Iz kancelarije šerifa u Santa Fea u izjavi za Skaj njuz su naveli da trenutno nema dokaza da je u pitanju zla namera, ali da tačan uzrok smrti za sada nije utvrđen
Glumac Džin Hekmen i njegova supruga Betsi Arakava pronađeni su mrtvi u svom domu u Santa Feu, objavio je BBC.
Tokom karijere duge skoro šest decenija, Hekmen je dvostruki dobitnik nagrada Oskar, Bafta, dobitnik je četiri Zlatna globusa i Nagrade udruženja filmskih glumaca.
Okružni šerif potvrdio je medijima da su i Hekmen i njegova supruga pronađeni mrtvi, kao i njihov pas u sredu popodne i da je otvorena istraga.
Hekmen je imao 95 godina, a njegova supruga 63.
Osvojio je dva Oskara – i bio nominovan za još tri – igrajući agresivne likove, ali se jednako dobro snalazio i u komedijama, piše BBC.
Bogata filmska karijera
Rođen 1930. godine, Džin Hekman se pridružio marincima krajem četrdesetih, a krajem pedesetih odlučio da studira glumu. Nakon četrdeset godina karijere na filmu, penzionisao se 2004. godine, po savetu svog kardiologa. Retko je davao intervjue nakon toga, opredelivši se za miran život u Novom Meksiku sa svojom drugom suprugom, Betsi.
Iza sebe je ostavio brojne uloge u poznatim filmskim ostvarenjima. Sprijateljio se sa Dastinom Hofmanom u pozorištu „Pasadena Playhouse“ gde su obojica bili proglašeni za „najmanje verovatne da uspeju“. Nakon brojnih manjih uloga na televiziji i pozorištu, Hekman je debitovao na velikom platnu uz Vorena Bitija u melodrami „Lilith“ 1964. godine.
Tri godine kasnije, ostavio je prvi pravi utisak sa još jednom ulogom pored Bitija. Igrajući Baka Beroua u filmu „Bonnie and Clyde“, osvojio je prvu nominaciju za Oskara za najboljeg sporednog glumca. Iako je izgubio, ova uloga mu je donela prvu glavnu rolu u filmu „I Never Sang For My Father“ (1970) sa Melvinom Daglasom.
Glumac je nastavio uspehe u sedamdesetim godinama prošlog ceka, sa ulogama u filmovima „The Poseidon Adventure“ i „A Bridge Too Far“, a pokazao je i talenat za komediju sa hvaljenim ulogama u „Young Frankenstein“ i „Superman“, gde je igrao Supermanovog neprijatelja Leksa Lutora. Zapravo, Hekman je tokom ove decenije postao jedno od zaštitnih lica antiheroja holivudskog filma.
Probijanje u A-listu
Iako su sedamdesete za Hekmana bile plodonosne, u tom periodu je odbio uloge u poznatim filmovima „Jaws“, „Close Encounters of the Third Kind“ i „Raiders of the Lost Ark“.
Godinu dana nakon prve glavne uloge u filmu „I Never Sang For My Father“, Hekman je preuzeo glavnu ulogu u akcionom trileru „The French Connection“ i, zahvaljujući ogromnom uspehu ovog filma, postao prava holivudska zvezda. Uloga Džimija „Popaja“ Dojla obezbedila mu je prvog Oskara.
Tokom osamdesetih, nastavio je da igra Lexa Lutora u nastavcima serijala o Supermenu, a glumio je i u filmovima „Reds“, „Hoosiers“ i „No Way Out“. Osvojio je još jednu nominaciju za Oskara za „Mississippi Burning“, pre nego što je dobio drugi Oskar 1992. za ulogu u filmu „Unforgiven“ Klinta Istvuda. Iste decenije pojavio se u filovima „The Firm“, „Crimson Tide“ i „The Birdcage“.
Uporedo sa glumom, Hekman je sa knjigom „Wake of the Perdido Star“ započeo karijeru kao pisac. Objavio je pet knjiga, od kojih je poslednja izašla 2013. godine.
Njegove kasnije filmske uloge uključivale su hvaljene komične izvedbe u „Heartbreakers“ i „The Royal Tenenbaums“, kao i trilerima poput „Heist“ i „Runaway Jury“. Poslednji film u kom je igrao bila je komedija „Welcome to Mooseport“ iz 2004. godine.
„Pokušao je“
U intervjuu za „Empire“ magazin 2009. godine, Hekman je rekao: „Trudim se da vodim računa o sebi. Nemam mnogo strahova.
„Imam onaj normalan strah od smrti. Znate, verujem da svi o tome razmišljamo, posebno kada dođemo u određene godine. Želim da osiguram da su moja supruga i moja porodica zbrinuti. Osim toga, nemam mnogo strahova.“
Dve godine kasnije, na pitanje novinara kako bi opisao svoj život, rekao je: „‘Pokušao je.’ Mislim da bi to bilo prilično tačno.“
Izvor: Fonet/Gardijan
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
