Kako je Sulejman Veličanstveni posle pet vekova postao najpopularnija medijska ličnost Balkana. Zahvaljujući turskoj TV seriji, da ne kažem sapunici, ovaj osmanlijski vladar i spletke iz njegovog harema s pažnjom gledaju milioni onih čiji su se čukun-čukun-čukun dedovi i babe panično plašili njegovih osvajačkih pohoda na Balkanu. Sulejman je stigao do Sigeta i Beča, a to su, paradoksalno, i današnje granice njegove TV imperije. U parapatriotskim medijima, popularnost serije se shvata kao perfidna okupacija našeg „duhovnog i istorijskog nasleđa“. Istini za volju, istorija se na televiziji prilično ulepšava, savetnici sviraju violinu pre nego što je izmišljena, grbavi naslednik se baš mnogo ne pominje, baš kao ni unutardinastički sukobi. Glavni pokretač drame su svađe među Sulejmanovim hanumama, sultanijama, robinjama i diplomatskim izaslanicima. Da ne pomislite da ovu vrstu mistike na televiziji gaji samo Orijent, na kablovskom HBO kanalu hit serija su Bordžije.
Na internetu u Srbiji po prvi put vlada borba sa piraterijom, jer postaje opasno prikazivanje neemitovanih epizoda. Ko će se kresnuti sa kim, ko će dobiti, a ko izgubiti dete i konačno ko će ostati bez glave? Pojave se sajtovi s budućim epizodama i onda ih naglo ugase, pa se vraćamo u mrak neznanja do pojave novih sajtova. Sulejman Legalni!
Sulejman Veličanstveni je na male ekrane gledalaca TV Prve stigao zahvaljujući glasovima gledalaca, gde je do nogu potukao konkurenciju tokom SMS glasanja.
Da stvar bude komplikovanija, serija se emituje u izbornoj godini, pa se opet potpuno postmodernistički Sulejman Veličanstveni uključio u predizbornu trku u Srbiji. Prvo su se štampani mediji utrkivali da nam što detaljnije predstave glumce iz serije. Saznali smo da su se sultanova sestra i njegov savetnik, poturčeni Grk Ibrahim, tokom snimanja serije zaista zavoleli i da su par i u privatnom životu. Gle kako televizija formira svoju decu, naročito kada serije dugo traju. Posle su dnevne novine u svojim feljtonima i dodacima pokušavale da nam serviraju „pravu istinu o Sulejmanu“. Tako sam nabasao na bar dve brošure koje potpuno oprečno prikazuju ovu istorijsku ličnost. Dok su ga „Večernje“ oplele podižući svojevrsni treći srpski TV ustanak, „Bazar“ je detaljno prikazao ljubavne odnose sa njegovom sultanijom Hurem. Ne mogu sa sigurnošću reći ko je pobednik u ovom obračunu Istorije i Ljubavi, „Večernjih“ i „Bazara“, ali serija nije izgubila na popularnosti.
Tokom izbora u Srbiji, Pokret 1389. je čak u svoju predizbornu kampanju uvrstio otpor protiv Sulejmana u svoju platformu. Ogorčeni zbog oduševljenja koje neosvešćeni Srbi pokazuju prema okupatoru, makar on bio iz daleke prošlosti, srpski ultradesničari su lansirali predizborni slogan: „Sulejman je slina, Obilić je veličina!“ Ova respiratorna i nazalna nacionalna estetika doterala je pojam pljuvanja u srpskoj politici do medicinskih razmera. I ranije se govorilo o političkim problemima kao o „gnojnim čirevima“ ili „rak-ranama“ ali Sulejman je prvi koji je dobio rimovani slogan. Ovo samo pokazuje da je pojam televizijskog i mitskog vremena u Srbiji identifikovan, a daljinski upravljač za taj kanal je uvek Kosovo.
Verovali ili ne, Sulejman je u seriji, prikazan upravo suprotno – kao apsolutno racionalan vladalac, vođa svetske imperije, takorekuć legalista i zakonodavac koji pokušava da pravedno vlada ogromnim multikonfesionalnim carstvom. Njegov lik je idealizovano razuman, nasuprot divljoj osećajnosti koju otelotvoruju žene koje ga okružuju. Na dvoru ćete videti službenike iz celog sveta, raznih vera i nacija, a prepoznaćete reči i običaje koji su prisutni i danas na Balkanu. Štaviše, u jednoj sceni ćete čak čuti onu „našu“ pesmu „Sejdefu majka buđaše“, sevdalinku koju pevaju na jednom od ex-Yu jezika. Na kraju ove serije, čini mi se, počeće letnja TV pauza, a Srbija još nema formiranu vladu. U toku je preispitivanje troškova kampanje i stranke podnose finansijske izveštaje. Već na početku je vidljivo da se brojevi višestruko ne poklapaju, odnosno da smo gledali mnogo više spotova nego što stranke priznaju da su platile. Pitanje glasi – odakle im pare? Govorimo o realnom televizijskom vremenu za oglašavanje koje se meri sekundama i plaća dinarima.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
