Furiozna završnica

Šampionski tim je izgleda rešio da sezonu završi baš onako kako je i započeo – totalnom dominacijom nad ostalima. Okolnosti u kojima su tekle pripreme za Veliku nagradu Japana u Suzuki, tajfun zbog koga je odložen zvanični trening, mokra staza na početku borbe za startne pozicije koja se prvi put u istoriji Formule 1. održavala u istom danu kada i trka i na kraju sam raspored vozača na startu, sve to stvorilo je pomalo šizofrenu atmosferu u kojoj je najteže bilo šefovima timova koji su smišljali strategiju tokom trke. U takvoj situaciji Mihael Šumaher (Ferari) glatko je osvojio pol poziciju i po trinaesti put ove sezone pobedio.

„Ralf mi je isuviše dugo bio u retrovizoru, nisam pravio razliku u odnosu na njega tempom kojim sam očekivao. On se dobro držao, a uz to, zbog toga što su kvalifikacije i trka bili u istom danu, bilo je teško proceniti kakvu će taktiku primenjivati ostali timovi. Ipak, na kraju je sve ispalo dobro i trka je za mene prošla bez poteškoća“, rekao je šampion na konferenciji za novinare. S obzirom na to da je i režiser prenosa (dobro) procenio da Šumi nema problema i da vozi dosadnu, trku bez imalo uzbuđenja, imali smo priliku da u TV prenosu gledamo ono što je bilo zanimljivo – trkanje iza! A da ga je bilo, bilo ga je. Sve dok ona zamlata od Rubensa Barikela (Ferari) nije sve upropastila. Kud sam ga i hvalio onoliko u prošlim tekstovima, urekoh ga, izgleda.

E sad, Rubinjo je dobro počeo s obzirom na to da je startovao sa šesnaestog mesta. Sjajno se nosio sa Montojom (Vilijams), koji je takođe u prvom delu trke imao nekoliko bravuroznih poteza da bi na kraju završio kao sedmi, Trulijem (Tojota), koji je izabrao taktiku od dva zaustavljanja u boksu pa je s obzirom na težinu bolida kol’ko je mogao odbijao napade rivala, pretekao je i Kimija Raikonena (Meklaren), koji je na kraju bio šesti i Vilneva (Reno), ali biće da mu je zbog toga ušla voda u uši pa je u 38 krugu nasrnuo i na Kultarda (Meklaren). I tu je zabrljao do daske. Naime, Dejvid Kultard je u toku same trke promenio taktiku i prilikom drugog svraćanja u boks turio friške gume i natank’o benzina za sve pare. Činilo se da će se rizik isplatiti i da mu se smeši najmanje četvrto mesto, što bi vozaču čiji je budući angažman u Formuli 1 u najmanju ruku neizvestan bilo od velike koristi. Tu sad Barikelo stupa na scenu. Doduše, u TV prenosu samo čukanje nismo videli, samo smo videli da su oba vozača odmilila u boks sa polomljenim po jednim prednjim točkom, ali upornim traganjem po satelitskim kanalima uverio sam se (više puta) da je brljivost ipak jedna od glavnih osobina ferarijeve druge violine. Hoću kasti da je samo nepopravljivi optimista mogao da misli kako pri onolikoj brzini i u onakvoj liniji ulaska u krivinu može uspešno da obiđe rivala! Pri tom je u isto mogao da se uveri desetak krugova ranije kada je Monti zamalo skroz izleteo sa staze u istoj šikani, jer je i on bio malo više napaljen, pa ga je takav potez u tom trenutku koštao gubitka čak tri mesta. E račun je za Barikela bio mnogo veći, papren čak.

„Sramota je da se desio takav incident (sa Kultardom), jer sam ga iznenadio, nije me ni video, isekao me je i sudarili smo se“, ne trepnuvši je potom izjavio Brazilac skidajući sa sebe svaku krivicu. Da nisam video snimak pa još i da mu poverujem, ali…

Toliko o samoj trci, jer je posle opisanog sve opet otišlo do đavola što se atraktivnosti i pravog trkanja tiče. Jer je, Ralf Šumaher (Vilijams), koji je stigao drugi na cilj „vozio usamljenu trku“, kako to sami vozači kažu kad nemaju pravog, direktnog rivala tik iza sebe, a onaj koga valja da stignu mnogo isprednjači.

„Bio sam iznenađen da sam u stanju da pratim Mihaela, ali sam morao ranije u boks posle čega sam se zaglavio u gužvi na stazi. Ipak je rezultat veoma dobar, povećali smo razliku u odnosu na tim Meklarena što je vrlo važno, srećan sam i idem kući da proslavim uspeh s familijom“, rekao je Ralf novinarima posle trke. Ipak, mnogi izveštači su u tekstovima posebno istakli činenicu da sve do zvaničnog (i obaveznog) slikanja na podijumu mlađi brat maltene nije ni pogledao starijeg, a kamoli da mu je čestitao pobedu. I – vice versa!

Pravu stvar domaćim navijačima su priuštili vozači BAR Honde jer je Baton stigao treći, a Sato četvrti.

„Odličan rezultat, jedanaesti put ove sezone naši vozači su na pobedničkom podijumu, što stvarno pokazuje da stalni napori BAR Honde i Mišlena daju rezultate i dobar temelj za iduću sezonu“, zadovoljno je komentarisao šef tima Dejvid Ričards. Uspeh u Suzuki bio je sasvim dovoljan da ovaj tim praktično obezbedi vicešampionsku titulu u Šampionatu konstruktora.

Poslednja trka ove sezone je 24. oktobra na stazi Interlagos za Veliku nagradu Brazila.