Koliko je poznato, samo Akademska knjiga, Beogradsko dramsko pozorište i Beogradski festival igre imaju plan za ovu godinu. Ostali će se snalaziti, pa kako im bude
Nekako je bilo ušlo u običaj da krajem godine pozorišta, izdavači, muzeji, i druge ustanove i organizacije u kulturi sačine godišnji pregled svojih postignuća, a naročito da najave šta su planirale da rade u nadolazećoj godini.
A onda je pre izvesnog vremena taj običaj postepeno ali sigurno počeo da bledi, da bi pred 2026. gotovo sasvim nestao.
U pokušaju da saznamo planove kulture za ovu godinu, najčešći odgovor je bio „imamo plan, ali nemamo budžet koji garantuje da će taj plan biti i ostvaren“ što bi u prevodu značilo da će se raditi ono i onoliko za šta bude novca.
Jer, ove godine će se jasno i glasno videti posledice prošlogodišnjeg neraspisivanja konkursa Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, i podele budžeta poslušnima i lojalnima a potpuno lišavanje onih koji to nisu.
U takvoj situaciji, barem koliko je poznato, jedino pozorište koje je najavilo plan za 2026. godinu je Beogradsko dramsko pozorište, jedini izdavač je Akademska knjiga iz Novog Sada, i jedini festival je Beogradski festival igre.
Akademska knjiga
„Za vas pripremamo mnoštvo novih naslova“, piše u saopštenju „Akademske knjige“ u kome podseća na rezultate iz prošle godine.
Kažu da su u 2026. među tim naslovima „kapitalna istorijska dela: Partizani Joža Pirjevca, O antisemitizmu Marka Mazovera, Balkanska odiseja Mari-Žanin Čalić, Osmansko carstvo Halila Inaldžika, Mediterani. Istorija kretanja ljudi (1492–1750) Gijoma Kalafe i Matjea Grenea, biografija Jozefa Gebelsa autora Petera Longeriha… Nastavićemo sa objavljivanjem književnih dela Ismaila Kadarea, Kamela Dauda, Matijasa Enara, Karl-Markusa Gausa, u pripremi je drugo kolo edicije Hispanoamerički roman 21. veka, kao i eseji Umberta Eka. Za vas pripremamo i drugi deo romansirane autobiografije Memoari slikara Paje Jovanovića.“
Beogradsko dramsko pozorište
Najavljujući godišnji repertoar, Beogradsko dramsko pozorište napominje da će sve karte kupljene do kraja januara biti snižene za 30 odsto.
Umetnički savet je odlučio da ovo bude godina komedije i naveli stav Anri Bergsona iz eseja O smehu u kome tvrdi da pozorište pruža uvećanu i pojednostavljenu sliku života i da će nas u tom slučaju komedija podučiti bolje od stvarnosti u kojoj živimo.
Sezonu otvara predstava Alfreda Žarija, u adaptaciji i režiji Staše Koprivice, na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Premijera je zakazana za 20. februar 2026. godine, na Dan Beogradskog dramskog pozorišta. U ulogama tate i mame Ibi su Andrija Milošević i Paulina Manov.
U martu sledi premijera praizvedbe Crno zlato Dejana Dukovskog, u režiji Olivera Frljića, na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Premijera je 14. marta 2026. godine, a u glavnim ulogama su Anja Ćurčić, Milutin Milošević i Nataša Marković.
U maju je planirana premijera Šekspirove Bogojavljenske noći, u režiji Lidije Dedović, na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Premijera će biti održana 16. maja 2026. godine, a glavne uloge igraće Jelisaveta Teodosić i Miodrag Radonjić.
Na Letnjoj sceni BDP Millenium team areni, 6. juna 2026. godine, premijerno će biti izvedena praizvedba Naši roditelji Patrika Lazića, u režiji autora. U glavnoj ulozi Milica Zarić.
Letnju sezonu obeležiće i praizvedba predstave Žena veže rep Marije Rakočević, u režiji Maše Pavlović, čija je premijera zakazana za 29. avgust 2026. godine na Letnjoj sceni BDP Millenium team areni. Predstava će biti realizovana u koprodukciji sa Hartefaktom u okviru projekta BDP-a Novi glasovi.
U oktobru sledi premijera predstave Nada po romanu Ante Tomića, u režiji Jovane Tomić, na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Premijera je 24. oktobra 2026. godine, a u predstavi, između ostalih, igraju Jovo Maksić, Marko Gvero i Iva Ilinčić.
Poslednja premijera u 2026. godini biće predstava Kus petlić Aleksandra Ace Popovića, u režiji Radmile Vojvodić, na Velikoj sceni „Olivera i Rade Marković“. Premijera je planirana za 1. decembar 2026. godine na otvaranju RUTA festivala gde ćemo u naslovnoj ulozi gledati Zorana Cvijanovića.
Beogradski festival igre
Beogradski festival igre najavljuje dvadeset treće izdanje, koje će se održati od 13. marta do 8. aprila 2026. godine, pod sloganom „budi IGRA KOJU ŽELIŠ da vidiš”, sa gostovanjem 15 kompanija iz 11 zemalja, uz jednu svetsku premijeru u Beogradu i u Novom Sadu.
A zatim sledi precizan program Festivala – navodimo samo prvog sa spiska: „13. marta Gotje dans iz Štutgarta sa koreografijom Okretanje kostiju Akrama Kana, na sceni SNP u Novom Sadu. Pred nama će ovom prilikom biti najlepša antologija Kanovih dela“, najavljuje Beogradski festival igre.
Oni koji slede su ništa manje atraktivni i važni po savremenu umetničku igru u svetu. U tom kontekstu, novac koji je ova država dala Aji Jung da realizuje Beogradski festival igre deluje opravdano i s razlogom dat.
Samo, nameće se pitanje zašto je država procenila da su drugi manje, ili da čak nisu uopšte vredni, njene pomoći.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Bivši članovi Odbora Festa o smeni su saznali iz medijskog istupa sekretarke za kulturu, i sumnjaju da će bez profesionalne strategije i analize dosadašnjih grešaka biti moguć dalji razvoj te manifestacije
Herojstvo i ranjivost, pobunjenički poklič i onirička askeza, sećanja na slavne dane, ali i aktuelno osećanje sputanosti, samopouzdanje i frustracija, danas se u Irskoj kao goruće teme prelivaju sa rock pozornice na scenu inficiranu folkom. Živopisni sastavi “Madra Salach” i “The Scratch”, ili čudo od mladića Dav Elis, otvaraju teme bola i izdržljivosti, demantujući potpuno onu Džojsovu napomenu o naprslom ogledalu sluškinje kao simbolu irske umetnosti
Milutin Bojić, Gospođa Olga, Narodno pozorište Beograd; režija Jug Đorđević; igraju Nela Mihailović, Aleksandar Vučković, Smiljana Marinković, Slađan Zrni, Ljubiša Savanović, Iva Milanović
Mihael Antolović i Slobodan Sadžakov, Robe i robovi neoliberalnog sveta; Pedagoški fakultet, Sombor, 2025
Pola veka knjige Bratislava Milanovića Jelen u prozoru; Dom omladine Beograda, 1975.
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
