Babaroga, Šuminka i ostale Muma Paduri

Vlasi iz Srbije i Rumuni iz Banata čuvaju verovanje u Mumu Paduri, Šumsku Majku, koje postoji još od vremena politeističkih religijskih kultova starobalkanskog stanovništva. Pa ipak, ne zna se pouzdano da li je ona dobra ili zla vila.

Jer, Šumska Majka je oličenje izuzetne dobrote, ali i neizmernog zla. Smatra se gospodaricom šume i zaštitnicom žena. Zamišlja se kao lepa žena razvijenih grudi, raspletene duge kose i dugih noktiju, koja živi u šumi po kojoj hoda gola ili odevena u dugu belu haljinu. Može biti visoka kao kuća i mala poput zeca, ali isto tako može se pretvoriti u ružnu staricu sa velikom glavom, očima i zubima koji su oštri poput srpa. Može da se pretvori u plast sena, ćurku, kravu, svinju, psa, konja ili kozu. Predstavljena je i kao žena koja podseća na drvo sa dugom neurednom kosom, sa dugim pletenicama poput zmije, koje joj se spuštaju od glave do pete. Pojavljuje se noću, ali ponekad i tokom dana i u sumrak. Pri susretu sa ljudima, ne želi da im nanese zlo. Od ljudi se brani tako što ih gađa kamenjem, a plaši se pasa. Zavodi smrtne muškarce, pa postoji veliki broj priča u kojima su oni koji su je susretali često sa njom vodili ljubav. Često namamljuje putnike koji se zadese noću u šumi u svoju kolibu, a može se videti kako noću hoda ili igra oko vatre. Važi i za zaštitnicu bremenitih žena i novorođenčadi, ali ih je često i napadala donoseći bolest deci. Zaštitnica je i zlih duhova koji naseljavaju područje u kome živi. Ukoliko je neko sretne ili čuje njen glas, nikako ne sme da je imitira. Ako se njen glas čuje u blizini neke kuće, nagoveštava smrt nekog od ukućana. Može brzo i sa lakoćom da prelazi velike razdaljine, hoda poput duha, sakriva se u žbunju i grmlju, na poljima ili na raskrsnici. Kreće se peške ili na konju koji ima devet srca. Kada se pojavi, donosi vetar, loše vreme, u kuće ulazi u ponoć uz jaku lupnjavu na vratima kuće i u prozore.

U staroj srpskoj narodnoj tradiciji poznata je kao Babaroga. Njome se pretilo deci da će ih odneti ukoliko budu nevaljala. Verovalo se da živi u šumi i da je izuzetno ružna, pogrbljena, krezuba, sa malim rogom na čelu.

U rumunskom okrugu Bistruica veruju da Muma Paduri noću cvili gledajući u mesec, ali i da se pojavljuje u kućama ljudi koji žive u blizini šuma i traži im češalj i maslac kako bi svoju kosu učinila lepšom. Jedna rumunska priča govori kako je Šumska Majka pokušala da skuva čorbu od jedne devojčice, ali ju je njen brat gurnuo u peć i spasao sestru. Slične priče nalazimo u većini indoevropskih kultura, najpoznatija je ona o Ivici i Marici. Ukoliko se neko na dan Preobraženja (19. avgust) zadesi u šumi sakupljajući lešnike, divlje jabuke i kruške, i ukoliko se oglasi Muma Paduri kuknjavom i plakanjem, treba joj ponuditi plodove koji su sakupljeni tog dana. Srpsko stanovništvo u Rumuniji u neposrednom okruženju vlaškog govornog područja, u selu Svinjica uz severnu obalu Dunava, Mumu Paduri zove Šuminka i pripisuje joj iste osobine kao i Vlasi.

I u mitologijama drugih naroda postoje slične boginje i demoni. Bugarska Gorska Majka ima slične osobine, s tim što je stara, sa dugim isturenim zubima i kravljom glavom. I ona napada decu, ali ih i leči. Rusi imaju Baba Jagu, Poljaci Mamonu, Česi – Lesli Pani, a Grci Artemidu i Dijanu. Amalgam vlaške religije i hrišćanstva predstavlja verovanje o Mumi Paduri kao Adamovoj ženi, koja je nakon svađe s mužem napustila Raj i postala demon.

Tokom terenskog istraživanja po istočnoj Srbiji, naišao sam na priče o susretima sa Mumom Paduri. Petar Grujić (1953) iz Bukovske mi je kazivao o svom susretu sa njom. „Radio sam sa konjima u šumi, proleće je bilo, krenula je kiša da pada i mi smo prestali da radimo, vezali smo konje, zapalili smo vatru i zaspali. Jedan od mojih kolega se probudio i granom me podbada da se probudim i pogledam u onom pravcu. Primetili smo ženu kako sedi i probudili i trećeg kolegu koji je bio sa nama. Ukazala nam se žena koja je imala crnu dugu kosu poput gavrana. Gleda ona nas, gledamo mi nju, i u jednom trenutku, ona je podigla svoja krila i poletela ka nebu, a grane su se spustile sve do zemlje. Ja sam čuo i od starih kako su oni pričali da nije dobro ukoliko je sretneš da pričaš jer ćeš ostati nem za čitav život, bilo je toga dosta, pričali su meni stari.“

Jedino sam od kazivača Mike Vojvodanovića iz sela Blizana čuo da je imao seksualni kontakt sa Mumom Paduri. Tada sam bio u srednjoj školi, a Mika je odavno umro, pa ću njegove reči parafrazirati kako ih se sećam. „Bio sam tada još momak i nisam bio oženjen, krenuo sam ja tako u lov tu gde ima kuću Ilija Golubović, onaj što je bio manipulant u ŠIK-u, i bre, krene neko nevreme. Odjednom se ispred mene pojavi lepa žena sva u belom obučena. Ćuti ona, ćutim ja, kad odjednom nešto mi se pomuti u glavi i mi jedno preko drugog i trajalo je to mnogo, pravo da ti kažem. Bre, nije me puštala. Okrenuo sam se na stranu, kad ona odjednom nestade. E, posle toga nikada mi se nešto slično nije desilo.“

Mnogo kazivača mi je ispričalo da se Muma Paduri odavno nije čula. Kazali su da je to zato što su se ljudi odselili. Ranije, kad je tu bilo ljudi,češće se čula zato što je nagoveštavala njihov odlazak. Zato su ti zaseoci ostali pusti ‒ objasnili su mi.To su zaseoci u predelu Zvižda, Gornjeg Peka i Poreča. Ovo objašnjenje me je poprilično iznenadilo.

Mit o Mumi Paduri spada u kategoriju priviđanja, u kompleks verovanja vezanih za kontakt sa onostranim, koje se ostvaruje putem priviđanja. Ovaj deo naše mitologije nauka nije detaljno proučila.