Aluloza je vrsta šećera koja je prvi put identifikovana u listovima pšenice 1940-ih godina. Otada je ostala retko korišćena i slabo istražena.
Tako je bilo sve do devedesetih, kada je Ken Izumori, profesor na Fakultetu za poljoprivredu Univerziteta Kagava u Japanu, u tlu otkrio mikroorganizam koji uz pomoć enzima pretvara fruktozu u alulozu, piše Dojče vele (DW).
Nakon još dve, tri decenije istraživanja, aluloza stiče sve veću popularnost kao zaslađivač ili alternativa šećeru u Sjedinjenim Državama i Južnoj Koreji, gde je odobrena za komercijalnu upotrebu.
Aluloza (poznata i kao D-aluloza i D-psikoza) se smatra retkom jer se u malim količinama nalazi u smokvama, grožđicama, kiviju, pšenici, javorovom sirupu i melasi.
Ocenjuje se da ima oko 70 odsto slatkoće običnog šećera (saharoza), ali u odnosu na njega ima samo 10 odsto kalorija. Čak se reklamira kao proizvod bez kalorija, koristan za kontrolu telesne težine ili pogodan za osobe sa dijabetesom tipa 2.
Da li su ove tvrdnje naučno potkrepljene?
Da li je aluloza zaslađivač bez kalorija?
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je upotrebu aluloze u hrani kao „opštepriznato bezbednu“.
Međutim, Evropska unija, Kanada i druge zemlje smatraju alulozu novom materijom čije korišćenje još ne može da se smatra bezuslovno bezbednim.
Zbog toga naučnici i dalje istražuju efekte aluloze na ljudsko telo.
Nedavna istraživanja pokazuju da telo apsorbuje alulozu, ali je ne „metabolizuje“, što znači da zaista može biti bez glukoze i kalorija.
Drugim rečima, telo ne prepoznaje da aluloza sadrži energiju u formi kalorija, te je „prevareno“ da izlučuje većinu kalorija.
To može učiniti alulozu korisnom za ljude koji žele da izgube na težini, ali i dalje žele povremeno da uživaju u nečemu slatkom. Iz istog razloga, aluloza može biti pogodna i za one na ketodijeti – dijeti sa minimalnim unosom ugljenih hidrata (šećer je ugljeni hidrat).
Takođe postoje dokazi da aluloza, za razliku od šećera, ne uzrokuje karijes.
Kako aluloza stoji u poređenju sa šećerom?
Postoje tvrdnje da aluloza ne povećava nivo šećera u krvi.
Glikemijski indeks (GI) rangira hranu prema tome koliko brzo se vari i povećava nivo glukoze u krvi.
Čist šećer povećava nivo glukoze u krvi za 65 na skali od 0 do 100.
Beli hleb ima GI od 100 – dugo se vari i značajno podiže nivo glukoze u krvi.
S druge strane, ima dokaza da aluloza uopšte ne povećava nivo glukoze u krvi.
Da li je pogodna za osobe sa rizikom od dijabetesa tipa 2?
Zbog toga što – kako se čini – nema uticaj na nivo glukoze ili insulina u krvi, mogla bi biti idealna alternativa šećeru za osobe sa dijabetesom tipa 2 ili one koji su pod rizikom.
Studije su pokazale da čak ni visoke doze aluloze nisu uzrokovale fluktuacije nivoa glukoze kod osoba sa dijabetesom ili kod zdravih osoba.
Neka istraživanja su otkrila da konzumacija aluloze smanjuje nivoe glukoze i insulina nakon obroka, kao i njihove fluktuacije u krvi.
To bi mogla biti dobra vest za osobe sa dijabetesom, kod kojih ne može efikasno da se reguliše nivo šećera u krvi.
Međutim, potrebno je više dokaza iz većih kliničkih studija kako bi se potvrdilo da je aluloza korisna za osobe sa dijabetesom.
Da li prirodno uvek znači zdravo?
Aluloza nema jak naknadni ukus, što je čini korisnim zaslađivačem za komercijalne proizvode poput čokolade.
„Smanjili smo kalorije (u našoj čokoladi) za do 40 odsto zamenjujući šećer nečim što je gotovo bez kalorija“, rekla je Mišel Oten, osnivačica kompanije GOALZ, koja koristi samo alulozu za zaslađivanje svojih proizvoda.
Oten je rekla da su želeli „nešto što se nalazi u prirodi, a ne što je stvoreno u laboratoriji igranjem sa molekulima“. Ali etiketa aluloze kao prirodne i zdrave može biti i varljiva.
Na primer, postoje indikacije da unos većih količina aluloze može izazvati stomačne tegobe, dijareju, nadimanje ili gasove.
Beli šećer je prirodan, baš kao i aluloza. Potiče od šećerne repe ili šećerne trske. Zapravo, moguće je napraviti alulozu od fruktoze (voćnog šećera) promenom njenog hemijskog oblika pomoću enzima.
Lista zdravstvenih problema povezanih sa konzumacijom šećera je duga. Samo da navedemo nekoliko: dijabetes, bolesti srca, depresija, karijes, loša koža, rak. Dakle, prirodno ne znači uvek i zdravo.
Zaključak
Što se tiče aluloze kao alternativnog zaslađivača, mnogi regulatori tvrde da nije štetna za konzumiranje, posebno u poređenju sa šećerom. Međutim, potrebne su dodatne studije kako bi se utvrdilo da li aluloza ima povoljan uticaj na zdravlje.
