijima, a takva praksa će, kako se najavljuje, biti nastavljena i tokom polufinalnih večeri i finala.
Pravovremena organizacija ne tiče se, međutim, samo infrastrukture: za razliku od nekih drugih događaja, za koje se novinari akredituju preko „prijateljevog prijatelja“ ili „PR-ovog PR-a“, ovaj put čitava stvar završava se vrlo jednostavno, apliciranjem na specijalizovanom sajtu. Novinari kojima je odobrena akreditacija potom se i-mejlom obaveštavaju gde i kada mogu da preuzmu propusnicu.
BEOGRAD: Žitelji Beograda već u ovom trenutku direktno profitiraju od Eurosonga. Privremeno su, naime, lišeni buke i prašine zbog velikih građevinskih radova – obustavljeni su radovi u zoni objekata u kojima se održava Eurosong, ali i na trasi, kako je formulisano, „mogućeg kretanja učesnika i brojnih gostiju“. Ono što je takođe najavljeno, a još nije potpuno očigledno, jeste da se intenzivno uređuju javne površine, priobalje, Kalemegdan, kolovozi i saobraćajna signalizacija. Takođe, najavljeno je „humano zbrinjavanje pasa lutalica na svim lokacijama koje su aktuelne povodom održavanja ove manifestacije“.
Pošto se logično pretpostavilo da bi posetioci Beograda trebalo da obiđu čitav grad, nekoliko dana pre dolaska evropskih delegacija štampano je posebno izdanje gradskog vodiča, a izrađena je džepna mapa Beograda i više brošura koje će pomoći gostima da se lakše snađu. Specijalno izdanje vodiča kroz Beograd, sa važnim telefonima, mapom gradskog centra i kalendarom aktuelnih manifestacija, nalaze se i u avionima koji sleću na beogradski aerodrom. Iako analitičari podsećaju da Beograd nema „skupe“ lokacije i muzeje, Turistička organizacija Beograda pobrinula se da što bolje „proda“ ono čime raspolaže: predviđene su posebne turističke ture razgledanja najvažnijih znamenitosti (Trg Republike, Knez Mihailova ulica, Saborna crkva, Patrijaršijski dvor, Hram svetog Save, Kalemegdanska tvrđava, Botanička bašta…), kao i obilasci arheološkog nalazišta u Vinči i krstarenje Savom i Dunavom.
Pošto se, u poređenju s drugim evropskim gradovima, u Beogradu ponekad teško snalazi i neko ko je tu rođen (putokazi su i dalje retki, putanja gradskog prevoza je prava avantura, imena ulica menjaju se svakodnevno…), Turistička organizacija obezbedila je dodatne informativne centre u kojima turisti mogu da dobiju potrebna obaveštenja – uz postojeća četiri, otvaraju su još dva, na Trgu Republike i u Knez Mihailovoj.
Najvažnji događaji na Eurosongu svakako su finalne večeri, koje su takođe, kako tvrde organizatori, dobro pripremljene. Na prvoj polufinalnoj večeri, koja se održava 20. maja, biće izveden program „Video spot ubija zvezdu“ u kojem će biti izvedeni najveći evrovizijski hitovi u novim aranžmanima. Na drugoj polufinalnoj večeri, koja se održava 22. maja, nastupiće baletski ansambl Narodnog pozorišta, dok će tokom finala 24. maja nastupiti Marija Šerifović sa plesnim ansamblom i Goran Bregović sa svojim Orkestrom za venčanja i sahrane.
No, sve to bi tek trebalo da se vidi. Za sada, izvesno je jedino to da će dvadesetak hiljada posetilaca, koliko je ukupno planirano, doći u koliko-toliko „ušminkan“ grad, koji ih, po svemu sudeći, dočekuje dobro organizovan.
„Misionarska poza“ je poznata širom sveta, ali priča o tome kako je nastala nema mnogo veze s misionarima, već je splet kulturnih nesporazuma i istorijskih mitova
Očekuje se da će do kraja godine UNESKO prihvatiti nominaciju Srbije kovačičkog naivnog slikarstva za Listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta. Osim ovog, drugi povod za tekst koji sledi je sto godina od rođenja Zuzane Halupove
“Nije cilj da se ljudi osećaju kao u muzeju kada gledaju istorijsku dramu. Važno nam je da mogu da osete odnos sa problemima svog vremena, da se poistovete sa situacijama i junacima”
Šta sve čovek mora da zna ako biciklom putuje oko sveta? Pitali smo Snežanu Radojičić koja već godinama to radi
Na najvišoj japanskoj planini Fudži još uvek nije pao sneg, što se dešava prvi put otkako je pre 130 godina počela da se vodi evidencija o tome
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve