Kventin Tarantino, Kill Bill: Cela krvava priča
Nije tajna da je Kventin Tarantino svoju četvrtu režiju zamislio kao jedinstvenu celinu. Ali u montaži, kada postalo je jasno da trajanje probija sve komercijalne granice, u postprodukciju se umešao producent Harvi Vajnstin sa ultimatumom: skraćivanje ili deljenje filma na dva poglavlja. Tarantino se, iz nužnosti, opredelio za ovo drugo, s tim da je danas jasno kako je to bilo samo privremeno rešenje. Kill Bill: Cela krvava priča zato nije tek produžena verzija – ona je konačno ispunjenje prvobitne autorske namere i film u obliku u kome je od početka i zamišljen.
Da se podsetimo… Kill Bill prati Nevestu (Uma Turman), ubicu koja pokušava da pobegne iz sveta nasilja, samo da bi je ubrzo sve sustiglo i to sa kamatom. Nakon što je izda Bil, čovek koga je volela svim srcem, Nevesta biva ostavljena da umre na probi sopstvene svadbe. Ali sudbina je imala drugačije planove. Naša junakinja se četiri godine kasnije budi iz kome i kreće u osvetnički pohod. Njena lista za odstrel sadrži pet imena, uključujući bivše kolege koje su pomogle Bilu da izvrši masakr na probi venčanja, a to su O-Ren Iši (Lusi Liju), Vernita Grin (Vivika A. Foks), Bad (Majkl Madsen) i El Drajever (Deril Hana). Naravno, tu je i Bil (Dejvid Karadin) – čije je smaknuće ostavljeno za kraj, kao “šlag na torti”.
U ovom objedinjenom izdanju Tarantinova vizija konačno diše punim plućima. Film teče prirodnije, ritam je organski, s prelazima između stilova, od špageti-vesterna do kung fu spektakla. Nova minutaža, sa oko 25 dodatnih minuta, donosi i antologijsku sekvencu u Kući plavog lišća koja je sada potpuno u boji, brutalnija nego pre, a najzanimljiviji dodatak je prošireni osvrt na mladost O-Ren Iši, realizovan u anime maniru sa željom da liku koji tumači Lusi Liju obezbedi dodatnu emocionalnu težinu. S druge strane “Izgubljeno poglavlje: Jukina osveta”, dodato posle odjavne špice i realizovano kroz estetiku video-igre Fortnite, jeste zabavno mada narativno suvišno – tako da je razlog za to što ova desetominutna animacija nije inkorporirana u sam film više nego očigledan.
Ipak, ono što ostaje netaknuto jeste sama suština filma, njeno srce i duša – a to je veličanstvena Uma Turman. Njena Nevesta nije samo akciona heroina već figura koja u svakom poglavlju menja oblik: ona je žrtva, ona je nemilosrdna osvetnica i maštovit krvnik, ona je majčinska figura i tragična junakinja. Teško je setiti se uloge koja je toliko fizički zahtevna, a istovremeno emotivno precizna i višeslojna a da je ostala bez nominacije za Oskara. Ali ni ostatak glumačke ekipe ne zaostaje: Lusi Liju daje O-Ren dostojanstvo i hladnu kompleksnost, u međuvremenu upokojeni Majkl Madsen (1957–2025) sada deluje još ubedljivije i letargičnije kao bipolarni Bad, dok je Deril Hana senzacionalna kao najotrovnija od svih otrovnica. Naravno, tu su i druge ključne uloge, a koje su ostvarili velikani žanra kao što su Soni Čiba (1939–2021), Majkl Parks (1940–2017) i, naravno, Dejvid Karadin (1936–2009).
Tarantinovi Ulični psi i Petparačke priče jesu remek-dela, to niko ne spori, a 2019. Tarantino je snimio svoj najzreliji film – Bilo jednom u Holivudu – ali Kill Bill i dalje zauzima posebno mesto u njegovoj filmografiji. Cela krvava priča je, pre svega, pogled na autora u zenitu razigranosti i kreativnog naboja – film koji se ne izvinjava zbog višaka, jer oni zapravo i jesu njegova suština, ono što ga čini tako posebnim. Kventin Tarantino ovde uspeva ono što je retkost – a to je da sve delove filma savršeno uklopi u celinu: scenario, glumu, muziku, montažu, fotografiju… Sve je tu prvoklasno i dileme nema: u pitanju je esencijalni film ovog reditelja. Možda to nije njegova najbolja režija, ali svakako jeste najreprezentativnije ostvarenje u smislu žanrovskih uticaja i pastiša, koji su oduvek bili veoma važan deo Tarantinovog autorskog pečata. Objedinjena verzija priče o Nevestinoj osveti nudi četiri sata i trideset pet minuta čistog, nepatvorenog akcionog preterivanja i, više od dve decenije nakon premijere, deluje još razuzdanije, još drskije i – što je možda najvažnije – još življe nego kada je prvi put prikazana.
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
