Da počnem sa vicem koji sam čuo ovih dana: HDZ na vlasti u Hrvatskoj, SPS u Srbiji, Izetbegović u Bosni, barikade na Kosovu, Goran Milić pokreće TV stanicu u Sarajevu – pogodi koja je ovo godina!?
Kada Novak Đoković igra finale, na Novom Beogradu se po pravilu puca. Petarde, pojedinačna i rafalna vatra, vatromet – to mu dođe kao obavezna scenografija. Međutim, eksplozija ručne bombe u jednom novobeogradskom ulazu mnogima od nas je bio znak da ponovo „živimo u devedesetim„. Eksplozija definitivno nije bila znak navijačke radosti, povređeno je troje ljudi, a jedna devojka je ostala bez stopala. Policija je (gle slučajnosti!) napadača opisala kao „mladića u trenerci sa kapuljačom na glavi! Takvih je na našim ulicama na desetine hiljada, ali je „trenerka stil“ još jedan modni detalj iz devedesetih. Kao u pesmi „Trenerka stil“ hip-hop benda THC iz Blokova, to je odevni detalj koji vlasniku daje slobodu pokreta, savršen alibi sportiste u dva noću, prikriva naoružanje i suvišne kilograme. Eksploziju sam odlično čuo, u tom komšiluku sam dotičnih devedesetih redovno za jugo 55 kupovao na ulici smešu benzina i vode u plastičnim flašama (prethodno prokuvanim da bi se zapremina smanjila).
U istoj ulici postoji i parkić po kojem sam šetao decu u kolicima i sa jezom gledao nekakva iskopavanja za podzemne vodove. Sve do akcije Sablja, imao sam osećaj da je možda pod tim humkama možda zakopano telo Ivana Stambolića.
Samo nekoliko dana ranije, vodio sam sina u Zemun na dečiji rođendan. Te večeri je u Glavnoj ulici izvedena klasična sačekuša i izrešetani su tipovi – od ranije poznati organima gonjenja. Na sreću, nije bilo kolateralnih žrtava, ako ne računamo nesrećne ljude sa detetom u koje se zakucao mercedes sa žrtvama.
Božidar Vučurević je odlučio da se ipak preda u Trebinju, pa je zbrisao iz Srbije. Za mene su njegov lik i delo primer politike devedesetih, a on kaže da je nekada bio spreman da dâ
devet glava za Srbiju, danas za ovakvu nije ni devet zrna boba.
Iako me ta vest ohrabruje i uliva nadu, pažnju mi je privukla njegova izjava da je otišao u rodni grad, prijavio se i tražio da mu „organizuju neko suđenje„!!?? Božidar u suštini produžava istoriju presedana, formulisanu u principu LEX SPECIALIS, gde je svaki predmet originalan i ono što važi za Jupitera ne važi za vola.
Moj stariji sin koji ide u 5. razred, osetio je pojačanu napetost u ovdašnjim medijima pred famozni 16. septembar. Kosovo je tema vesti, baš kao devedesetih, i dolazak carinika i specijalnih policajaca sa Kosova zaista zvuči kao najava revolveraškog obračuna kod Jarinja ili Brnjaka. Pitalo me dete potpuno ozbiljno da li sve ovo znači da će ponovo biti rata na Kosovu. Doživeo sam dvostruku sramotu, jer kao roditelj nisam mogao da svom detetu garantujem bezbrižno detinjstvo, a kao nekakav učesnik promena doživeo sam debakl, jer evidentno ostavljam naslednicima problem koji je naša generacija morala da reši. Eto kako brzo rastu deca u Srbiji.
Neki drugi klinci, dotične devedesete obožavaju kao vreme kada je vladala potpuna sloboda. Mogao si da divljaš, pucaš, da se obogatiš, da rokneš onog ko te nervira, a tek muzika, kakva je samo muzika bila! Pokrenut je čitav projekat / „Volim devedesete“, gde se ekipa okuplja na splavovima i evocira uspomene. Finalna žurka biće u Areni u oktobru, a medijski partner je naravno TV Pink. Možda zato nedeljama na Pinku gledamo one poznate TV džinglove – nisam skapirao retro fazon. Pevaće praktično svi, od familije Đogani, do Dr Igija, preko Gale, Kneza, Modelsica, Ivana i Leontine. Bilo bi, naravno, besmisleno i glupo identifikovati muziku i tragične detalje iz novije istorije Srbije, ali upravo muzika ima tu neobičnu moć da vas sa samo nekoliko taktova vrati u određenu epohu. Ovaj povratak samo govori o potrebi da se rehabilituje jedno stanje duha, jedna usiljena lakoća i bezbrižnost, tokom koje su u vazduh letele kuće, gradovi, automobili i počinjeni strašni zločini, bilo da su akteri u trenerkama ili maskirnim uniformama. Ta žurka u suštini nije ni prestajala, samo su se stekli uslovi da Divljina ponovo bude u fazonu. Neka nam sportisti redovno donose nove medalje, da žurka ne prestaje, a pesme ionako znamo odranije. Ove godine nema dileme – posle 5. oktobra dolazi 8. oktobar i www.volimdevedesete.com!
