Tokom vikenda smo videli izbore u tri veoma važne države u našem okruženju. U Sloveniji je iznenađenje izazvala pobeda novonastale stranke „Pozitivna Slovenija“ čiji je osnivač i predsednik Zoran Janković. Čoveka pamtimo kao direktora Merkatora (tada je bio brko), posle je obrijao brkove i postao veoma uspešan i popularan župan Ljubljane. Skrenuo bih vam pažnju na predizborne spotove njegove stranke koje možete pronaći na Jutjubu. Sa stanovišta našeg iskustva sa političkim marketingom ova kampanja bi bila shvaćena kao idiotska. Da podsetim, idiot je u izvornom značenju onaj ko se ne razume u politiku. Upravo to je genijalno iskorišćeno, jer su spotovi nalik klipovima sa interneta, govore obični ljudi, nema pompezne muzičke podloge, u stvari nema nikakve muzike, nema Godzila zvučnih efekata niti grafičkih andrmolja. U istoj estetici su napravljeni spotovi sa istim glumcem koji glumi prodavačicu na pijaci, štajerskog seljaka, dete sa sladoledom. Totalna zajebancija. Nema ustalasanih zastava, grbova, krstova, istorije, nema zaklinjanja, obećanja, brojeva, hiljada, miliona. Štaviše, u jednom džinglu anketirani Ljubljančanin kaže kako je „pipizdiu“ jer je izgubljen odličan gradonačalnik. Ode u politiku! Prosto je neverovatno kolika je zasićenost politikanstvom na našim prostorima, ali i šire, jer politika se u Evropi svela na funkcionalnu, operativnu i štedljivu ekonomiju.
Janković je svoju karijeru gradonačelnika počeo ograničivši sebi platu sa idejom da njen rast definiše zadovoljstvo građana. Njegov osnovni moto je štednja.
Međutim, za naše medije je mnogo važnije pitanje bilo njegovo poreklo (iz sela pored Smedereva). Slična izjašnjavanja tražili su i u Sloveniji, ali je Janković odlično definisao sebe kao „čistokrvnog mešanca„. Kakav car.
U Hrvatskoj se desila promena jer je HDZ posle osam godina izgubio vlast a premijerka u svom govoru nije čestitala pobednicima. Partijski aktivisti su pevali „zovi, samo zovi“, ali onu hrvatsku verziju gde sokolove zove „hrvatska mati“. Pobednička koalicija se zove „Kukuriku“ i njenu osnovicu čini SDP. Predsednik Josipović se državnički poneo kada je čestitao pobednicima (iz sopstvene stranke), ali nije otišao na slavlje. Izbori su slavlje demokratije, a predsednik je zamrznuo svoju partijsku funkciju. Barem formalno, čovek poštuje proceduru. Meni je prethodnih dana bilo izuzetno zanimljivo, jer sam pratio predstavljanje kandidata na HRT-u. Bilo je tu neverovatnih egzemplara, a kandidati su na različite načine privlačili pažnju gledalaca. Razvijale su se zastave, padalo se u trans, davali crveni kartoni konkurenciji, tražilo se pravo glasa za životinje, povratak smrtne kazne i to „strijeljanjem i vješanjem„, pevale su se operske arije, himna, ukratko, pravi rijaliti šou. U odnosu na komšije u Sloveniji, razlika je samo u vizuri, jer svima je jasno da je politika na Balkanu prljava rabota. Ako kažete da su svi lopovi, ko su onda ljudi kojima verujete? Ako se pobednička koalicija zove „Kukuriku“ jer je osnovana u restoranu koji se tako zove, ima simbolike u prozivanju lopova. HDZ je uspeo da izgubi Sanadera, ali i da omogući suđenje bivšem premijeru. To je veliki pomak, barem u ikonografiji jer kukurikanje mi se dopada više od popovanja. Takođe je bilo veselo gledati svojevrsni u obrt i prestrojavanje na HRT-u tokom noći. Sećam se da je gospođa Hloverka u jednoj emisiji pokazala svoju spavaću sobu u kojoj na zidu ima fotografiju sa Franjom Tuđmanom. Ta paradigma u kojoj urednica informativnog programa simbolično zaspiva i budi se uz predsjednika objašnjava činjenicu da Tuđmana HRT može da prevari i sa Milanovićem.
Treći izbori su bili u Rusiji, a Rusija je vekovima u našem okruženju. Tamo su glasovi brojani čudno, kad su se građani bunili onda je bilo hapšenja, a Putin i Medvedev su pobedili tesnom većinom. Mislim, nije bilo dileme ko će da pobedi, samo je neko odlučio da pobednik ipak ne želi da pravi nikakve koalicije. Kad u Rusiji kukuriknete, završite u supi. Tamo su TV spotovi pozivali da izađete na izbore jer može biti seksa, a devojke u tesnim majicama su nosile likove Medvedeva i Putina i na izbornim mestima na sopstvenim istaknutim mestima. Za mene je neverovatno kako mesecima niko nije otkrio ko finansira hotlajn kampanju za aktuelnu vlast. Zapamtio sam izjavu Putina koji se zahvalio svima „koji su verovali“ da je ova pobeda moguća. Dakle, kao kod Petra Pana, da bi pobedio na izborima potrebno ti je samo verovanje i malo vilinske prašine.
