Kako je Sulejman Veličanstveni posle pet vekova postao najpopularnija medijska ličnost Balkana. Zahvaljujući turskoj TV seriji, da ne kažem sapunici, ovaj osmanlijski vladar i spletke iz njegovog harema s pažnjom gledaju milioni onih čiji su se čukun-čukun-čukun dedovi i babe panično plašili njegovih osvajačkih pohoda na Balkanu. Sulejman je stigao do Sigeta i Beča, a to su, paradoksalno, i današnje granice njegove TV imperije. U parapatriotskim medijima, popularnost serije se shvata kao perfidna okupacija našeg „duhovnog i istorijskog nasleđa“. Istini za volju, istorija se na televiziji prilično ulepšava, savetnici sviraju violinu pre nego što je izmišljena, grbavi naslednik se baš mnogo ne pominje, baš kao ni unutardinastički sukobi. Glavni pokretač drame su svađe među Sulejmanovim hanumama, sultanijama, robinjama i diplomatskim izaslanicima. Da ne pomislite da ovu vrstu mistike na televiziji gaji samo Orijent, na kablovskom HBO kanalu hit serija su Bordžije.
Na internetu u Srbiji po prvi put vlada borba sa piraterijom, jer postaje opasno prikazivanje neemitovanih epizoda. Ko će se kresnuti sa kim, ko će dobiti, a ko izgubiti dete i konačno ko će ostati bez glave? Pojave se sajtovi s budućim epizodama i onda ih naglo ugase, pa se vraćamo u mrak neznanja do pojave novih sajtova. Sulejman Legalni!
Sulejman Veličanstveni je na male ekrane gledalaca TV Prve stigao zahvaljujući glasovima gledalaca, gde je do nogu potukao konkurenciju tokom SMS glasanja.
Da stvar bude komplikovanija, serija se emituje u izbornoj godini, pa se opet potpuno postmodernistički Sulejman Veličanstveni uključio u predizbornu trku u Srbiji. Prvo su se štampani mediji utrkivali da nam što detaljnije predstave glumce iz serije. Saznali smo da su se sultanova sestra i njegov savetnik, poturčeni Grk Ibrahim, tokom snimanja serije zaista zavoleli i da su par i u privatnom životu. Gle kako televizija formira svoju decu, naročito kada serije dugo traju. Posle su dnevne novine u svojim feljtonima i dodacima pokušavale da nam serviraju „pravu istinu o Sulejmanu“. Tako sam nabasao na bar dve brošure koje potpuno oprečno prikazuju ovu istorijsku ličnost. Dok su ga „Večernje“ oplele podižući svojevrsni treći srpski TV ustanak, „Bazar“ je detaljno prikazao ljubavne odnose sa njegovom sultanijom Hurem. Ne mogu sa sigurnošću reći ko je pobednik u ovom obračunu Istorije i Ljubavi, „Večernjih“ i „Bazara“, ali serija nije izgubila na popularnosti.
Tokom izbora u Srbiji, Pokret 1389. je čak u svoju predizbornu kampanju uvrstio otpor protiv Sulejmana u svoju platformu. Ogorčeni zbog oduševljenja koje neosvešćeni Srbi pokazuju prema okupatoru, makar on bio iz daleke prošlosti, srpski ultradesničari su lansirali predizborni slogan: „Sulejman je slina, Obilić je veličina!“ Ova respiratorna i nazalna nacionalna estetika doterala je pojam pljuvanja u srpskoj politici do medicinskih razmera. I ranije se govorilo o političkim problemima kao o „gnojnim čirevima“ ili „rak-ranama“ ali Sulejman je prvi koji je dobio rimovani slogan. Ovo samo pokazuje da je pojam televizijskog i mitskog vremena u Srbiji identifikovan, a daljinski upravljač za taj kanal je uvek Kosovo.
Verovali ili ne, Sulejman je u seriji, prikazan upravo suprotno – kao apsolutno racionalan vladalac, vođa svetske imperije, takorekuć legalista i zakonodavac koji pokušava da pravedno vlada ogromnim multikonfesionalnim carstvom. Njegov lik je idealizovano razuman, nasuprot divljoj osećajnosti koju otelotvoruju žene koje ga okružuju. Na dvoru ćete videti službenike iz celog sveta, raznih vera i nacija, a prepoznaćete reči i običaje koji su prisutni i danas na Balkanu. Štaviše, u jednoj sceni ćete čak čuti onu „našu“ pesmu „Sejdefu majka buđaše“, sevdalinku koju pevaju na jednom od ex-Yu jezika. Na kraju ove serije, čini mi se, počeće letnja TV pauza, a Srbija još nema formiranu vladu. U toku je preispitivanje troškova kampanje i stranke podnose finansijske izveštaje. Već na početku je vidljivo da se brojevi višestruko ne poklapaju, odnosno da smo gledali mnogo više spotova nego što stranke priznaju da su platile. Pitanje glasi – odakle im pare? Govorimo o realnom televizijskom vremenu za oglašavanje koje se meri sekundama i plaća dinarima.
Galerija savremene umetnosti Kulturnog centra Pančeva obeležava 50 godina postojanja, a proslava tog jubileja počela je izložbom „Aleksandar Zograf – 40 godina od objavljivanja stripova“
FCS nije poslao „Vremenu“ listu 53 filma za koja tvrdi da su nezavršeni iako su dobili njihovu podršku. Prema listi UFUS-a, takvih je samo 12
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
