Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Mi, studenti i profesori Akademije umetnosti, članovi pozorišta „Promena“, okupljeni u duhu solidarnosti i istinske zabrinutosti, izražavamo podršku slobodi izražavanja i borbi za pravedno društvo – piše na početku saopštenja kojim ovo novosadsko akademsko pozorište traži pravdu za svog kolegu Relju Stanojevića, za reditelja Nikolu Končarevića i sve uhapšene nakon novosadskog protesta.
Pozorišta su opet prva od svih institucija u kulturi reagovala na ono što u uređenoj državi ne bi nikako smelo da se desi.
Minimum ljudske odgovornosti
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, od ovog utorka, pre svake predstave, čitaju imena stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.
„Izražavamo oštar protest zbog činjenice da su ovi ljudi uhapšeni samo zato što su tražili odgovornost nadležnih za pogibiju nevinih ljudi na novosadskoj železničkoj stanici. A tražili su samo ono što minimum moralne i ljudske odgovornosti nalaže – da svi oni koji su za pogibiju tih ljudi odgovorni budu privedeni pred lice pravde. Umesto toga dobili su zauzvrat poniženja, uvrede i hapšenja, kao i najmaliciozniju političku zloupotrebu njihove osnovne građanske dužnosti i prava – da stanu u zaštitu svetinje života svojih sugrađana“, piše u saopštenju koje je u ime UDUS-a potpisao Nebojša Dugalić.
I pitaju „koliko još ljudi treba da pogine i šta još treba da nam se sruči na glavu da bi se neko prizvao ne samo odgovornosti nego minimumu ljudskosti?“
Opomena
Pitanje koje na kraju svog saopštenja postavljaju članovi pozorišta „Promena“ je opominjuće:
„Šta je za vas promena?“
„Kao studenti umetnosti, kao građani i kao ljudi“ pozivaju „sve da se probude, da podignu glas, da stanu u odbranu slobode i umetnosti“, a sve „institucije da oslobode nevine i da poštuju prava svakog pojedinca.“
Jer „društvo bez slobodne umetnosti je društvo koje se odriče prava da raste, da se obrazuje, da voli i da veruje u pravdu.“
„Pozivamo naše sugrađane, intelektualce, umetnike i mlade da ne dozvole da ih strah uguši.“
Zbog novosadske nesreće, sve njihove predstave su besplatne. Redovni repertoar su dopunili performansima. Onaj u kome su čitani protesni monolozi iz književnosti bio je neopisivo snažan. I jasan.
„Naš način borbe za solidarnost i pravdu je umetnost“, poručuju.
Ali oni koji treba da ih čuju, neosetljivi su. Zato je njihov kolega Relja još uvek u pritvoru, i zato se ne zna ko je odgovoran, zbog čije je greške i neznanja stradalo 14 ljudi.
I zato neće prestati da pitanju – šta je za vas promena.
U periodu stagnacije i produkcije i programa u kulturi, Beograd dobija novi festival - Balkanski festival filmske režije. „Režija nije samo zanatski postupak, već prostor autorske slobode i odgovornosti“, kaže Darko Bajić, jedan od osnivača
Mostar je podijeljen u glavama onih koji ga dijele. Ja živim svoj život u punini. To je nešto za šta sam se sam izborio i zbog čega se smatram slobodnim čovjekom. I svima drugima želim da su slobodni, ali to je nešto što oni sami moraju isposlovati
Tri izuzetna ostvarenja domaćih autora zahtevala su ne samo umetničku već i egzistencijalu odvažnost (ako je to uopšte moguće razlikovati). Želimir Žilnik ne posustaje, Stefan Malešević i dalje voli svoje junake, Maja Novaković odvažno uranja u predele tišine
U zemlji koja naizgled nimalo ne mari za visoke umetničke vrednosti (niti vrednosti uopšte), ovakva vrsta odanosti, posvećenosti, upornosti i, slobodno možemo reći, fanatizma, dok se napolju bukvalno sručuje biblijski potop – tera na ozbiljno razmišljanje
Njih više nema, tekst Dorutina Baša, režija Andrej Nosov, “Hartefakt kuća”
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
