Iako možda lični osećaj kaže da septembar 2025. i nije bio toliko topao, bio je to šesti najtopliji septembar u istoriji merenja u Srbiji.
Ipak, krajem meseca usledilo je naglo zahlađenje pa smo vrlo brzo majice kratkih rukava zamenili jaknama, što je stanje kakvo na ulicama viđamo i danas – dve nedelje kasnije.
Nalet hladnoće sa ispodprosečnim temperaturama za ovo doba godine evidentan je i u našim domovima: trinaest dana pre početka grejne sezone, 2. oktobra, radijatori u Beogradu već su bili topli. Razlog preuranjenog puštanja grejanja u rad leži, naravno, u niskim temperaturama, piše Klima 101.
Ali nije hladan samo glavni grad, već je tako širom zemlje: grejna sezona je zbog toga počela ranije i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Novom Pazaru…
Početkom oktobra, iznenadile su nas i prve snežne pahulje ove sezone na Goliji, a zabelelo je i na nižim planinama kao što je Jabuka nadomak Prijepolja, na 1250 metara nadmorske visine. Na Kopaoniku je čak pao apsolutni oktobarski maksimum po visini snežnog pokrivača otkako se vrše meteorološka merenja, 59 centimetara.
I baš u toj zatečenosti – kako vremenom, tako i snegom – krije se otisak klimatskih promena koje su nas u osvit jeseni navikle na potpuno drugačije vremenske uslove i prizore.
„Poslednjih decenija septembar i oktobar u proseku su bili topliji”, ističe profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu.
„Zbog toga nam aktuelni hladni talas deluje izuzetno neuobičajeno iako su ovakve temperature ranije bile mnogo češće i smatrane normalnim. Naš subjektivni doživljaj se promenio, jer smo se navikli na blage i tople početke jeseni.”
Najhladniji 6. oktobar u Beogradu od 1920. godine
Sa minimalnom dnevnom temperaturom od 0,9 °C, Beograd je doživeo najhladniji 6. oktobar u poslednjih 105 godina, pokazuju podaci sa sajta Weather & Climate. Temperatura je bila 3,6 °C ispod normale.
Godinu ranije, minimalna dnevna temperatura istog tog dana išla je iznad 11 °C, dok je oktobar 2023. godine, sa prosečnom temperaturom od 17,6 °C, bio drugi najtopliji u prestonici od davne 1888. I na nacionalnom nivou, taj oktobar plasirao se kao drugi najtopliji i ostaće upamćen kao neobično topao, a posebno na 11 lokacija – od Novog Sada preko Valjeva do Loznice i Kraljeva – gde je oktobar 2023. bio najtopliji u istoriji merenja.
Uprkos tome što su ostali oktobarski dani u Beogradu, zaključno sa 6. oktobrom, bili još hladniji od proseka, za između 4,2 i čak 8,6 °C, „hladni” dnevni rekordi nisu bili oboreni.
A da li ste primetili da su istorijski minimumi temperatura – bio to dan ili mesec – sve ređa pojava?
Na toplijoj planeti, nije to nikakva slučajnost ili puki splet okolnosti.
„Tokom većeg dela dvadesetog veka odnos oborenih toplih i hladnih rekorda bio je približno uravnotežen, odnosno rezultat je bio 1:1”, navodi profesor Đurđević.
„Danas se taj odnos dramatično promenio pa se širom sveta, uključujući i Evropu, obara višestruko više toplih nego hladnih rekorda. Posledično, topli rekordi u današnjoj klimi vode sa ‘nekoliko golova razlike’. U pojedinim godinama je odnos čak i 10:1. To je jedan od najjasnijih dokaza globalnog zagrevanja.”
Vreme je promenljivo – to osećamo iz dana u dan, rotirajući naše odevne kombinacije, pojačavajući grejanje, posežući za kišobranom ili vetrovkom. S druge strane, klima je statistički opis vremena u dužem vremenskom razdoblju od nekoliko decenija.
I zato klimatske promene – u njihovoj sveobuhvatnosti – spoznajemo tek posmatrajući istorijske podatke. A oni nam govore sledeće: Srbija se od predindustrijskog doba zagrejala za oko 50% više u odnosu na globalni nivo, odnosno za 1,8 °C, a porast temperature posebno je primetan tokom letnjih meseci.
Međutim, to ne znači da je oktobar lišen ovog trenda: srednja oktobarska temperatura u glavnom gradu porasla je za skoro jedan stepen, sa 12,5 °C (1961-1990) na 13,3 °C (1991-2020).
Kako to objašnjava profesor Vladimir Đurđević, klimatske promene uključuju i promene u cirkulaciji atmosfere u smislu oblika i snage mlazne struja, a posledično utiču i na „premeštanje” vazdušnih masa.
„To može dovesti do naglih i energičnih prodora hladnog vazduha sa severa duboko na jug ili kretanje topolog vazduha iz suptropskih oblasti daleko na sever. Generalno, ovakve oscilacije ne dokazuju, ali jesu u skladu sa teorijom da promenjena klima donosi veći rizik da nagla promena vremena može biti malo dramatičnija od onoga na šta smo navikli.”
Kratak predah: Šta kažu prognoze?
Mada nam uz aktuelno vreme to ne deluje izgledno, prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kažu da će ovaj oktobar u celini biti iznad višegodišnjeg proseka, od 0,5 do 1,5 °C.
Slično važi i za čitavu jesen, tokom koje se u nižim predelima očekuje i do 20 letnjih dana sa temperaturama preko 25 °C.
„Jedan hladan talas u oktobru ne znači da su klimatske promene ‘zaustavljene’ ili da se trend ‘preokrenuo’, radi se samo o kratkotrajnom ‘predahu’ od neuobičajeno visokih temperatura”, zaključuje naš sagovornik, profesor Vladimir Đurđević.
„Dugoročni trend jasno pokazuje da je prosečna temperatura planete i dalje u porastu.”
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Izvor: Klima 101
