Ove nedelje sam u dva navrata doživeo deja vu kada sam čuo sledeće vesti:
Iranski premijer je izjavio – Ne plašimo se sankcija! Dalji komentar svakako nije potreban. Druga vest je izjava Ljiljane Čolić (eks-ministarke za obrazovanje iz DSS-a) da je „duboko nezadovoljna antisrpskim opredeljenjem Studija B, da je primetila mnoge nezakonitosti i finansijske malverzacije, te da je zamrzla svoju funkciju člana Upravnog odbora“. Portparol DSS-a je najavio da je stranka takođe nezadovoljna STB–om, pa će se dogovoriti sa koalicionim partnerom u Beogradu (DS-om) – šta dalje! Dakle – urednički dvojac biće Koštunica/Tadić, a televizija će odisati duhom kohabitacije.
Urednica Dragana Milićević je najavila tužbu protiv Čolićke, film je nastavio da se odigrava, mi smo ga gledali sto puta, kraja nema, odmah da vam kažem.
Najgluplje je što se Studio B brani od budalaština primerima svog verskog programa („Agape“, intervju partrijarha Pavla Studiju B) – prihvatajući glupost kao legitimnu temu i oblik komunikacije. Pažljivom analizom programske šeme, sledeći logiku napada i odbrane, došao sam do zaključka da su sporni sadržaji verovatno igrana serija – pazite, „Vetrovi sa zapada“ (kamo Indija, Kina, Rusija), zatim „Svetoskop“ (imamo mi svojih problema), „Kaza oaza“ (kako se to piše ćirilcom), serija „Opčinjeni“ (sugeriše upotrebu opijata i psihoaktivnih supstanci), eto samo najeklatantnijih primera.
Dakle, glupost izjave Ljiljane Čolić je etalonska, van poimanja razuma, međutim, kako se novinari STB-a upecaju da u svom programu SRPSKIM smatraju isključivo emisije religijskog sadržaja. Po meni je najduhovnija emisija TV STB-a „Nivo 23“ jer godinama predstavlja darovite ljude sa ovih prostora. Da li je „Beograde, dobro jutro“ dovoljno srpski, jer se decenijama na radio i TV programu bavi svakodnevnim problemima Beograđana. Došli smo do opasnog poistovećivanja pojmova vere i nacije, što je dugo smatrano obeležjem novokomponovanih vernika i priprostog sveta (izjave poput „ja sam Srbin i pravoslavac, al ne idem u crkvu“). Izgleda da uporna glupost ponavljanjem daje rezultate, dakle nije Čolićka loš pedagog.
Na RTS-u sam tako gledao emisiju u kojoj se naučno tumači poreklo Nikole Tesle. Valjda je nezgodna ta njegova srpsko-hrvatska priča, pa se pokazalo da je imao brojnu familiju u okolini Niša. Slave istu slavu, a prezime Tesla – dolazi od tesarske alatke koja se zove keser. Tako su nastala prezimena Tesla, Keser i Keserović. Kakve veze zaboga, pitaćete se, imaju Tesla, struja i familija u Nišu? E, pogledajte bolje i primetićete da je Tesla imao izbačene gornje zube, ko dabar, ili keser. Ta osobina (nepravilan zagriz) primećena je i kod tetaka u Nišu. Imamo mi dakle i čistokrvne Tesle, ili bar Keseroviće.
Srpski je takođe i moda da znate šta se valja za koji svetac. Eto, kad se usvajao Ustav, u Dnevniku RTS-a sam čuo kako je Mitrovdanak zgodan jer ko tada spava kod kuće, biće kod kuće cele godine. Znači, nećemo se naputovati, ništa od Šengen zone za prosečne Srbe. Ko, međutim, noći van kuće cele godine će se potucati, što je jasna poruka haškim beguncima. Mitrovdanak je hajdučki rastanak (to se nije mnogo pominjalo) pa se postavlja pitanje jataka i hajdučkog zimovnika. Hit je poruka u „Slagalici“: ko za Mitrovdan gleda „Slagalicu“, gledaće je cele godine, složio je dabogda. Bokte, ko Dan Mrmota!
Ove nedelje su bili i Vrači, lekarska slava, kako kažu iskusnije kolege; do trenutka pisanja ovog teksta nisam dočekao obraćanje Tomice Milosavljevića. Pitam se da l’ Vračevi važe i za ministre zdravlja u ostavci. Poruka ovih svetaca je Hristova i glasi – što badava primiste, badava i davajte! Dakle, ništa mito i korupcija, bensedin na pozitivnu listu! Zabeležen je i primer kada je zadovoljna pacijentkinja darovala Damjanu tri jajeta, pa se Kozma naljutio toliko da je tražio da ih kada umru sahrane odvojeno. Damjan se pred etičkim odborom opravdao – jer ga je žena zaklela Svetom trojicom. Braća su ipak sahranjena zajedno. Klinički centar će biti obnovljen, trudnicama će biti toplo čak i zimi, a naravoučenije jeste da je tri jajeta nezgodno podeliti na dva dela.
Najsrpskiji su svakako naši fudbaleri. Igraćemo prijateljske mečeve, a reklame nas pozivaju da bodrimo naše „orlove“. Bio sam ubeđen da su naši lavovi, a cela menažerija počinje da liči na Afrički kup nacija gde sve vrvi od zlatnih lavova, hrabrih slonova, orlova i nosoroga. Za utakmice u Bugarskoj od ove nedelje – trebaće nam vize.
Dakle, možda smo ipak veverice?
