Ove nedelje Fejsbuk je proslavio deseti rođendan. Srbija drži četvrto mesto po broju FB profila po glavi stanovnika. Procenjuje se da oko dva miliona građana koristi internet, a postoji 3,4 miliona profila. Dakle, svaki korisnik ima svoj oficijelni profil i još jedan – za posao ili lažno predstavljanje! Mnogo volimo da se družimo na društvenim mrežama, volimo da virimo šta rade komšije i prijatelji.
Naši političari, službenici i službenice u Vladi takođe su od krvi i mesa, pa se često pobrkaju službeni i privatni profili. Tada u tabloidima listamo fotke sa mora, selfi u donjem vešu, zezanje u avionu sa rokovnikom i Šefom, večere sa prijateljima. Volimo da se pokažemo pred svetom, a šta je bolje od svetske društvene mreže?
Protekle nedelje, kao u narodnoj pesmi Buna na dahije, orkanski vetar i smetovi snega kao da su nagoveštavali početak predizborne kampanje u Srbiji.
Na zrenjaninskom putu, oko Subotice i Požarevca, ljudi su satima, a neki bogami i danima, bili zavejani u smetovima. Frka je počela u četvrtak noću, a u petak je oko podne spasiocima u pomoć priskočila vojska Srbije. Kada su se kamere pojavile pred zavejanim kolonama, u akciju spasavanja uključili su se i PPV Aleksandar Vučić, a nešto kasnije i Nole nacionale.
Snimak Aleksandra Vučića kako vadi dete iz autobusa, prti kroz mećavu do helikoptera – daje izjavu sa vetrom u kosi – traje ukupno 30 sekundi i emitovan je na svim televizijama bezbroj puta. Dete je, opet, gle slučaja, mali Albanac na putu za Prizren. Sve se namestilo – kampanja za izbore počela je teškom artiljerijom!
Međutim, ono što se zatim desilo, pokazalo je da Srbi sve ove godine nisu samo blejali na Fejsu. Iz minuta u minut pojavljivale su se fotografije – gde je uz pomoć fotomontaže Prvi Potpredsednik dobio natprirodne moći superheroja. Munjevito se proneo i montirani snimak sa nahovanjem – o savatavanju deteta u svrhu predizborne propagande. Ovaj marketinški pokušaj da se humanost iskoristi kod birača pretvorio se u Vučićevu noćnu moru, jer je zezanje dobilo nacionalne razmere, pa je naprosto bilo nemoguće optužiti opoziciju za sinhronizovano zajebavanje na netu. Snežna afera nastavila se brisanjem zezatorskog snimka sa svih lokacija na Jutjubu, inače dela Srđana Miletića, čoveka sa hiljadu glasova, odranije poznatog političarima jer ih je potpuno ravnopravno ismejavao u lutkarskom serijalu „Nikad izvini“. Cenzuru je, navodno, sprovela kompanija koja pruža softverske usluge RTS-u! Obrazloženje je takođe – apsurdno – zaštita autorskih prava i dostojanstva deteta koje Vučić spasava. Pitam se samo kako li se osećao mališan, koji verovatno ne razume jezik, dok ga neko odnosi u helikopter. Kada sam pomislio da je tu kraj – saga se nastavila vanrednom sednicom Glavnog odbora SNS-a, gde su optuženi „neki kvarcovani političari“ da podjebavaju i ne rade ništa niti spasavaju decu, a TV Pink se potrudio da tokom čitanja saopštenja umetne sliku Bojana Pajtića. Sudbina spornog video-klipa je – možete ga videti samo na Vučićevom FB profilu.
Ovaj snežno/kvarcovani marifetluk ima ipak za TV manijake dublje značenje – jer je u maloj medijskoj elipsi pokazao kako funkcionišu naši mediji.
Prvo, nismo se snašli u kriznoj situaciji, po običaju smo zakasnili. Drugo, političari će svaku situaciju pokušati da iskoriste za pojavljivanje na televiziji. Treće, sve TV stanice će nekritično i uvlakački preneti pojavljivanje Vučića učestvujući u mitomaniji. Četvrto, građanima je dosta političke demagogije, nisu baš potpuno apatični i političari su im se malo smučili. Peto, ovo su evidentno prvi izbori u Srbiji na kojima će internet igrati važnu ulogu u komunikaciji sa biračima. Za mene je sudbinski važna činjenica da se humor vratio u naš javni prostor, jer humor smatram znakom psihičkog zdravlja pojedinca i društva. Ovog puta je materijal za zajebanciju dao Aleksandar Vučić u svojoj medijskoj mitomaniji. Što bi rekli – sam se namestio, ali nećemo morati dugo da čekamo na sledeći gaf. Neće biti potrebna snežna oluja da neki od kandidata poželi da fascinira birače u Putinovom stilu. Predizborna kampanja je vreme kada političari postaju, blago rečeno, neuračunljivi. Obrazi će brideti i televizijama koje su popile ozbiljnu šamarčinu za poltronstvo, a da je pameti, brže-bolje bi angažovali Miletića i sve slične kreativce da iz svog ugla prate kampanju do izbora. Plašim se da će internet ipak ostati jedino mesto za kreativno zezanje političara. Vidimo se na Fejsu…
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
