Veliko spremanje

Gostovanjem njujorške trupe La Mama sa predstavom Sedmorica protiv Tebe u režiji Elen Stjuart (24. avgust) u Narodnom pozorištu počela je sezona 2001/02. koju je, na kraju prošle, Ljubivoje Tadić, v.d. upravnik, najavio kao izuzetno važnu za buduće poslovanje Narodnog pozorišta, čak kao prelomnu.

Da bi je pripremili, iskoristili su letnju pauzu. Definisani su repertoar i način rada kolektiva, odnosno Statut pozorišta i sistematizacija radnih mesta. Repertoar nove sezone nazvan je „Preispitivanja“, a projekat po kome će Narodno pozorište ubuduće funkcionisati „Program napretka“.

Statut Narodnog pozorišta biće predat Ministarstvu kulture do kraja septembra. Ljubivoje Tadić naglašava da je statut po kome sada rade iz 1986. godine, a da se od tada promenila struktura Pozorišta. „Opera i Balet odavno nisu ista jedinica, sad imamo kompjuterski centar, a uspostavila se potreba da tehnička služba bude jedinstvna. Te promene su deo prakse i trebalo ih je ozvaničiti da bi moglo da se napreduje.“

MNOGO ILI MALO: Sistematizacija je iz još ranijeg vremena, iz 1966. godine. Njeno ažuriranje, očekuje Ljubivoje Tadić, uspostaviće ravnotežu između broja zaposlenih i potreba repertoara, i rešiti taj večiti i nerešiv problem. „U Pozorištu je 1. jula bilo 695 zaposlenih. U aprilu smo imali 71 predstavu i 100 proba, i za tu količinu posla taj broj zaposlenih nije veliki. Ako planiramo povećanje produkcije i gostovanja, taj broj nije veliki. A ako planiramo smanjenje, onda jeste. Ne vidim zašto bismo pribegli toj drugoj varijanti, niti mislim da će bilo ko to od nas tražiti. Naravno da ćemo promeniti broj zaposlenih, ali sumnjam da će biti otpuštanja. Ima mnogo ljudi koji iz objektivnih razloga ne mogu da se uključe u radni proces, to se najviše odnosi na baletske igrače, naše umetnike koji su na kraju karijere ali koji po sili zakona ne mogu da odu u penziju jer tu zakon zaista primenjuje silu. To su ljudi koji ne mogu da odu u neku vrstu zdravstvene penzije jer su po kriterijumima komisije radno sposobni, ali po kriterijumima posla – nisu. Ministartvu kulture i drugim nadležnim ministarstvima poslali smo predlog kako bi mogao da se reši ovaj problem. Takođe, u okviru ansambala napravili smo spisak angažovanosti svakog zaposlenog, pa očekujem da ćemo tako doći do tačnog broja ljudi koji rade maksimalno. Često pričam anegdotu koja se meni desila a dobar je primer za problem sistematizacije i broja zaposlenih: u moju kancelariju došla je jedna žena iz Tehnike i tražila da joj kažem šta treba da radi; rekla je da je u Narodnom pozorištu 25 godina, ali da ne zna šta joj je posao.“

Istovremeno sa smanjivanjem broja zaposlenih ali neuposlenih, radi se na jačanju ansambala. „Nedostaju nam ljudi u Drami i Orkestru. Četrdset zaposlenih muzičara prisutno je i na operskim i baletskim predstavama, imaju 28 dolazaka mesečno, a treba nam još 20. Kad bismo ih zaposlili, smanjili bismo broj honoraraca. Cilj nam je da ansambl Drame bude veliki, trenutno je najmanji u novijoj istoriji. Kad sam došao u Narodno pozorište pre 19 godina, bilo je 75 glumaca, sedamdestih godina bilo ih je stotinu, a sad samo 44. Naši najstariji glumci su Marko Nikolić, Mida Stevanović, Boško Puletić. Taj ansambl zaslužuje da bude ojačan u svim generacijama.“ Za sve promene ove vrste, tvrdi Ljubivoje Tadić, u kolektivu nema otpora.

KRITERIJUMI: Letnjim radovima u Narodnom doprinelo je i Ministarstvo kulture koje „bi trebalo da bude naš saradnik a ne služba koja nam uplaćuje novac“. Najnoviji rezultat te saradnje: “ Preći ćemo sa opšteg kolektivnog ugovora na pojedinačne, a to je vezano i za našu sistematizaciju, pa i za Statut.“ Time Narodno pozorište prejudicira Zakon o pozorištu koji ne postoji i kome je formulisanje pojdinačnih ugovora najveća kočnica. „Ubeđen sam da će Zakon o pozorištu nastati i iz nekih iskustava i potreba koje mi imamo. Pored tih famoznih ugovora, postavlja se pitanje šta sa Operom i Baletom, znači – da li doneti poseban Zakon o Narodnom pozorištu, ili poseban odeljak koji se tiče Narodnog pozorišta.“

Tokom leta nije rešeno pitanje v.d. statusa upravnika Pozorišta, nije postavljen Upravni odbor, niti novi direktor Drame. Ljubivoje Tadić smatra da njegovo postavljanje nije problem i da su zvanično iz Ministarstva dobili potvrdu da je to u proceduri, ali nepotpuni Upravni odbor jeste. Nakon odlaska Nikite Milivojevića o Drami vodi računa tim koji priprema repertoar, a to su Miloš Krečković, Slavko Milanović i Miomir Petrović. Neko od njih će biti direktor, kaže Tadić. Jedna od najčešće u javnosti pominjanih primedbi na rad Ljubivoja Tadića upravo su saradnici. Smatra se da ih je birao ne po kvalitetu već po partijskoj pripadnosti, po kriterijumu koji je bio odlučujuć i za njegovo imenovanje na mesto v.d. upravnika. „Da me nije partija imenovala dokazuje i odugovlačenje postavljenja. To je bila želja većine zaposlenih. Jedno od tumačenja koje smo dobili iz Ministarstva zašto nije dosad bilo imenovanja upravnika i Upravnog odbora jeste da je ta stvar na DOS-u. Tako da ako CK DOS-a kaže da može ono što hoće zaposleni, reći ćemo u redu, neka postave svog čoveka. Što se tiče saradnika, nije tu bilo partijske pripadnosti, sa nekima sam radio ranije, i to je sve. Grešaka je bilo, prosto sam očekivao da će neka rešenja biti bolja nego što jesu. Samur Ranković, član orkestra, samo je on moj pomoćnik, sva ostala rešenja bila su privremena. U izgradnji sistema bilo je potrebno da ti ljudi budu na izdvojenim mestima. Sada će, na primer, direktor tehnike biti ujedno i pomoćnik upravnika za tehnička pitanja.“

PROGRAM: Ni problem finansiranja ovog leta nije rešen. „Tu najviše vučemo inerciju prošlih vremena. Uspeli smo da produkciju odvojimo od ostalih troškova. Sad imamo odvojen račun za plate, one su jednako iste i male, za materijalne troškove održavanja tokom mseca, i za produkciju. Sad bi trebalo napraviti neku projekciju finansija za iduću sezonu. Programi saradnje sa stranim pozorištima teraju nas da pravimo repertoar za 2003. godinu, a mi teško da možemo da sklopimo finansije i za iduću.“ Odlučeno je da se radi više jeftinijih projekata. Već je smanjena kalkulacija za scenografiju i kostim za balet Romeo i Julija; bila je četiri i po miliona dinara. „Našli smo rešenja u samom pozorištu. Isto smo postupili i sa predstavom Amadeus. Prvu verziju scenografije nismo mogli da izvedemo. Ranijih godina ona bi bila u rangu velikih scenografija, ali ne nešto ekstra, ove godine to nismo mogli. To je bio i osnovni problem što Amadeus nije izveden u prošloj sezoni.“

Nije sigurno ni da li će biti izveden 1. oktobra, kao što je bilo najavljeno na kraju prošle sezone. Verovatnije je da će premijera ovog potencijalnog repertoarskog hita u režiji Jagoša Markovića biti tokom sezone, kad Sergej Trifunović i svi ostali glumci budu slobodni. Premijera predstave Stanje šoka u režiji Egona Savina, drugi projekat iz prošle sezone, biće 15. oktobra. Ljubivoje Tadić nabraja i ove planove Drame : Mileva Ajnštajn u režiji Vide Ognjenović, Četvrtu sestru Janoša Glovackog, Arsa Jovanović bi trebalo da režira tekst Semjuela Benšetira, Alisa Stojanović dramatizaciju romana Radoslava Petkovića Sudbina i komentari, Boro Drašković dramatizaciju romana Album Vladana Matića. Na sceni Peti sprat, zamišljenoj kao opozicija Velikoj sceni i sceni „Raša Plaović“, biće predstave za mlađu publiku Razotkrivanje, Nort fors, o mladima kojima je jedina preokupacija navijanje za Zvezdu, i Let iznad kukavičjeg gnezda. Prva premijera u Operi je Trubadur. Balet, pored Romea i Julije, priprema praizvedbu Doktor Džekil i Mister Hajd Vladimira Logunova, i Limeni doboš Isidore Stanišić. „Saradnje sa pozorištima iz drugih zemalja započete prošle godine biće nastavljene. Ove godine imaćemo savremenu englesku dramu, kao rezultat dogovora sa Kraljevskim nacionalnim teatrom iz Londona. U Operi će gostovati Ćećilija Gazdija u Andrijani Lekuvrer, a Andrijano Bočeli u Rigoletu. Milijana Nikolić pobedila je na konkursu u Milanskoj skali, gde je učestvovala u okviru naše saradnje. Nedavno sam se dogovorio sa Josipom Pejakovićem, direktorom Drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, da jedan naslov u ovoj sezoni bude zajednička produkcija. „To se nije desilo ni u velikoj Jugoslaviji.“

Na planiranje repertoara, kaže Ljubivoje Tadić, uticali su uslovi: „Onoliko koliko smo mi to odlučili da im dozvolimo. U Pozorištu je pozitivna atmosfera, oseća se želja za svim promenama koje će nas učiniti modernom kućom.“