Program ovogodišnjeg BEMUS-a, s obzirom na njegovu disperznu heterogenost, može da se shvati najpre kao vrsta evidentiranja pred eventualnu reviziju stanja u domaćem muzičkom svetu, i kao promišljanje budućeg, snažnijeg priklanjanja nekoj od ove godine prikazanih "frakcija"
Ovogodišnje, 36. po redu, Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS) odvijale se od 2. do 16. oktobra pod sloganom Nova generacija – insistiralo se na uspešnim mlađim umetnicima. Većina dela na programu dvonedeljnog festivala bila je iz sveta romantičarske muzike, klasicizma i neoklasicizma. Vezano za taj svet, ovogodišnji BEMUS će zasigurno ostati upamćen po nastupima izuzetnih virtuoza i posvećenika svojim instrumentima kakvi su violinista Maksim Vengerov, koji je po peti put nastupio u Beogradu, šesnaestogodišnji pijanista Stefan Langloa, pijanistkinja Nataša Veljković, flautistkinja Irena Grafenauer, ili mecosopran Marhrit van Rajzen. Izuzetan je bio i nastup Nacionalnog simfonijskog orkestra italijanske radio-televizije iz Torina, kojim je dirigovao Rafael Fribek de Burgos. Uz izvođenje Betovenove šeste Pastoralne simfonije i instrumentalnih odlomaka iz Vagnerovih opera, ovaj do perfekcije uigran ansambl pokazao je sve uzbudljivosti simfonizma.
Nametnula su se i poređenja ovog ansambla sa domaćim simfonijskim telima – Beogradskom filharmonijom i simfonijskim orkestrom Radio-televizije Srbije. BEMUS je zatvoren koncertom Beogradske filharmonije, kojom je dirigovao Bojan Suđić. Tada su, unekoliko prenaglašeno romantizujući interpretaciju svite iz baleta Romeo i Julija Sergeja Prokofjeva, a zatim izvodeći sa pijanistkinjom Ritom Kinkom Poemu za klavir i orkestar Vasilija Mokranjca, kao i Skrjabinovu Poemu ekstaze, beogradski filharmoničari pokazali izuzetnu izvođačku tehničku spremnost, zrelost i entuzijazam. Takođe, kada su beogradski filharmoničari druge festivalske večeri izvodili delo Talas Vuka Kulenovića, koje nas je „zapljusnulo“ gustinom i kompleksnošću simfonijskih zbivanja, pokazali su virtuoznim izvođenjem Kulenovićevog autorskog rukopisa da je još uvek moguće problemski pisati i preispitivati mogućnosti simfonijskog orkestra, „instrumenta“ koji zapravo sve manje pripada sadašnjem vremenu. Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije je, nastupivši zajedno sa horskim ansamblima ove kuće, pod dirigentskom palicom Vladimira Kranjčevića, spektakularno izveo dramski oratorijum Buna protiv dahija Rajka Maksimovića. To izvođenje je, čini se, pokrenulo nekakve pomalo zaboravljene mehanizme delovanja u ovoj formaciji, te će, nadamo se, ono podstaći i dalja energičnija delovanja u njoj.
Na Beogradskim muzičkim svečanostima je ostavljen prostor i za narodno stvaralaštvo, a u priličnoj meri su bila zastupljena i dela domaćih autora. Kao porudžbinu BEMUS-a u okviru Maratona kamerne muzike čuli smo delo Re–verzije Svetlane Savić. Reč je o kompoziciji u kojoj autorka preispituje mogućnosti dinamizovanja/transformisanja iščitavanja sopstvenog muzičkog jezika na različite načine. Pominjući Bodrijarovu reverziju istorije autorka se oslanja na postmodernistički manir pičanja već ispričanog, opsesivno propuštanje kreiranog muzičkog toka kroz samonametnute „filtere“ različitih dispozicija instrumentacije u okviru noneta. Bilo je to uzbudljivo slušalačko iskustvo.
Otvorenost BEMUS-a za dela muzičkog teatra pokazala se dragocenom za scenu savremene opere u nas koja je u nastanku. Nakon što je pre dve godine opera Narcis i Eho kompozitorke Anje Đorđević bila premijerno izvedena takođe na BEMUS-u, ove godine isti festival je otvoren jednočinom kamernom operom Zora D., čija je kompozitorka Isidora Žebeljan, libretisti, uz kompozitorku, Milica Žebeljan i Borislav Čičovački, a reditelj Dejvid Pauntni. Kao i operom Narcis i Eho i Zorom D. dirigovao je Premil Petrović, koji je potvrdio izuzetnu sigurnost i razumevanje pri oživljavanju operskih partitura, što ga ubuduće zasigurno stavlja u poziciju jednog od traženijih interpretatora operske muzike kod nas.
Jedno od najuzbudljivijih festivalskih večeri obezbedili su izuzetni virtuozi Perkusionisti Strazbura. Vrhunac njihovog nastupa bilo je izvođenje delova iz Knjige klavijatura Filipa Manurija za sekstet siksena, udaračkog instrumenta koji je izumeo Janis Ksenakis. Oslobađanje „prljave“, ‘raščupane’ kompleksne boje zvuka kroz nemilosrdno uigrano pulsiranje i usložnjavanje ritmičke slike obezbedilo je vrhunski muzički doživljaj.
U programskoj knjižici BEMUS-a nije pojašnjen koncept festivala koji bi ukazao na „čitanje“, indeksiranje ponuđenih, zaista raznorodnih „lica“ muzičkog sveta – od dela duhovne muzike, preko narodnog stvaralaštva, pokušaja praćenja tendencija u svetu savremenog zvuka, podsećanja na značajna dela domaće umetničke muzike itd. Podnaslov Nove generacije ipak se nije ukazao kao čvrsta koncepcija. Stoga smo skloni da program ovogodišnjeg BEMUS-a, s obzirom na njegovu disperznu heterogenost, shvatimo najpre kao nekakvu vrstu evidentiranja, pred eventualnu reviziju stanja u domaćem muzičkom svetu i promišljanje budućeg, snažnijeg priklanjanja nekoj od ove godine prikazanih „frakcija“.
Selaković je dno dna kakvo se nije moglo zamisliti i ja, iskreno rečeno, ne mogu da zamislim gore od Selakovića, kad je sektor kulture u pitanju, rekao je Ivan Medenica
Marta prošle godine zidanje Trampovog hotela u Beogradukoštalo je oko 460 miliona evra, a sad, kad je sporazum propao, predsednik Vučić kaže da košta 750 miliona dok Jovanov i Đuka tvrde da je mnogo skuplji
Festival „Dani Smiljane Mandukić“ biće održan uprkos činjenici da nije podržan, opstajući isključivo zahvaljujući posvećenju njegovih organizatora i učesnika
Milena Radulović dobila je Gran pri ne: Bitefa ne samo zbog uloge u „Procesu Peliko“, već i zbog svega što je napravila za sve žene u regionu
Reč je o odnosu između oca i sina, o suočavanju sa konačnošću očinske figure, što se uvek događa iznenada bez obzira na to koliko se u mislima pripremali za to
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
