Drama kakva se može uporediti samo s jedanaestercima u finalu nekog fudbalskog prvenstva, prenosi Dojče Vele.
S nekoliko glasova prednosti predstavnik Švajcarske Nemo je pobedio ispred Baby Lasagne iako je hrvatski predstavnik dobio najviše glasova publike.
Neki bi mogli reći da se istorija Pesme Evrovizije ponavlja jer prošle godine se dogodilo isto: predstavnik Finske, miljenik publike, izgubio je od švedske predstavnice, miljenice žirija.
Žiriji u širom Evrope bili su škrti s deljenjem bodova Hrvatskoj. Hrvatska je jedino od Srbije i Kipra dobila 12 bodova.
Pre toga je i tokom izvođenja Baby Lasagna izazvao eksploziju oduševljenja okupljenih novinara. Sličnu je atmosferu izazvala još samo predstavnica Španije koja je pak prošla s jednim od poslednjih mesta.
Sada su sedmice izveštavanja „iz minuta u minut“ iza nas: možemo se vratiti svakodnevnim, mnogo dubljim dramama.
Inače, kada se sva euforija oko Baby Lasagne stiša, može se reći da je ovo takmičenje za Pesmu Evrovizije po mnogo čemu istorijsko. Retko kada je neka manifestacija bila do te mere u senci politike poput ove.
Podeljeni grad
Sam grad Malme, od pre poznat po visokoj stopi kriminala, poslednjih godina pojačano povezan s doseljenicima, poslednjih dana je više nalikovao mestu gde se održava neka konferencija organizacije poput G7 koje su tradicionalne crvene krpe međunarodnog protestnog turizma.
Kordoni švedskih policajaca naoružanih dugim cevima kojima već danima pomažu kolege iz Danske i Norveške, uz palestinske zastave, obeležili su sliku grada.
U centru grada u subotu, na dan finala, vlasti su organizovale public viewing s nekim ostarelim i davno zaboravljenim zvezdama poput Haddawaya ili malo aktuelnijih poput nedavnih pobednika, Ukrajinaca iz Kaluš Orkestra.
No sve to nije moglo da neutrališe izlive besa koji su dopirali iz ostalih delova grada, posebno s glavnog trga preplavljenog palestinskim zastavama gde se održavao centralni protest.
Što se više približavalo Malme Areni, na južnom rubu grada, gde su protesti bili zabranjeni – Greta Tunberg je ipak bila onde pa je policija morala da je odvede s trga – palestinskih marama je bilo sve manje a zastava zemlja učesnica sve više što je doprinelo malo šarenijoj atmosferi.
Uprkos veselim fanovima koji su u sve većem broju vozom preko moreuza Eresunda dolazili iz nekoliko minuta udaljenog Kopenhagena, atmosfera je nakon svih događaja proteklih dana daleko od atmosfere koja bi priličila lakoj muzičkoj zabavi za milione ljudi.
Diskvalifikacije i zvižduci
Povrh svih peripetija oko protesta protiv Izraela i zahteva da se ova zemlja izbaci iz takmičenja, u subotu je objavljeno da je holandski predstavnik izbačen zbog toga što je, nakon što je navodno nasrnuo na jednu kamermanku i fizički joj pretio, policija protiv njega pokrenula istragu.
No i pre nego što se saznalo za razlog izbacivanja, mnogi na mrežama su zaključili da je to sigurno zbog Izraela što pokazuje iracionalnost i naelektrisanost atmosfere oko ovogodišnjeg ESC-a.
Među novinarima su čak počele kružiti glasine da se sprema bojkot nekih izvođača u znak solidarnosti s holandskim predstavnikom.
Baby Lasagna se, što se tiče glasova publike, na kraju našao u društvu s takmičarkom iz Izraela. Eden Golan je i u finalu izviždana od strane publike u dvorani.
Još glasnije zvižduke je dobio Martin Osterdal, izvršni producent takmičenja, Šveđanin kojem je jedan deo publike jako zamerio što nije zabranio nastup Izraelu koji je na kraju završio na petom mestu.
Idilična sloga
Nakon ove Evrovizije u sećanju će ostati i komentari koji su ukazivali na to da se u opštem ludilu mržnje među delegacijama, ekipe Hrvatske, Slovenije i Srbije, čija je predstavnica Teja Dora završila na 17. mestu, demonstrirale idiličnu slogu da su im mnogi na tome zavideli i naravno, s obzirom na nedavnu prošlost, na tu temu zbijali i viceve.
Možda je ljudima s tih prostora previše politizacije i agresije pa je žele izbeći na jednom ovakvom mestu. Sam Baby Lasagna je nekoliko sedmica prije Malmea rekao: „Ja neću na bazi politike osuđivati nikoga niti ću na bazi politike braniti ikoga. Moje mesto je u muzici i tamo će i ostati.“
S kreditom koji je stvorio poslednjih meseci, Marku Purišiću – koji je uzgred od svih takmičara jedini autor pesme koju je otpevao – ako to želi, čeka svetla budućnost u muzici.
Rekao je da je zadovoljan postignutim, no razočaranje se nije moglo sakriti pogotovo kod nekih članova banda. A bilo je i suza. Nažalost ne radosnica kao kod pobednika iz Švajcarske.
Možda Marku i ekipi raspoloženje podigne doček koji im se u nedelju priprema kod kuće.
Nemački mediji, koji su redom Baby Lasagnu ubrajali u favorite, su s popriličnom dozom humora propratili nastup svog predstavnika i to naslovom poput: „Švajcarska pobedila, Nemačka nije poslednja“.
Zamena za umetnike
Razočaranje među fanovima izazvala je i činjenica da na 50. godišnjicu svoje velike pobede ABBA nije nastupila na domaćem terenu.
Umjesto toga smo bili svedoci manje-više uspešnog pokušaja da se uz pomoć veštačke inteligencije zamene pravi umetnici koji od tantijema dobijaju tolike milione da im očito nije potrebno da se pojave na manifestaciji koja ih je poslala među muzičke legende.
Nedostatak starih zvezda pomalo je popravila i visoka tehnička i scenska dorađenost većine nastupa od kojih se osim hrvatskog posebno ističe i britanski. Kojem je pak publika dala neverovatnih nula bodova.
