Uloga Gorana Vasića u nameri rušenja Generalštaba

Sud nije odredio pritvor Goranu Vasiću v.d. direktoru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, iako je Tužilaštvo za organizovani kriminal to predložilo, i iako je on priznao da je kriv, da jeste falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba.

Sud je odlučio da Vasić bude na slobodi, a jedino mu je uskraćeno da se približava svedocima koji treba da budu saslušani u postupku.

Odluka suda je logična?

Sva je prilika da je Goran Vasić napisao taj Predlog po nečijem nalogu, pa bi se moglo reći da ovakva odluka suda jeste logična zato što je on samo izvršavao tuđu volju. On je samo oruđe, a Generalštab je hteo da sruši i proda firmi Trampovog zeta neko drugi. Vasić je kriv zato što je pristao da to uradi, što je i sam priznao. Sud ga zbog toga nije kaznio.

Možda sud čeka da neko pokrene postupak protiv nalogodavca.

Da takav neko postoji, ukazuje sled događaja.

Tačno pre godinu dana je javljeno da je Goran Vesić, tada ministar građevinarstva, potpisao „Ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) sa kompanijom „Affinity Global Development“ u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika.

Vesić je saopštio da Vlada Srbija nije prodala ovo zemljište, već je, kako se navodi u ugovoru, „zemljište iznajmila na 99 godina“.

Tri dana kasnije, Njujork tajms je objavio da je investicija vredna 500 miliona dolara i da bi država Srbija, prema predlogu ugovora, trebalo da dobije 22 odsto profita.

Zatim je, već 3. juna, dr Dubravka Đukanović, prethodna direktorka RZZSK, ugledna naučna radnica, arhitekta-konzervator i redovna profesorka Akademije umetnosti u Novom Sadu, podnela je ostavku, zato što  nije prihvatila ultimatum ministra finansija Siniše Malog koji joj je predložio ili skidanje zaštite kulturnog nasleđa na zgradi Generalštaba ili povlačenje sa ove funkcije.

Imenovanje Vasića

Vlada Srbije je brzom brzinom, već 27. juna, imenovala Gorana Vasića za v.d. direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. On  je do tada bio direktor Narodnog muzeja Kruševac i nije imao položen stručni konzerrvatzorski ispit, što za RZZSK nalaže zakon.

Nekoliko dana nakon toga, Goran Vasić je Ministarstvu kulture predao Predlog  da se Generalštabu oduzme status zaštite.

Taj dokument je Vasić napisao u ime RZZSK iako se ni sa kim iz kolektiva nije o tome konsultovao, niti je ikoga obavestio da će u ime RZZSK to učiniti.  Predao je dokument koji je bio napisan kao kraći školski zadatak, a ne kao studija na nekoliko stranica.

U Ministarstvu očigledno nikom ništa od toga nije bilo sumnjivo. Po proceduri,  Ministarstvo  je taj Predlog predalo Vladi na razmatranje i usvajanje, i Vlada ga je 14. novembra 2014. godine usvojila, Generalštabu je oduzela status kulturnog dobra.  Ni u Vladi nikom ništa nije bilo sumnjivo.

Ova odluka je pokrenula proteste javnosti, stručnjaka, pisma brojnih inostranih institucija – nikad više reagovanja nije stiglo povodom nekog kulturnog spomenika kao što ih je stiglo zbog Generalštaba. Najnovija reakcija je stigla početkom maja iz Evropskog parlamenta, koji  je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog ukidanje statusa zaštite kulturnim spomenicima, kao što je slučaj sa kompleksom Generalštaba.

Neposlušni zaposleni

Međutim, Vlada Srbije je  ipak tražila od RZZSK da Generalštab izbriše iz  Registra kulturnih dobara Srbije. Oni su to odbili.

A onda su prošlog meseca zaposleni u RZZSK slučajno otkrili Vasićev Predlog,  iz ruke službenika Kriminalističke policije koji su posetili ovu ustanovu. Nakon toga, tražili su od Ministarstva kulture  i Vlade Srbije Vasićevu smenu zbog grubih povreda profesionalne etike i procedura u vezi sa statusom kulturne  baštine objekata Generalštaba i Ministarstva odbrane u Beogradu.

Ministarstvo kulture im nije odgovorilo.

Ali je zato Tužilaštvo za organizovani kriminal 13. maja privelo Gorana Vasić zbog sumnje da je falsifikovao Predlog za donošenje odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra Generalštaba.

Šta je Goran Vasić naveo prilikom saslušanja, i da li je njegov iskaz putokaz ka nalogodavcu, saznaće se kad-tad.