Meridijani

Havana: Ponovo u javnosti

Kubanska televizija objavila je u nedelju snimke Fidela Kastra, prve posle četiri meseca. Fotografiije su napravljene posle sastanka kubanskog lidera sa Non Duk Manom vođom vijetnamske Komunističke partije. Fidel Kastro nije se pojavljivao u javnosti od jula prošle godine, otkad je zbog stomačnih komplikacija zadržan u bolnici. Na fotografijama sa vijetnamskim liderom pojavio se u trenerci i, kako izgleda, u mnogo boljem stanju nego pre četiri meseca. To je bilo njegovo sedmo „slikanje“ od jula prošle godine. Iako se prošle nedelje sastao sa kineskom delegacijom, snimci sa tog susreta nisu prikazani u javnosti. Zdravstveno stanje Fidela Kastra je još uvek državna tajna, tako da kruže razne spekulacije o tome kako se zaista oseća. Viši kubanski zvaničnici redovno izjavljuju da je na putu da se potpuno oporavi i da je pitanje vremena kada će ponovo preuzeti svoje dužnosti. O njegovom zdravstvenom stanju redovno govori i njegov glavni saveznik, venecuelanski predsednik Hugo Čaves, koji je pre desetak dana pokazao pismo sa Fidelovim potpisom, kao dokaz da se on uspešno oporavlja. Kubanski lider se pre dve nedelje obratio javnosti autorskim člankom u jednim kubanskim novinama, gde je napisao da je imao nekoliko operacija, od kojih prva nije bila uspešna. Prema najavama lekara, sada najveći problem predstavljaju njegove godine (80), ali je Kastrovo zdravstveno stanje stabilno.

Hag: Bojkot

Čarls Tejlor (59), bivši predsednik Liberije, odbio je da se u ponedeljak pojavi pred sudom za ratne zločine u Hagu. Na otvaranju suđenja bio je prisutan samo njegov advokat, koji je i sam brzo napustio sudnicu. U pismu koje je uputio sudu naveo je da „ne može da učestvuje u šaradi koja neće doneti pravdu narodima Liberije i Sijera Leonea“. On takođe odriče legitimnost suda u Hagu. Džulija Sebutinde iz Ugande, glavni sudija u procesu protiv Tejlora, potom je odlučila da se suđenje nastavi u njegovom odsustvu. Čarls Tejlor učestvovao je u građanskom ratu u Liberiji od 1989, i bio je jedan od glavnih gerilskih komandanata. Rat je završen 1997, kada je on izabran za predsednika. Tokom devedesetih pomagao je jednu od strana u građanskom ratu koji je u to vreme besneo u Sijera Leoneu. Tužilaštvo ga tereti da je oružjem, municijom i novcem snabdevao Revolucionarni ujedinjeni front (RUF), gerilsku organizaciju u Sijera Leoneu. RUF se tereti za zločine protiv civilnog stanovništva u toj afričkoj zemlji. U optužnici koja ima 11 tačaka, bivši liberijski predsednik optužen je za ratne zločine, zločin protiv čovečnosti i povrede međunarodnog humanitarnog prava, zbog njegove uloge u građanskom ratu u Sijera Leoneu. Očekuje se da će saslušanje trajati najviše 18 meseci, a Velika Britanija je ponudila hapšenje Tejlora ukoliko on bude osuđen. Suđenje je najpre trebalo da se održi u Sijera Leoneu, ali je zbog bezbednosnih razloga odlučeno da se održi u Hagu. On je prvi afrički lider kome se sudi pred jednim međunarodnim sudom za ratne zločine.

Bogota: Oslobađanje gerilaca

Kolumbijske vlasti oslobodile su Rodriga Granda, jednog od glavnih vođa Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC), najveće levičarske gerilske organizacije u toj zemlji. Granda je poznat i kao ministar inostranih poslova FARC-a. Njegovo oslobađanje usledilo je na zahtev francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u nadi da će gerilci osloboditi Ingrid Betankur, bivšeg kandidata za kolumbijskog predsednika, koja ima i francuski pasoš. Ona je kidnapovana pre više od pet godina. Nikola Sarkozi pozdravio je gest kolumbijskog predsednika i izrazio nadu da će gerilci postupiti na isti način. Kolumbijski predsednik Alvaro Uribe ranije je najavio oslobađanje 200 pritvorenih pobunjenika, kao jednostrani gest dobre volje, u nadi da će i FARC odgovoriti na isti način i osloboditi 56 talaca koje godinama drži. Prvih 50 oslobođeno je u utorak. Među taocima koje drže gerilci nalaze se i trojica Amerikanaca, koji su kidnapovani 2003. FARC još nije zvanično odgovorio na oslobađanje Granda, ali je prošlog vikenda izdao kominike, u kome se vladin gest karakteriše kao obična farsa. Oni tvrde da većina zatvorenika koje vlada želi da oslobodi čine dezerteri ili obični civili koje su vlasti greškom uhapsile kao gerilce. Eventualnu razmenu zatvorenika mogu razmotriti jedino ako im vlada garantuje stvaranje demilitarizovane zone, kao sigurnog mesta za pregovore, što predsednik Kolumbije odbija da učini.

Madrid: Predlog za himnu

Španski opozicioni lider Marijano Rahoj pokrenuo je inicijativu u parlamentu da se oformi komisija koja bi sastavila tekst nacionalne himne. On smatra da bi, poput Francuza ili Britanaca, koji mogu da otpevaju svoje himne, i Španija trebalo da dobije tekst koji bi išao uz melodiju. Rahoj smatra da bi komisiji bilo dovoljno tri meseca da dostavi prve predloge. Njegova inicijativa privukla je pažnju, a uživa i izvesnu podršku. Mnogi smatraju da bi bilo lepo da mogu da otpevaju himnu, na fudbalskoj utakmici, na primer. Ipak, kako je Španija zemlja sa izraženim podelama i separatističkim tendencijama, biće teško sastaviti tekst koji bi zadovoljio sve, i sa kojim bi cela država mogla da se identifikuje. Španski Kraljevski marš je jedna od najstarijih i napoznatijih himni u Evropi, koristi se još od kraja XVIII veka. U prošlosti je bilo nekoliko pokušaja da se vojnoj melodiji dodaju reči, i nijedan nije uspeo. Ako ovaj prođe, španski ministar inostranih poslova Migel Anhel Moratinos najavio je da će strasno pevati novi tekst.