Foto: Promo
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Danijel Libeskind, Jan Gel, Amanda Levit, Sou Fudžimoto, Volfgang Čaperel, Ami Mur, Mark Fenvik, Stanislav Fiala, Najal Montgomeri neki su od inostranih arhitekata koji upravo projektuju Beograd. Ima ih još. Svi su angažovani zbog kapitalnih objekata.
Ko ih je pozvao, i zašto baš njih, pokušali smo da saznamo od Službe Gradskog urbaniste, ali nam na upit niko nije odgovorio.
Svemoćni investitor
U Društvu arhitekata Beograda i u Udruženju arhitekata Srbije nemaju takvu vrstu podataka, kažu – nedostupni su im. Znaju samo da njihove inostrane kolege te poslove nisu dobili na konkursima, jer konkursi nisu ni organizovani bez obzira što kapitalni objekti podrazumevaju tu vrstu demokratije.
Nezvanično komentarišu da ako je investitor iz inostranstva on po nekom nepisanom pravilu dovodi projektanta koga hoće, da isto važi i za ovdašnje privatnike, ali, i to je ono što smeta, i Grad Beograd takođe dovodi strane arhitekte po sopstvenom nahođenju. Bez konkursa, tendera, i bez bilo kakve konsultacije sa strukom.
Gostujući arhitekti su u ovoj priči nedužni, jer oni samo realizuju uslove koje im je dao Sekretarijat za urbanizam Beograda, a ti uslovi gotovo uvek poštuju zahteve investitora kojima je stalo do gabarita a ne do estetike i fizionomije grada.
Jedini konkurs
Od svega što se već projektuje ili će tek početi, zna se samo za jedan konkurs i to međunarodni, za zgradu Beogradske filharmonije koji je organizovao Grad Beograd, a na kome je britanski studio AL_A Amande Levet osvojio prvu nagradu. Domaći arhitekti nisu učestvovali na tom takmičenju zato što nisu mogli da zadovolje zadate uslove, a ne zato što nisu imali šta da kažu o budućoj zgradi Filharmonije.
Mark Fenvik
Najveća zvezda među gostujućim arhitektama je Mark Fenvik, Britanac koji je karijeru ostvario u Španiji i koji se iskazao kao stručnjak za stadione. On je za Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru 2022. godine projektovao tri stadiona, među kojima je demontažni „947“ napravljen od transportnih kontejnera.
Sa tom reputacijom, neko ga je pozvao u Beograd. Do sada je dobio tri posla.
Prvi njegov realizovani projekat je Savski trg – ponos i dika ovdašnje državne i gradske vlasti. Savski trg izgleda kao tribina za političke govore, izdignut je, zbog čega zgrada Železničke stanice, kulturni spomenik, izgleda kao da je u rupi. Ali, koga briga.
Druga dva – Nacionalni stadion i Ekspo 2027. se uveliko grade.
Stadion i Ekspo
Predsednik Vučić je u prvoj polovini prošle godine rekao da će Surčin dobiti Nacionalni stadion, „zato što nemamo stadione, zato što ljudi vole da gledaju fudbal“. Nije detaljisao.
Ubrzo nakon toga, u junu, Srbija je izabrana da organizuje Ekspo 2027. Taj uspeh je ostvaren, reko je predsednik, i zahvaljujući projektu arhitekte Fenvika s kojim je Srbija konkurisala, i time ga učinio poznatim domaćoj javnosti. Nije objasnio zašto nacionalne boje, za koje se vlast bori čak i dvoauzbučnom tastaturom, nije branio neko od naših renomiranih arhitekata, niti zašto je izabran baš Fenvik, pogotovo što je na Savskom trgu pokazao kako radi. A pre svega, zašto za tako važan posao nije organizovan konkurs. Nije pomenuo ni da Fenvik radi i Stadion.
Sledeći put ga je javno pomenuo 1. maja ove godine, povodom početka radova na Nacionalnom stadionu. Rekao je da je projekat radio „Mark Fenvik, on je jedan od najboljih u svetu, on je radio onaj kontejner stadion u Kataru i one najbolje na kojima smo igrali.“
Tada je postalo jasno da je Fenvik pozvan u Beograd pre svega zbog Stadiona, a da su Ekspo i Savski trg bili naknadno pridodati poslovi, što je, nikad nećemo saznati zašto, odgovaralo i njemu i njegovom poslodavcu.
A gde je tu Srbija
Mark Fenvik je o Stadionu rekao da će to biti „prvi ’zeleni’ i prvi održivi stadion na svetu, sa drvećem koje će formirati fasadu. Posetioci će moći da se šetaju kroz zelenilo na njegovim različitim nivoima. Fasada od drveća stvaraće dodatnu lepotu jer će se tokom godine kroz godišnja doba menjati“.
A o Ekspo-u je objasnio da je upravo Ekspo ono pravo što će predstaviti „modernu Srbiju“. O sebi je rekao da je čovek koji „ideje za projekte crpi i u tradiciji“, pa zato njegov projekat ima „referencu na Teslu“ i sudeći da je Ekspo specijalizovana izložba za sport i kulturu, referiše se i „naravno na sportiste poput Đokovića ili košarkaše“.
Ekspo je niz jednoličnih, pravougaonih identičnih objekata nalik na fabričke hale. Ili na barake. Nije jasno šta ovde asocira na Teslu. Na Đokovića i košarkaše možda bi mogao da podseti ravan krov budućih objekata, zato što oni igraju po ravnom pravougaonom terenu. Na Srbiju, ama baš ništa: Fenvikove hale su bezlične i mogle bi da se nalaze u bilo kojoj državi na svetu.
Ostali
Pobrojmo i mesta u Beogradu na kojima će, ili već jesu, intervenisati i drugi gostujući arhiteksti.
Danijel Libeskind treba da preoblikuje deo od marine Dorćol do Ade Huje; Stanislav Fiala – od marine Dorćol pravi novi Beograd na vodi; Jan Gel je zadužen za park Ušće; „Skidmor, Ovings i Meril“ (SOM) – Belgrade tower: Arup je uprojektovao enterijer zgrade Filharmonije (tehnologija, akustika…); Sou Fudžimoto je autor Beton hale; Volfgang Čaperel – novobeogradskog bloka u kome je Centar za promociju nauke; Ami Mur – Belgrade Sky; Kalison, RTKL – tržnog centra „Big“; Promontorio – dela Beograda na vodi; Najal Montgomeri i partneri – deo Beograda na vodi na kome je sad Beogradski sajam…
Svi oni nameću Beogradu arhitekturu koja nema nikakve veze sa njim. Kao da ga nikad nisu videli.
Trenutak u životu koji je mnogo više od izuzetnog fizičkog napora – to je suočavanje sa sopstvenim strahovima, testiranje volje i dobijanje odgovora na pitanje: Koliko sam spreman sebe da se žrtvujem za neko lepše sutra?
Tradicionalni projekat kompanije Lidl Srbija „Čisto iz ljubavi“ nastavlja se i ove godine, a osim dobro poznatih akcija uklanjanja otpada iz prirode, obuhvatiće i edukativne radionice namenjene organizacijama i udruženjima građana iz cele zemlje. Nakon učešća na pomenutim radionicama, odabrani akteri civilnog sektora imaće priliku da, uz podršku kompanije, sprovedu akcije čišćenja i time pokrenu pozitivne ekološke promene u svojoj lokalnoj zajednici
Irski pisac Tim MekGavan proveo je čitav mart u Beogradu kao gost književne rezidencije, jednog od programa Beogradskog irskog festivala. Svakog dana je pisao dnevnik. “Vremenu” je ustupio deo svojih utisaka o protestima, 15. martu, studentima... “Masa odaje počast žrtvama iz Novog Sada uobičajenom tišinom. A potom, tiho se otvara nabor u velikoj gomili ljudi. Onda počinju krikovi kao iz horor filma”, zapisao je o takozvanom zvučnom topu
“Pozorište je veoma opasno oružje” – govorio je Mejerhold. Rečenica koju je napisao 1920. godine i danas odjekuje i postavlja pitanje: “Zašto?”
Knez Miloš je za narod bio neko kome “niko ništa ne sme”, neko ko je bio gazda u svom “domaćinstvu” Srbiji, ko se davno pokazao kao kadar gospodar koji razume seljaka kao niko i koji zna da ga zaštiti od gospode koju i sam prezire i trudi se da se ne “zapati previše”
Još danas prave antirežimske stranke dosta toga mogu da dobiju. Ukoliko ostanu pasivne i oklevaju, već sutra će izgubiti sve
Na mestu susreta privida i stvarnosti nalazi se nož u rukama građanke koja je skoknula do prodavnice po konzervu graška, pa onda tu konzervu, onako u mimohodu, hitnula na omraženi lik
Psihički labilna žena u Nišu nije napala slučajnog prolaznika, nego je napala ciljano. A ko je to mesecima crtao metu na čelu Natalije Jovanović i mnogih drugih?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
