Studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, članovi pozorišta „Promena“, traže pravdu za 14 stradalih u novosadskoj nesreći, za svog kolegu Relju Stanojevića i sve uhapšene nakon protesta. U SNP pred svaku predstavu izgovaraju imena poginulih, Udruženje dramskih pita koliko još ljudi treba da pogine. Ali ih vlast ne čuje
Mi, studenti i profesori Akademije umetnosti, članovi pozorišta „Promena“, okupljeni u duhu solidarnosti i istinske zabrinutosti, izražavamo podršku slobodi izražavanja i borbi za pravedno društvo – piše na početku saopštenja kojim ovo novosadsko akademsko pozorište traži pravdu za svog kolegu Relju Stanojevića, za reditelja Nikolu Končarevića i sve uhapšene nakon novosadskog protesta.
Pozorišta su opet prva od svih institucija u kulturi reagovala na ono što u uređenoj državi ne bi nikako smelo da se desi.
Minimum ljudske odgovornosti
U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, od ovog utorka, pre svake predstave, čitaju imena stradalih u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.
„Izražavamo oštar protest zbog činjenice da su ovi ljudi uhapšeni samo zato što su tražili odgovornost nadležnih za pogibiju nevinih ljudi na novosadskoj železničkoj stanici. A tražili su samo ono što minimum moralne i ljudske odgovornosti nalaže – da svi oni koji su za pogibiju tih ljudi odgovorni budu privedeni pred lice pravde. Umesto toga dobili su zauzvrat poniženja, uvrede i hapšenja, kao i najmaliciozniju političku zloupotrebu njihove osnovne građanske dužnosti i prava – da stanu u zaštitu svetinje života svojih sugrađana“, piše u saopštenju koje je u ime UDUS-a potpisao Nebojša Dugalić.
I pitaju „koliko još ljudi treba da pogine i šta još treba da nam se sruči na glavu da bi se neko prizvao ne samo odgovornosti nego minimumu ljudskosti?“
Opomena
Pitanje koje na kraju svog saopštenja postavljaju članovi pozorišta „Promena“ je opominjuće:
„Šta je za vas promena?“
„Kao studenti umetnosti, kao građani i kao ljudi“ pozivaju „sve da se probude, da podignu glas, da stanu u odbranu slobode i umetnosti“, a sve „institucije da oslobode nevine i da poštuju prava svakog pojedinca.“
Jer „društvo bez slobodne umetnosti je društvo koje se odriče prava da raste, da se obrazuje, da voli i da veruje u pravdu.“
„Pozivamo naše sugrađane, intelektualce, umetnike i mlade da ne dozvole da ih strah uguši.“
Zbog novosadske nesreće, sve njihove predstave su besplatne. Redovni repertoar su dopunili performansima. Onaj u kome su čitani protesni monolozi iz književnosti bio je neopisivo snažan. I jasan.
„Naš način borbe za solidarnost i pravdu je umetnost“, poručuju.
Ali oni koji treba da ih čuju, neosetljivi su. Zato je njihov kolega Relja još uvek u pritvoru, i zato se ne zna ko je odgovoran, zbog čije je greške i neznanja stradalo 14 ljudi.
I zato neće prestati da pitanju – šta je za vas promena.
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Molijer Uobraženi bolesnik režija Nikola Zavišić Narodno pozorište, Scena “Raša Plaović”
Mladi kantautor MJ Lenderman izdao je najbolji američki alternativni rok album ove godine
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
