Meridijani

Istanbul: Masakr u sinagogama

Slutnje turskih zvaničnika da je Al Kaida, a ne neka domaća esktremistička islamska organizacija, umešala prste u sinhronizovane napade na sinagoge u Istanbulu, potvrđuju se kao tačne. Odgovornost za napade u kojima su poginule 24 osobe, a više od 300 ih je ranjeno preuzela je organizacija pod nazivom Brigade Abu Hafs al Masri oglasivši se preko londonskih medija na arapskom i tv-stanici Al Džazira. Ova teroristička organizacija, povezana s Al Kaidom, u proglasu je objavila da je izvršila napade na sinagoge jer je znala da će se u tom trenutku u jednoj od njih nalaziti izraelski obaveštajci. Samoubilačke napade izvela su dvojica vozača kamiona koji su aktivirali eksploziv ispred sinagoge Neve Šalom, najveće u gradu, i izraelske sinagoge Bet u trenutku dok su se vernici u drugoj okupili za sabat a u prvoj na službi praznika bar micva. Među žrtvama je bilo i mnogo slučajnih prolaznika i stranih turista. Poginuo je i policajac iz obezbeđenja sinagoge koji je prišao vozaču samoubici da ga upozori da ubrza vožnju dok prolazi pored jevrejskog hrama. Ovaj trenutak zabeležile su i kamere koje su postavljene oko sinagoge iz bezbednosnih razloga. „Ovo je tek početak“, upozorila je teroristička organizacija koja je preuzela odgovornost za zločin. „Tako nam Boga, svi Jevreji sveta ima da zažale što su njihovi ljudi pomislili da okupiraju islamske zemlje.“ Ova grupa „pohvalila“ se da stoji i iza niza drugih napada, a naročito napadom na sedište UN-a u Bagdadu prošlog avgusta. Predstavnici jevrejske zajednice koja u Istanbulu broji oko 25.000 ljudi, ali i izarelski zvaničnici smesta su iskazali solidarnost s turskim vlastima, a u pomoć pri istrazi pritekle su spasilačke ekipe i obaveštajni eksperti iz Izraela. Policija ispituje DNK iz tkiva vozača samoubica, a turski premijer Redžep Tajip Erdogan izjavio je da će istraga i analiza DNK razrešiti mnoge dileme. Turski zvaničnici kažu da su dobijali upozorenja da će biti terorističkih napada, ali je bilo teško preduprediti takve napade. Sami Kohen, komentator lista „Milijet“, kaže da se Turska odavno nalazi na listi Al Kaidinih meta. Turska je, prema mišljenju islamskih ekstremista, prebliska Zapadu i Izraelu. Ona je prva zemlja s većinskim muslimanskim stanovništvom koja je s Izrealom uspostavila diplomatske odnose, još 1949, i od tada s Izraelom tesno sarađuje i na bezbednosnom planu, naročito u suzbijanju radikalnih islamskih militantnih grupa. Kao članica NATO-a, nedavno je Sjedinjenim Državama ponudila da turske trupe učestvuju u mirovnim operacijama u Iraku, iako je svoju ponudu povukla zbog velikog otpora Iračana. „Tokom hladnog rata na meti terorizma najčešće je bila Nemačka. Njenu ulogu sada je preuzela Turska“, smatra Ilter Turan, profesor političkih nauka na univerzitetu Bilgi u Istanbulu.

Sen Nazer: Udes na proslavi

Svečane proslave povodom krštenja luksuznog broda „Kvin Meri 2“ pretvorila se u tragediju kada se srušio brodski most na kome su se okupili inženjeri i radnici s porodicama da proslave završetak luksuzne lađe, najveće i najskuplje ikada sagrađene. U nesreći je poginulo 15 osoba, preko 30 ih je povređeno a uzrok nesreće i dalje je nepoznat. Izgradnja broda-hotela koštala je 800 miliona dolara, a konstruktor je francuska kompanija Alstom Marine. Visok je kao zgrada od 23 sprata, dugačak je 345 metara i težak oko 150.000 tona. Na njemu može da se smesti 2620 putnika i 1253 članova posade, a sirena se čuje i sa udaljenosti od 15 kilometara. Motor od 157.000 konjskih snaga može da razvije maksimalnu brzinu od oko 30 čvorova. „Kvin Meri 2“ trebalo bi da se otisne na svoje prvo krstarenje iz sautemptonske luke ka Njujorku 12. januara sledeće godine. Najjeftinija karta koštaće oko 40.000 evra, a luksuznije kabine imaće i batlere.

Hamburg: Deportacija

Vlasti u Hamburgu verovatno smatraju da sestre Opong, Gifti (12) i Silvija (13) predstavljaju veliku opasnost za Nemačku čim su rešile da devojčice deportuju u rodnu Ganu, iako njihova majka ima ispravnu dozvolu za boravak u Nemačkoj i uprkos tome što u Gani devojčice nemaju nikakvu rodbinu koja bi se o njima starala. Vlasti, međutim, smatraju da se zakon mora poštovati dosledno i da devojčicama sledi deportacija, jer su u zemlju ušle bez važeće vize. Takve osobe se po zakonu deportuju u mesto odakle su došle. Slučaj je razbuktao strasti u Hamburgu, koji je doskora važio za jedan od najliberalnijih gradova u Nemačkoj, ali gde odnedavno raste antiimigrantsko raspoloženje, što je i dovelo na vlast desničarskog gradonačelnika iz novostvorene Stranke reda i zakona. U Hamburgu živi na hiljade izbeglica iz Avganistana i iz bivše Jugoslavije, kao i velik broj imigranata iz zapadne Afrike. Majka Silvije i Gifti je od nemačkih vlasti pre deset godina dobila azil. Posle izvesnog vremena udala se za nemačkog državljanina nakon čega joj je odobren stalan boravak u zemlji. Silviju i Gifti ostavila je na čuvanje sestri koja odnedavno više ne želi da se stara o njima. Nemačke vlasti uskratile su devojčicama vizu, ali ih je majčin prijatelj pre nekoliko meseci iznenada doveo u Hamburg i predao ih majci. Hamburška policija nedavno je otkrila da devojčice nelegalno borave u zemlji i pokrenula postupak za deportaciju. Prvaci desničarske stranke pohvalili su se da je broj deportacija utrostručen od kada su oni došli na vlast u Hamburgu i da sada iznosi oko 500 mesečno.