Čekajući 100. rođendan Frenka Gerija

“Recite mojoj ženi da sam do kraja igrao po pravilima. Nijedna žena neće ostati na ovom brodu zato što je Ben Gugenhajm bio kukavica …”, rekao je Bendžamin Gugenhajm, jedan od najbogatijih ljudi svog doba i odbio da se ukrca u čamac za spasavanje na “Titaniku”. Isto je postupio i drugi slavni bogataš na brodu Džon Džejkob Astor, koji je takođe odbio da uđe u čamac za spasavanje i završio na dnu Atlantika.

Kako bi danas u sličnoj situaciji postupili najbogatiji ljudi sveta (Ilon Mask, na primer), ostaje nam da nagađamo. Tek, kažu da su prilikom potonuća broda “Kosta Konkordija” 2012, tačno 100 godina posle “Titanika”, starci gazili sve pred sobom, gurali žene i decu, ne bi li se dokopali čamaca za spasavanje.

Dvojicu sa početka priče vezuje i činjenica da je u Astorovom hotelu “St. Regis” na uglu njujorške 55. ulice i 5. avenije, nakon tragedije “Titanika” živela Gugenhajmova udovica Floret sa njihove tri ćerke, a jedna od njih bila je i čuvena Pegi.

Više od jednog veka kasnije, priča o Gugenhajmu i Astorovom hotelu “St. Regis” ukršta se u Abu Dabiju, prestonici UEA koja još uvek čeka otvaranje Guggenheim Abu Dhabi muzeja. Za Abu Dabi se vezuje i projekat “Beograd na vodi”, u čijem je srcu, tačnije “Kuli Beograd” prošle godine otvoren prvi “St. Regis” u Srednjoj i Istočnoj Evropi. Naime, “St. Regis” u Evropi, pored Beograda, ima hotele samo još u Italiji (u Firenci, Rimu i Veneciji), Španiji (Majorka) i Turskoj (u Istanbulu).

Solomon Guggenheim Foundation trebalo je da ove godine otvori Guggenheim Abu Dhabi. Međutim, otvaranje je ponovo pomereno za godinu dana – na 2026. Pre glavnog grada UAE fondacija koju je osnovao Bendžaminov brat i čuveni filantrop Solomon, otvorila je njujorški Guggenheim, posle njega onaj u Bilbau u Španiji i Peggy Guggenheim Collection u Veneciji. U međuvremenu je nekoliko muzeja zatvoreno: u Berlinu, Las Vegasu i Gvadalahari u Meksiku. U Helsinkiju je postojao plan da se otvori Gugenhajm, ali je 2016. definitivno odbačen.

Kada sam pre dve godine bio u Abu Dabiju i pisao o Gugenhajmu, ponadao sam se da će njegov arhitekta Frenk Geri (isti koji je pravio i Muzej Gugenhajm u Bilbau) doživeti njegovo otvaranje. Naime, Geri je tada imao 94, sada je dve godine stariji i još uvek čeka. Tokom njegove gradnje, koja je počela 2011. godine, 130 umetnika iz celog sveta pozvalo je na bojkot budućeg Gugenhajma zbog loših uslova rada, zlostavljanja i pogibije velikog broja građevinskih radnika angažovanih na ova dva projekta.

U međuvremenu, dok se Gugenhajm Abu Dabi ne otvori, ako vas put nanese u ovaj grad, obavezno posetite druge dve grandiozne građevine – Veliku džamiju šeika Zajeda i Luvr Abu Dabi.

Stižemo Uberom pred Džamiju šeika Zajeda u sumrak, definitivno najbolje vreme za posetu. Ne samo zbog više od 40 Celzijusa preko dana već i zbog mnogo boljeg svetla za fotografisanje i neba koje poprima fantastične boje.

Kada stignete, ulazite u “podzemlje” u kojem se nalaze restorani, prodavnice, aparati na kojima ćete dobiti besplatne QR-kodove za posetu nakon što unesete sve svoje podatke. Stižemo do prve sigurnosne kontrole na kojoj još ne proveravaju da li unosite neke opasne materije ili sprave u džamiju, nego kako ste odeveni. Muškarci mogu da nose majice sa kratkim rukavima, ali ne i šortseve. Žene moraju da pokriju sve – kosu, noge, ruke… Ljubazno osoblje uputiće vas u jedno od prodavnica garderobe gde možete da dokupite delove koji vam nedostaju. Dve marame za Sandru i Indiju i muški beli kaftan koštali su nas 150 dirhama (oko 36 evra). Sandru je prodavac odmah upozorio da joj je gornji deo haljine “suviše providan”, ali smo mi rekli da ćemo pokušati.

Prošli smo prvu barijeru, muškarca koji je samo klimnuo glavom, ali je, par koraka dalje, njegova koleginica izdvojila Sandru i potvrdila da joj je gornji deo haljine “suviše providan”. Pokajnički se vraćamo u prodavnicu i kupujemo ženski kaftan. Prvo je tražio 180 dirhama za neki “zlatom izvezeni”, pa smo mu, kako je reč o komadu odeće verovatno jednokratne upotrebe, tražili neki jeftiniji. Dobili smo skromniji smeđi kaftan u kojem je Sandra izgledala kao nekakva “nana” iz Kalesije, ali to nismo smeli da joj kažemo.

Dok idemo podzemljem ka Velikoj džamiji, promiču slike poznatih posetilaca – kraljice Elizabete Druge, pape Franje… Konačno, eskalator nas podiže na površinu zemlje i izlazimo ispred građevine za koju sam odmah rekao da je verovatno jedna od najlepših koje sam u životu video – a obišao sam zaista pola sveta.

Džamija šeika Zajeda najveća je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i tek 23. po veličini u svetu. Džamija je službeno otvorena 2007. u vreme islamskog meseca Ramazana. Ime je dobila po šeiku Zajedu bin Sultanu Al Nahjanu, osnivaču i prvom predsedniku UAE, koji je u njoj pokopan.

Džamija može da primi 41.000 vernika, dok njena glavna dvorana može da primi do 9.000. Dve susedne dvorane za molitvu, od kojih svaka prima do 1.500 vernika, isključivo su namenjene ženama. Džamija ima četiri minareta, u četiri ugla džamije, koji se uzdižu do visine od oko 115 metara. Njenih 57 kupola su ukrašene mermerom, a dvorište je popločano cvetnim mermernim uzorcima i ima površinu od oko 17.000 m2.

Ulazak u Louvre Abu Dhabi mnogo je jednostavniji. Nema striktno propisanih pravila oblačenja niti velikih gužvi na ulazu. Za razliku od njegovog “starijeg brata” u Parizu, ovaj muzej možete detaljno da obiđete za neka dva do tri sata.

foto: robert čoban

“Trebalo je 800 godina da se izgradi Luvr, a samo 10 godina da se novi Luvr rodi u Abu Dabiju”, rekao je bivši predsednik ovog muzeja u Parizu, Žan-Lik Martinez. Louvre Abu Dhabi je prvi put otvorio svoja vrata u novembru 2017. Francuska i UAE su 6. marta 2007. potpisale ogroman međuvladin sporazum prema kojem je ime Luvra bilo pozajmljeno na 30 godina novom muzeju u Abu Dabiju. Naime, cena izgradnje muzeja iznosila je oko 600 miliona evra, dok je za korišćenje imena Luvr plaćeno dodatnih 550 miliona evra. Za pozajmljivanje umetničkih dela iz pariskog Luvra plaćeno je još 750 miliona evra. Na kraju je ispalo da je građevinski poduhvat bio najjeftiniji.

Prostire se na 24.000 m2 sa oko 8.000 m2 galerija što ga čini najvećim muzejom na Arbijskom poluostrvu. Maloletni posetioci (do 18 godina) i seniori ne plaćaju ulaznice. Ako sa sobom vodite tinejdžera kao ja, neka ponese neki dokument kako bi dokazao koliko ima godina. Redovna ulaznica košta oko 16 evra.

Kada izađete iz Ubera na prostrani parking, muzej vam se čini kao da je izronio iz pustinje. Njegov dizajner, francuski arhitekta Žan Nuvel imao je zamisao da sve stavi pod ogromnu kupolu koja je formirana od 8.000 metalnih elemenata. Teška je 12.000 tona i dizajnirana je tako da se sunce delimično probija u unutrašnjost muzeja.

Posetili smo Luvr Abu Dabi tokom prvomajskih praznika, koji su i u Ruskoj Federaciji ovako “ekstenzivni” kao kod nas pa su, kao i u našem hotelu, ogromna većina posetilaca bili – Rusi. Lica i ramena crvenih od prejakog majskog sunca u Persijskom zalivu, razgledali su antičke skulpture koje su Francuzi pre dva veka odneli iz Egipta i Grčke i na kraju ih “izdali” Ujedinjenim Arapskim Emiratima, čime je ovaj bizarni krug globalizacije zatvoren.