Kako je Sulejman Veličanstveni posle pet vekova postao najpopularnija medijska ličnost Balkana. Zahvaljujući turskoj TV seriji, da ne kažem sapunici, ovaj osmanlijski vladar i spletke iz njegovog harema s pažnjom gledaju milioni onih čiji su se čukun-čukun-čukun dedovi i babe panično plašili njegovih osvajačkih pohoda na Balkanu. Sulejman je stigao do Sigeta i Beča, a to su, paradoksalno, i današnje granice njegove TV imperije. U parapatriotskim medijima, popularnost serije se shvata kao perfidna okupacija našeg „duhovnog i istorijskog nasleđa“. Istini za volju, istorija se na televiziji prilično ulepšava, savetnici sviraju violinu pre nego što je izmišljena, grbavi naslednik se baš mnogo ne pominje, baš kao ni unutardinastički sukobi. Glavni pokretač drame su svađe među Sulejmanovim hanumama, sultanijama, robinjama i diplomatskim izaslanicima. Da ne pomislite da ovu vrstu mistike na televiziji gaji samo Orijent, na kablovskom HBO kanalu hit serija su Bordžije.
Na internetu u Srbiji po prvi put vlada borba sa piraterijom, jer postaje opasno prikazivanje neemitovanih epizoda. Ko će se kresnuti sa kim, ko će dobiti, a ko izgubiti dete i konačno ko će ostati bez glave? Pojave se sajtovi s budućim epizodama i onda ih naglo ugase, pa se vraćamo u mrak neznanja do pojave novih sajtova. Sulejman Legalni!
Sulejman Veličanstveni je na male ekrane gledalaca TV Prve stigao zahvaljujući glasovima gledalaca, gde je do nogu potukao konkurenciju tokom SMS glasanja.
Da stvar bude komplikovanija, serija se emituje u izbornoj godini, pa se opet potpuno postmodernistički Sulejman Veličanstveni uključio u predizbornu trku u Srbiji. Prvo su se štampani mediji utrkivali da nam što detaljnije predstave glumce iz serije. Saznali smo da su se sultanova sestra i njegov savetnik, poturčeni Grk Ibrahim, tokom snimanja serije zaista zavoleli i da su par i u privatnom životu. Gle kako televizija formira svoju decu, naročito kada serije dugo traju. Posle su dnevne novine u svojim feljtonima i dodacima pokušavale da nam serviraju „pravu istinu o Sulejmanu“. Tako sam nabasao na bar dve brošure koje potpuno oprečno prikazuju ovu istorijsku ličnost. Dok su ga „Večernje“ oplele podižući svojevrsni treći srpski TV ustanak, „Bazar“ je detaljno prikazao ljubavne odnose sa njegovom sultanijom Hurem. Ne mogu sa sigurnošću reći ko je pobednik u ovom obračunu Istorije i Ljubavi, „Večernjih“ i „Bazara“, ali serija nije izgubila na popularnosti.
Tokom izbora u Srbiji, Pokret 1389. je čak u svoju predizbornu kampanju uvrstio otpor protiv Sulejmana u svoju platformu. Ogorčeni zbog oduševljenja koje neosvešćeni Srbi pokazuju prema okupatoru, makar on bio iz daleke prošlosti, srpski ultradesničari su lansirali predizborni slogan: „Sulejman je slina, Obilić je veličina!“ Ova respiratorna i nazalna nacionalna estetika doterala je pojam pljuvanja u srpskoj politici do medicinskih razmera. I ranije se govorilo o političkim problemima kao o „gnojnim čirevima“ ili „rak-ranama“ ali Sulejman je prvi koji je dobio rimovani slogan. Ovo samo pokazuje da je pojam televizijskog i mitskog vremena u Srbiji identifikovan, a daljinski upravljač za taj kanal je uvek Kosovo.
Verovali ili ne, Sulejman je u seriji, prikazan upravo suprotno – kao apsolutno racionalan vladalac, vođa svetske imperije, takorekuć legalista i zakonodavac koji pokušava da pravedno vlada ogromnim multikonfesionalnim carstvom. Njegov lik je idealizovano razuman, nasuprot divljoj osećajnosti koju otelotvoruju žene koje ga okružuju. Na dvoru ćete videti službenike iz celog sveta, raznih vera i nacija, a prepoznaćete reči i običaje koji su prisutni i danas na Balkanu. Štaviše, u jednoj sceni ćete čak čuti onu „našu“ pesmu „Sejdefu majka buđaše“, sevdalinku koju pevaju na jednom od ex-Yu jezika. Na kraju ove serije, čini mi se, počeće letnja TV pauza, a Srbija još nema formiranu vladu. U toku je preispitivanje troškova kampanje i stranke podnose finansijske izveštaje. Već na početku je vidljivo da se brojevi višestruko ne poklapaju, odnosno da smo gledali mnogo više spotova nego što stranke priznaju da su platile. Pitanje glasi – odakle im pare? Govorimo o realnom televizijskom vremenu za oglašavanje koje se meri sekundama i plaća dinarima.
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinaru će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Ovog vikenda u Beogradu oskrnavljena su dva spomenika: Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu i Narodnim herojima na Kalemegdanu. Obesna mladež, desničari, ili vlast – ko je kriv
Filmski centar Srbije pozvao je reditelje i producente na panel koji na Zlatiboru organizuje sa NAFFIT-om, Nacionalnim festivalom filma i televizije za "lojalne i podobne", koji je, kao i cela filmska branša, prošlog septembra bojkotovao
Izjavu ministra Selakovića da „ovu bandu treba rasturiti“ zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture doživeli su kao ličnu pretnju, a lako im je da dokažu da su sve njegove optužbe neistinite
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
