Izložba akademskog slikara Stojana Pačova trajaće dve nedelje, od 7. juna do 22. juna, i u okviru nje biće izloženo 55 slika
U Galeriji Doma Vojske Srbije, u petak, 7. juna u 19 sati, biće otvorena izložba renomiranog beogradskog akademskog slikara Stojana Pačova (1934 – 2015) . Postavka će moći da se vidi tokom dve sedmice, do 22. juna. Biće izloženo 55 slika i radova iz višedecenijskog opusa stvaraoca.
Stojan Pačov je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu i 1958. okončao postdiplomske studije u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Od tada je aktivno prisutan na domaćoj likovnoj sceni.
Od 1960. godine je član ULUS-a i učestvuje u mnogim zajedničkim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Dobitnik je nekoliko nagrada za slikarstvo i tokom decenija stvaranja priredio je
veći broj samostalnih izložbi. Takođe je učestvovao na tematskim i humanitarnim aukcijama za koje je dobijao zahvalnice i priznanja. Bavio se i pedagoškim radom, predavao je likovnu kulturu u Osnovnoj školi Svetozar Miletić u Zemunu, gde danas jedna od ulica nosi njegovo ime.
Osvrt na umetnikovo celokupno delo, kao i kritike i recenzije uglednih likovnih kritičara, nalaze se u nedavno štampanoj monografiji koja sadrži 200 kolor reprodukcija, a koja će biti prezentovana na izložbi.
O umetnosti Stojana Pačova će govoriti renomirani likovni kritičar i muzejski savetnik u penziji Nikola Kusovac, kao i pisac i istoričar umetnosti Dragan Jovanović Danilov.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova.
Dobro došli u kratku retrospektivu najboljih svetskih muzičkih izdanja u 2025. godini. Prednost smo dali ostvarenjima sa visokom umetničkom vrednošću, a ne obavezno onima sa velikim brojem hitova
I kakve veze sve ovo ima sa Srbijom? Zapravo, mnogo više nego što bismo, na prvi pogled, mogli da pretpostavimo. Umesto da podgreva mržnju prema Nemcima i Rusima – a imala bi sve pravo ovoga sveta da to radi – ili da zapomaže nad zlehudom sudbinom Poljske koja se nije prvi put u istoriji našla između ruskog čekića i nemačkog nakovnja (ili obratno), poljska Kultura promišlja budućnost Poljske pre svega u odnosima s “arhineprijateljima” i najvećim zlotvorima. Iskustvo, dakle, koje Srbiji očajnički nedostaje. Časopis Kultura i poljski Književni institut u Parizu ne nude samo putokaze za dezorijentisanu Srbiju, već i alate kojima se politička sloboda može instalirati
Miodrag Raičević je rođen u Kišmali u Titogradu. Tamo su nekad bili dućani u kojima su se prodavali ljekarije i voće. Na Selmanovoj tezgi, s lubenicama, dječak M.R. pojeo je osmijeh i ispljunuo mliječne zube
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Predsednik SAD Donald Tramp naredio je vojni napad na suverenu Venecuelu i otmicu njenog predsednika Nikolasa Madura. Neka se pripremi Gustavo Petro u Kolumbiji
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Intervju: Nenad Lajbenšperger, ličnost godine 2025.
Nemam prava da ćutim na nepravdu Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
