Počeo 35. Bemus
U petak 3. oktobra počele su ovogodišnje, 35. po redu Beogradske muzičke svečanosti. Otvorio ih je u Kolarčevoj zadužbini predsednik Evropske asocijacije festivala Frans de Ruiter poželevši toj manifestaciji dobrodošlicu u evropsku porodicu muzičkih festivala. Na otvaranju je nastupila Beogradska filharmonija, pod dirigentskom palicom Uroša Lajovica i sa solistom Hermanom Baumanom, sa premijernim izvođenjem Svečane uvertire Ivana Jevtića. U ponedeljak 6. oktobra na Bemusu je nastupio i maestro Zubin Mehta, jedan od najznačajnijih dirigenata današnjice, koji je u Centru „Sava“ dirigovao Minhenskom filharmonijom sa kojom je, kao solista, nastupio njen koncertmajstor Sreten Krstić. Ovogodišnji Bemus, pod motom „Ponesi muziku“, trajaće do 22. oktobra, a posetioci će brojne renomirane domaće i svetske umetnike moći da čuju u beogradskim koncertnim salama Kolarčevoj zadužbini, Centru „Sava“, Svečanoj sali Skupštine grada i Atrijumu Narodnog muzeja.
Otvoren 44. Oktobarski salon
U ponedeljak 6. oktobra u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, otvoren je 44. Oktobarski salon, jedna od najznačajnijih ovdašnjih manifestacija vizuelnih umetnosti. Ove godine, sa nazivom „Pozitiv/Negativ“ i podnaslovom „Proticanje slika se ne može zaustaviti“, kreatori koncepcije aludiraju na neprestane foto-senzacije koje prate život savremenog čoveka. Ovaj Salon bi trebalo da spoji svakodnevicu i umetnost, pa su izloženi digitalni printovi, video i slajd projekcije, fotografije, bilbordi i video ekrani od Kelmegdana do Andrićevog venca. Radovi su izloženi u deset galerijskih prostora. Umetnički direktor ovogodišnjeg Salona je Milanka Todić, profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti, selektori kustosi su Marijana Milosavljević i Vladimir Tupanjac, dok je vizuelni izgled Salona i postavku uradila grupa Škart. Program ove tradicionalne likovne manifestacije odvijaće se u galerijama Fakulteta likovnih umetnosti, prodajnoj galeriji „Beograd“, galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), galeriji Grafičkog kolektiva, Jugoslovenskoj galeriji umetničkih dela, Muzeju grada Beograda, Domu omladine. Organizator Oktobarskog salona je Kulturni centar Beograd a osnivač i pokrovitelj je Skupština grada Beograda.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
